Geopolitica e politica

Geopolitica e politica

Азербејџан као пример за Србију

/

Интервју Драгане Трифковић за Медиа.аз

 

Пре неки дан, руски министар спољних послова Сергеј Лавров прокоментарисао је говор премијера Јерменије Николе Пашињана, осуђујући га. Као што знате, Никол Пашињан, који је био у окупираном Карабаху, рекао је да је „Карабах Јерменија“.

Шеф руског министарства спољних послова повукао је паралеле, напомињући да је то еквивалентно чињеници да у Албанији кажу да је „Косово Албанија“, што је неприхватљиво.

Јерменско министарство спољних послова реаговало је давањем изјаве. Лавровове речи назване су „селективном и једностраном оценом“. 

Geopolitica e politica

Поступак опозива председника-може ли Трамп да падне?

/

Пише: Милош Здравковић

Представници Демократске странке у америчком Конгресу званично ће покренути поступак за опозив председника Доналда Трампа због тврдњи да је тражио политичку помоћ од Украјине. Одлуку је донела председница Представничког дома и висока функционерка странке Ненси Пелоси која је претходних дана била против покретања овог процеса, али је попустила под притиском партијских колега.

Попут наводних руских мешања која су довела до Милерових истрага, афера Украјина заправо никога не занима. Међутим, сасвим је друга ствар са Трамповом унутрашњом политиком, миграцијама, климом, оружјем, војском, конкретно борбом против “дубоке” државе. Демократе (под контролом 50-годишњег лобија) се више нису могле суздржавати, јер како ће време показати, ово је политичка борба на живот и смрт. Али треба ће им врло паметна стратегија да спрече да се политичка огорченост због Трампа распрсне у расправама у одборима о тумачењу снимака телефонских позива.

Geopolitica e politica

Споразум о слободној трговини Србије са ЕАЕУ је маркетиншки трик српских власти

/

Интервју Драгане Трифковић за Евроазија.експерт

 

Европска унија позвала је Србију да одустане од потписивања споразума о слободној трговини са ЕАЕУ-ом, изјављујући да је у супротности са њеним плановима за приступање ЕУ. Како коментаришете ово? У ствари, да ли је то у супротности са плановима Србије да се придружи ЕУ?

Српско руководство званично истиче да је улазак наше државе у ЕУ стратешки циљ. Морам да напоменем да о овој одлуци никада није постигнут консензус у друштву. Наиме, грађани Србије никада нису имали могућност да се одлуче да ли су за улазак Србије у ЕУ или против, што би демократским путем требало да се постави као референдумско питање. Дакле, улазак Србије у ЕУ је политичка одлука владајућих структура. Ако узмемо у обзир чињеницу да ЕУ има правила по којима функционише и да Србија, која има статус кандидата за ЕУ спроводи процес евроинтеграција,  дужна је да у том процесу усклади своју политику са правилима ЕУ.

Geopolitica e politica

Избори на Косову: нека се председник љути на себе

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.

Али, чињеница је и то да су људи са Српске листе све до одступања Харадинајеве владе били њени чланови и да би највероватније то и остали да није дошло до њеног распуштања. Чији су, пак, то Срби били. Ја бих рекао – и Вучећеви и Харадинајеви; први их је направио као Србе за специјалне потребе, а други их прихватио у истом својству. Било је то на основу договора који је исходио из Првог бриселског споразума (април, 2013).

Geopolitica e politica

Одговор Никити Бондарјеву: Поред таквих пријатеља, непријатељи нам нису потребни

/

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Разоткривање Вучићевог лажног русофилства имало би озбиљног ефекта на његов рејтинг. Због тога што још увек у Србији има оних који верују у то како ће председник Србије у последњем моменту да изигра Запад и окрене се братској Русији. Али то се неће десити. Све што се сада дешава сувише личи на црногорски сценарио. Ипак мора се признати да се Вучић својски труди да своје бираче до последњег момента држи у неизвесности, како би их уверио у супротно од онога што је толико очигледно. Он предано ради на два колосека. Један је тај да припрема јавност за предају Косова о чему сада већ отворено говори, а други да јавност уверава како балансира између Истока и Запада. Уколико објективно анализирамо све потезе садашњих власти, видећемо да реално не постоји никаква избалансирана политика. Сарадња са Русијом се одвија само до оне мере до које не задире озбиљно ни у шта.

Geopolitica e politica

Вучић и Косово – још да утврдимо пазар

/

Преносимо: Немања Рујевић, Deutshe Welle

Прошле године смо гледали епизоду „разграничење“ – Србији наводно нема помоћи ако се не одвоји од Косова. Сада гледамо цјенкање Вучића и западних сила. А онда ће постати још гадније

Протеклих дана је немачка канцеларка Ангела Меркел више пута заскочила српску публику са насловних страна таблоида све ређајући понуде: једног дана у замену за признање независности Косова нуди фабрику Фолксвагена, следећег већ и брзи улазак у Европску унију, затим окреће леђа Албанцима и пристаје и на промену граница.

Читалац који би пао с Марса помислио би да је та канцеларка залутала на неки бувљак, а нема баш талента за ценкање – само нуди све више и више.

Geopolitica e politica

На Блиском Истоку ништа више није исто

/

Пише: Милош Здравковић

Прво  се војска Емирата повукла из сукоба у Јемену, а сада се опуномоћеници Ријада и Дубаија боре једни против других, што је добра вест за народ Јемена (који је годинама одолевали удруженим нападима ове две фракције) али и цео свет.

Са једне стране, структура рата постаје све сложенија, јер уместо спољашње монолитне агресорске коалиције против Хута, која је на врхунцу обухватала Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Мароко, Египат, Судан, Хути се сада боре против разних сукобљених страна чији се борци међусобно убијају у подручју Адена (јужни Јемен).

Geopolitica e politica

Немачки посланик: ЕУ је бирократско чудовиште са комунистичким одликама

/

Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом

– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?

Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком  2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године  променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.

Geopolitica e politica

Зашто је бошњачка визија „грађанске БиХ“ неприхватљива

/

Пише: Милош Здравковић

Јако то добро изгледа на папиру. Сви су исти, нема разлика међу људима, за све вреде исти закони, сва су права свима загарантована, па и она национална. Прича је то која је лако разумљива странцима јер представља инфантилну симплификацију БиХ. Реалности која отприлике каже: националисти су водили рат, уништили државу, а „грађани“ желе друштво једнаких индивидуа. Лепо то звучи страном, али и бошњачком уху.

Након рата међународна заједница је покушала да створи институције које ће бити и бошњачке и српске и хрватске. Тај процес није до краја успео, пре свега због бошњачке стране, која је вешто користила институцију високог представника да маргинализује вољу Срба и Хрвата.

Torna in alto