La géopolitique et de la politique

La géopolitique et de la politique

Накнадна памет

Пише: Милош Здравковић

Временом је постало јасно како Македонија заправо и нема моћних пријатеља у међународној заједници који би заговарали њихове интересе. У такозваној „међународној заједници“ Грци имају јак лоби, Бугарска је чланица ЕУ, док су Сједињене Државе моћни покровитељ и апсолутни заштитник Албанаца. А и Србија има довољно својих проблема да би енергију трошила на заштиту и онако незахвалних комшија.

Да је лако бити успешан генерал после завршене битке, индиректно је потврдио и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекавши: „Југославији смо дали све, а данас нам лупају шамаре“.

Шеф српске дипломатије рекао је да ће Србија играти конструктивну улогу у решавању проблема у региону, али да би могла да гласа против интереса суседних земаља које нису подржале Србију у за њу важним питањима, као што су признање Косова или његово чланство у Унеску.

La géopolitique et de la politique

Пусти сан једног провинцијалца

Пише: Милош Здравковић

Сувише је мала и бедна била визија једног гувернера Арказаса, једне од најзаосталијих држава САД. И наивно је веровао је да ће се његови снови остварити преко једног његовог пијаног „пајташа“. Он је маштао о посрамљеној и дезинтегрисаној Русији, омраженој од суседа и целог света. Уместо тога се десило управо супротно. Русија је постала прогресивна, безбедна држава која ради на поткопавању западног неолибералног поретка. То је редак пример да се велика империја поврати након историјског пораза.

Једног септембра 1994. године Борис Јељцин је био у Вашингтону у државној посети свом новом пријатељу, председнику Билу Клинтону. Совјетски Савез се распао само три године раније, а односи између САД и Русије су „цветали“ – јер Јељцин је одржао обећање сахранивши са своје стране деценије непријатељства. У Русији је стање било хаотично, али крхки демократски процеси и настајање капитализма је узимало маха. У том смислу, Клинтон и Јељцин су изградили савез у циљу спречавања снага државне безбедности Русије да преузиму власт у Москви и изврше повратак у „Хладни рат“. Током једне раније посете Москви, Клинтон је рекао младим Русима да “изаберу наду уместо страха и пронађу нову дефиницију величине Русије.” (www.rusiainsider.com)

La géopolitique et de la politique

Зашто сам избрисана из Демократске странке Србије

Пише: Драгана Трифковић

Драгана Трифковић искључена из Демократске странке Србије

Збoг кoнтинуирaнoг грубoг кршeњa стaтутa стрaнкe, иступa у jaвнoсти, изнoшeњa и ширeњa нeистинa кojимa je зaступaлa стaвoвe супрoтнe идejaмa и стaвoвимa стрaнкe, угрoжaвajући нa тaj нaчин спрoвoђeњe  њeнe пoлитикe, Дрaгaнa Трифкoвић, дoсaдaшњи члaн прeдсeдништвa, искључeнa je из Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje.

(Сајт ДСС-а)

La géopolitique et de la politique

Шта то беше политичка идеологија?

Пише: Драгана Трифковић

Политичка идеологија би требало да буде основ политичког деловања. Према једној од дефиниција из „Увода у политичку теорију“ (Д. Симеуновић): „Идеологија је систематизован скуп политичких идеја, принципа и друштвених идеала, који репрезентује поглед на свет неке друштвене групације, изражавајући њене интересе и потребе…“. Сходно томе, политичке активисте једне странке би требало да спаја иста идеологија. Данас смо сведоци тога да је политика све мање борба за уверења, и да је она прерасла у борбу за привилегије.Мотивација појединаца за учлањење у неку политичку партију у многобројним случајевима нису општи односно виши интереси са идеолошком основом, већ насупрот лични интереси. Посебно актуелности на политичкој сцени Србије инспиришу појединце да доживљавају политичке организације као ефикасне бирое за запошљавање и најлакшим начином за остваривање сопствених потреба. Показало се да за успех у политици нису потребне квалификације као што су образовање, умеће, одговорност и др. већ бескрупулозност, површност и користољубивост.

La géopolitique et de la politique

Европа се буди из америчког сна

Пише: Милош Здравковић

Људи широм Европе напокон се буде из Америчког сна. Од Ламанша до Урала, од Балтика до Средоземља све више Европејаца схвата ко из темеља руши сан о Европи без граница. Како то бива у високобуџетним холивудским филмовима, убица је обично неко из блиског окружења, у којег жртва (Европа) има пуно поверење. Тако је и сада. Главна претња Европе није Владимир Владимирович, него онај ко у Путина упире прстом, вичући “држите диктатора”, а да се Власи не сете, Сједињене Америчке Државе.

Боинг је пре „уједињења Европе“ имао 90 процената светског тржишта авиона ( сада је ЕрБас јачи од Боинга), У Детроиту се производило седамдесет процената свих светских аутомобила ( сада је Детроит банкротирао)…

Али Власи се полако дозивају памети. У томе им помажу избеглице из северне Африке и са Блиског истока. Гледајући те џиновске реке унесрећених људи, које од грађана Европе извлаче и оно најбоље и оно најгоре, претећи да Европа одустане од својих кључних вредности које је чине најсоцијалнијим и најпросвјетљенијим континентом, просечан Европљанин мора да се запитати и већ се, на срећу, пита. Чекај, до ђавола, како је све ово почело? Ко је одговоран за ову библијску сеобу народа?

