Геополитика и политика

Распад опозиционог блока „Србија против насиља“ долази у најгорем могућем тренутку за опстанак Косова и Метохије у саставу државе Србије. Нажалост, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ може да констатује да је и овог пута Александар Вучић растурио српску опозицију.

Первое сербско-русское дипломатическое сотрудничество было зафиксировано во времена святого Саввы, когда в 1184 году. налажена связь с русским духовенством. В XII веке Растко Неманич стал монахом в Русском монастыре Святого Пантелеймона на Афоне, а сербские правители оказали помощь России во время монгольского нашествия. Однако событие, открывшее новую страницу в дипломатических отношениях Сербии и России, произошло 23. февраль 1838 г. год, когда Милош Обренович принял российского консула Герасима Васильевича Ващенко в резиденции в Крагуеваце. Помощь России, которая включала формирование конституционной базы, создание боеспособной армии, была очень важна в решающий момент формирования сербской государственности. Открытие российского консульства совпало с этим событием. Кроме того, ядерный договор, положивший конец русско-турецкой войне, предусматривал автономию стран, освобожденных во время первого сербского восстания (1804-1813).

Вуку Јеремићу треба одати признање због добровољног укључивања у дипломтско лобирање Београда против најављене Резолуције УН о Сребреници, ако ништа друго, онда због храбрости да води изгубљене битке.

Ако ништа друго, Јеремић има искуство са поразима на која се одговара дипломатским писмима. Слао их је у име тадашњег председника Бориса Тадића, онда када смо изгубили битку пред Међународним судом о питању проглашења независности Косова, на једно 40 до 80 адреса.

Информационная служба Народного движения сербов из Косово и Метохии " Отечество“

Неувођење санкција Русији је по званичним властима у Србији главна мера патриотизма у Републици. На сваку критику или прозивку издајничке политике Александра Вучића према Косову и Метохији одговор власти гласи – али ми нисмо увели санкције Руској Федерацији. Изливима русофилије прикрива се издаја националних и државних интереса у јужној српској покрајини.

By Dr. Vladislav B. Sotirović

Introduction

This article deals with the question of political and human/minority rights in the region of Kosovo & Metohija twenty years after the „2004 March Pogrom“ and twenty-five years after NATO’s military aggression on Serbia and Montenegro and occupation of the region. An importance of this research topic is in fact that for the first time in European history, a terrorist-style and mafia-ruled (quasi)independent state was created by a full diplomatic, political, economic, military, and financial sponsorship by the West under the umbrella of the NATO’s and the EU’s protective administration. The precedence of Kosovo’s self-proclaimed independence in February 2008 already had several negative „domino effect“ consequences elsewhere in Europe (the Caucasus, the Crimean Peninsula,  the Donbas region…). The article aims to present the current situation in Kosovo & Metohija and the possible consequences of the Kosovo case for international relations and the post-Cold War 1.0 world order.

Чини се да у Европи расте сумња: да ли треба да се помогне Украјини? Ако да, како може да јој се помогне? Одбаците сумње – можемо и морамо да помогнемо Украјини и украјинском народу. Постоји начин да се то уради интелигентно и ефикасно.

Где то жели француски лидер Емануел Макрон да утера Србију?, питање је које поставља Руска Газета у тексту везаном за посету Александра Вучића Паризу.
Француски председник Емануел Макрон позвао је српског колегу Александра Вучића да добровољно поднесе оставку и да се не меша у „развој“ земље Запада. Ово није речено директно, пише лист, али се јасно чита између редова.

Један од најзначајнијих глобалних догађаја који је праћен са огромном пажњом у 2024. години, били су председнички избори у Руској Федерацији који су одржани од 15-17. марта 2024. г. Како је објавила руска државна агенција РИА Новости, Владимир Владимирович Путин је добио 87,97 одсто гласова, што су аналитичари Кремља оценили као „најбољи резултат у новијој историји Русије“. Сваки од осталих учесника на председничким изборима добио је мање од 5 одсто подршке бирача. Такође, излазност је била веома висока – преко 73 одсто.