Geopolitics and politics

Распад опозиционог блока „Србија против насиља“ долази у најгорем могућем тренутку за опстанак Косова и Метохије у саставу државе Србије. Нажалост, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ може да констатује да је и овог пута Александар Вучић растурио српску опозицију.

The first Serbian-Russian diplomatic cooperation was recorded during St. Sava in 1184. a year ago, he was associated with the Russian clergy. In the twelfth century, Rastko Nemanjic became a monk in the Russian Monastery of St. Panteleimon on Mount Athos, and Serbian rulers provided assistance to Russia during the Mongol invasion. However, the event that opened a new page in diplomatic relations between Serbia and Russia, happened on the 23rd. February 1838. the year when Milos Obrenovic received the Russian consul Gerasim Vasilyevich Waschenko at the residence in Kragujevac. Assistance to Russia, which included the formation of a constitutional base, the creation of a combat-ready army, was very important at a crucial moment in the formation of Serbian Statehood. The opening of the Russian consulate coincided with this event. In addition, the nuclear treaty that ended the Russo-Turkish War provided for autonomy for the countries liberated during the first Serbian Uprising (1804-1813).

Вуку Јеремићу треба одати признање због добровољног укључивања у дипломтско лобирање Београда против најављене Резолуције УН о Сребреници, ако ништа друго, онда због храбрости да води изгубљене битке.

Ако ништа друго, Јеремић има искуство са поразима на која се одговара дипломатским писмима. Слао их је у име тадашњег председника Бориса Тадића, онда када смо изгубили битку пред Међународним судом о питању проглашења независности Косова, на једно 40 до 80 адреса.

Information Service of the people's movement of Serbs from Kosovo and Metohija "Fatherland"

Неувођење санкција Русији је по званичним властима у Србији главна мера патриотизма у Републици. На сваку критику или прозивку издајничке политике Александра Вучића према Косову и Метохији одговор власти гласи – али ми нисмо увели санкције Руској Федерацији. Изливима русофилије прикрива се издаја националних и државних интереса у јужној српској покрајини.

By Dr. Vladislav B. Sotirović

Introduction

This article deals with the question of political and human/minority rights in the region of Kosovo & Metohija twenty years after the „2004 March Pogrom“ and twenty-five years after NATO’s military aggression on Serbia and Montenegro and occupation of the region. An importance of this research topic is in fact that for the first time in European history, a terrorist-style and mafia-ruled (quasi)independent state was created by a full diplomatic, political, economic, military, and financial sponsorship by the West under the umbrella of the NATO’s and the EU’s protective administration. The precedence of Kosovo’s self-proclaimed independence in February 2008 already had several negative „domino effect“ consequences elsewhere in Europe (the Caucasus, the Crimean Peninsula,  the Donbas region…). The article aims to present the current situation in Kosovo & Metohija and the possible consequences of the Kosovo case for international relations and the post-Cold War 1.0 world order.

Чини се да у Европи расте сумња: да ли треба да се помогне Украјини? Ако да, како може да јој се помогне? Одбаците сумње – можемо и морамо да помогнемо Украјини и украјинском народу. Постоји начин да се то уради интелигентно и ефикасно.

Где то жели француски лидер Емануел Макрон да утера Србију?, питање је које поставља Руска Газета у тексту везаном за посету Александра Вучића Паризу.
Француски председник Емануел Макрон позвао је српског колегу Александра Вучића да добровољно поднесе оставку и да се не меша у „развој“ земље Запада. Ово није речено директно, пише лист, али се јасно чита између редова.

Један од најзначајнијих глобалних догађаја који је праћен са огромном пажњом у 2024. години, били су председнички избори у Руској Федерацији који су одржани од 15-17. марта 2024. г. Како је објавила руска државна агенција РИА Новости, Владимир Владимирович Путин је добио 87,97 одсто гласова, што су аналитичари Кремља оценили као „најбољи резултат у новијој историји Русије“. Сваки од осталих учесника на председничким изборима добио је мање од 5 одсто подршке бирача. Такође, излазност је била веома висока – преко 73 одсто.