La géopolitique et de la politique

„Тотални идиот“ или „1.800 дана на мом срцу лежи рана“

Пише: Миланко Шеклер

Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија„, истакао је председник.

Господин Арифи је овде рекао да је њихов уставни суд оценио да су 22 од 23 принципа Бриселског споразума супротна њиховом уставу, што значи да неће имплементирати ЗСО никада. Они ће изаћи и рећи да ће то урадити. Ово гледам већ дуго времена и сваки пут је исто„, подвукао је Вучић.

Делови изјаве председника Вучића РТС-у,

23. мартa 2018. године

La géopolitique et de la politique

Одлазак председника Каримова и будућност Централне Азије

Пише: Милош Здравковић

Одлазак дугогодишњих лидера земаља Централне Азије прети да дестабилизује регион и самим тим угрожава Русију. Најсвежији пример је изненадна смрт вишедеценијског лидера Узбекистана.

Ислам Каримов је у Узбекистану имао практично неограничену власт, али није имао истакнутог наследника. Главни недостатак аутократских режима попут Каримовљевог је тај што су и поред све стабилности такви режими рањиви када је реч о наследнику актуелног лидера. По нашем мишљењу, то се мање или више тиче и других земаља Централне Азије, тј. Казахстана и Таџикистана. Пре или касније ће се и те државе суочити са истим проблемом, тј. са сменом елите после одласка „доживотних” председника.

Узбекистан ће се после Каримова суочити са озбиљним проблемима. То је пре свега исламски екстремизам. Даље, за разлику од Европе, то је и велики проценат младих патријахално васпитаних а и суочених са сиромаштвом и незапосленошћу.

La géopolitique et de la politique

Шта то Курди чине или ко са Америма тикве сади о главу му се обију

Пише: Милош Здравковић

Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију одсудну битку за Алеп и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, напад Курда на град Хасака на североистоку Сирије изгледао је као забадање ножа у леђа Асаду. То су најжешћи окршаји владиних снага и Курда од почетка грађанског рата у тој земљи.

Око 35 милиона Курда живи у свету и сматра се да је то највећи народ без државе. Курдска политика је компликована и неусаглашена. После првог Заливског рата 1991. године настала је курдска аутономна зона у северном Ираку. Од 2003. године и америчке инвазије, ова зона је постала квази-суверен ентитет, са својим оружаним снагама, политичким системом и економским интересима. Са почетком Арапског пролећа и грађанских ратова у Сирији и Ираку, курдско питање је поново изашло на светлост дана. Иронично звучи да је у жижу светских збивања, питање независног Курдистана лансирала управо Турска, као један од главних покретача рата у Сирији, а која је вековима главни непријатељ курдског народа. Број Курда стално расте и сада незванично износи око 30 одсто становништва Турске. Разрешење Курдског питања је последњих 100 година од животне важности за очување турске државности.

La géopolitique et de la politique

Либија између диктатуре и демократије

Пише: Милош Здравковић

Пуковник Гадафи је поражен крајем 2011. године, а његово убиство за међународну заједницу значило је и званични крај рата у тој земљи. То је било преузимање управе над институцијама и вредностима, али пре свега над нафтним пољима. Но, тек тада је почео прави рат

Од када је почела либијска револуција, већина медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који је угњетавао сопствени народ. Истини за вољу и није баш нормално да неко влада једном државом 42 године. Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западна медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве владавине све време прећуткивана.

Иако западни медији и даље блате бившег либијског лидера Гадафија, оно што они не желе да се зна је да је ова афичка земља имала највећи животни стандард на овом континенту. Фанатични еврофили и атлантисти ће рећи да је то било лако због нафте. Данас „ослобођена“ Либија представља једну од база Исламске државе…

Пре доласка

La géopolitique et de la politique

ОБРТ У СИРИЈИ: ПОМИРЕЊЕ ЕРДОГАНА И АСАДА !?

Пише: Милош Здравковић

За сада је циљ чишћење Сирије од џихадиста Исламске државе. Курди се у Сирији, Ираку и Турској сигурно неће смирити већ ће наставити да се боре за историјски Курдистан, а то ће значити или отварање турско-курдског сукоба или започињање дугих и мукотрпних преговора, што би за последицу имало прекрајање граница садашње Сирије, Ирака и вероватно Турске. Али о томе не одлучују ни Асад ни Ердоган нити Курди, већ светски лидери.

Да ли ће се у наредним месецима десити један занимљив, до скора незамислив преокрет. Реч је о спољној политици Турске државе која је безмало шокирала цео свет тежњом да покрене нормализацију односа са две донедавно „љуте непријатељске“ државе: Руском Федерацијом и Израелом. Пропали војни пуч, пропаст политике „нула проблема са суседима“ и позиције нула пријатеља у свету, као и са економском катастрофом у најави, у перспективи ће вероватно резултирати историјским мирењем два блискоисточна лидера. Турског председника Ердогана и сиријског лидера Башара ал Асада.

Retour en haut