Геополитика и политика

Геополитика и политика

Запад подржава преврате, а слободне изборе назива лажним

/

Пише: Драгана Трифковић

 

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије, оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије, налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора, и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење, јер да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна слитуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску, иако су се и на то обавезале Минским договором.

Геополитика и политика

Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“

/

Округли сто: Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“ у организацији Струковног удружења правника ,,Номоканон“.

 

Учесници:

ЊЕ г. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.:
Мирослав Лазански, војно-политички коментатор листа Политика
Др Душан Пророковић, Факултет за дипломатију и безбедност
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Стеаван Гајић, истраживач, сарадник Института за европске студије
Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
Александар Павић, политолог, колумниста руског геополитичког сајта Фонд за стратешке културе
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе

Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије 

Геополитика и политика

Сваки пут када је Русија економски напредовала, започињали су ратови

/

Драгана Трифковић за Глас Русије

 

Питања која су данас била упућена председнику РФ, као и оне теме о којима је он о током редовне конференције за штампу говорио, разматрамо са аналитичарком Драганом Трифковић, директорком Центра за геостратешке студије из Београда. 

Председник РФ је изјавио да ће у најгорем случају, Русији бити неопходно две године како би изашла из кризе. Шта је, по вашем мишљењу неопходно урадити да би се то и догодило и шта може да засмета? Јер, како је додао председник, санкције против Кремља уопште нису уведене због Крима…

Геополитика и политика

Нови пут свиле

/

Пише: Милош Здравковић

 

Кинези су народ са најдужом историјом. Такође Кинези су људи који највише поштују историју и најдугорочније планирају. У свом освајању власти – обнови државе – Мао Цедунг користио је војну тактику изведену из древне Сун Тзу доктрине, која се појавила око 500. године пре нове ере. Конфучијанизам, који отприлике датира из истог времена, остао је у срцу Кинеза, упркос Маовим немилосрдним покушајима да га сузбије.

Стране: 1 2
Геополитика и политика

Проблем лажних азиланата

/

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Прошла је још једна “опасност” од суспензије безвизног режима који функционише између Србије и ЕУ од 19. децембра 2009. године (1). Тема поновног враћања виза Србији актуелна је од почетка 2011, када су поједине земље ЕУ (Француска и Холандија) поднеле предлог привременог укидања безвизног режима са Србијом уколико дође до великих миграција. Касније су се захтеву придружиле Белгија, Луксембург, Шведска и Немачка.

Геополитика и политика

Алтернатива здравом разуму или европски пут у безнађе

/

Пише: Драгана Трифковић

„Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажеш људима нешто што они не желе да чују.“ (Животињска фарма 1945.)

У животу за све постоји алтернатива. Алтернатива је заправо латинска реч, која значи: избор између двога, опредељивање за једну од две могућности, тежак избор једне од двеју могућности (Лексикон страних речи и израза, М. Вујаклија). Често нам живот нуди већи избор могућности, а на нама је да се одлучимо за ону, коју сматрамо најбољом за нас. Аутодеструктивни људи могу да се одлуче и за најгору могућност. Дубљим разматрањем комплексности алтернативе и различитих могућности, као и њиховим поимањем, могли бисмо да уђемо у поље филозофије, као и психологије. Међутим ширина те теме, само је увод за супротност поставке на коју желим да укажем. Искључивост алтернативе је догматске природе.

Европска бајка – Наредбу да Европа нема алтернативу, промовишу фаталистички заговорници једносмерног пута.
Објаснити поборницима европског раја да ЕУ има алтернативу, једнако је незамисливо као што би било немогуће објаснити комунистима да је алтернатива братству и јединству, национални интегритет. Искључиви људи, своја схватања претварају у непромењиве истине, без икаквог оправдања за тако нешто.
Главни аргумент српских еврофанатика је да Србија не сме да остане изван Европе. Овде треба разликовати појам Европе од појма Европске уније, што они намерно не чине како би по потреби манипулисали њима.
Србија је европска земља од свог настанка. Цивилизацијски и културно, она је европска par excellance. У ту Европу, унела је своје славне краљеве, велике војсковође, духовнике и државнике, сјајне писце, песнике, сликаре, признате научнике. Географски је немогуће изместити је на неки други континент. Дакле када говоримо о европским вредностима, не видим разлог зашто бисмо Србију изузели из тог вредносног система.
Ревалвација и девалвација европских вредности је с дуге стране, озбиљна тема за размишљање. Ако су слобода, правда и сигурност неке од основних вредности модерног европског друштва, онда морамо да се запитамо колико су те вредности заступљене у данашњој Европи.

Геополитика и политика

Да ли је време за Курдистан?

/

Пише: Милош Здравковић

Око 35 милиона Курда живи у свету и сматра се да је то највећи народ без државе. Пореклом са Блиског истока, Курди нису семитски, нити турски народ. Верује се да су потомци древних иранских племена која су живела на просторима Блиског истока пре турске и арапске инвазије.

После слома Отоманског царства на крају Првог светског рата, западне силе (предвођене Великом Британијом) су обећале аутономију Курда уговором из Севра 1920. године. Услед отпора од стране Турске, на челу са Мустафом Кемал пашом-Ататурком, дошло је до нових преговора у Лозани 1923. године. Запад је признао границе нове турске републике и као резултат тога, Курди су се нашли подељени између три пост-османских држава Турске, Ирака и Сирије, као и са мањим бројем становника у Ирану.

Курдска политика је компликована и подељена од тада. Курди нису никада направили озбиљан пан-курдски национални покрет. Уместо тога, одвојене курдске популације су свака засебно развијале своје покрете. Са почетком Арапског пролећа, грађанских ратова у Сирији и Ираку, курдско питање је поново изашло на светлост дана. Иронично звучи да је један од главних покретача рата у Сирији управо Турска, којој се сада курдско питање враћа као бумеранг.

Ипак, вратимо се у не тако давну историју… Савремени курдски националисти воле да прате порекло њиховог државнонациналног питања од првог покушаја курдске државности – краткотрајне Републике Махабад. Званично позната као Република Курдистан, проглашена је у иранском граду Махабад почетком 1946. године, али била је угушена од стране иранске војске само неколико месеци касније.

Геополитика и политика

Србија, ни на Западу ни на Косову

/

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Највећа претња међународној стабилности је борба за слободу и људска права. Звучи парадоксално, међутим са овом констатацијом ће се сложити многи народи, којима је „демократија“ стигла у виду бомби и који су ослобођени окупацијом. Иза пароле борбе за демократију, крију се економски и политички интереси, одређених великих сила. То је прави разлог агресије, коју западне силе спроводе над одабраним земљама. Србија је на несрећу већ годинама међу одабранима.

 

ЗАПАД

Појам „западна демократија“ некада је означавао најразвијенији вид демократског уређења друштва. Политиком двоструких стандарда, интервенционистички Запад је релативизовао све вредности за које се залаже (искључиво на речима). Борба за „људска права“ одређена је потребом освајања ресурса и наметањем неолибералног капитализма у коме сва права уживају одређене интересне групе. У макијавелистичкој борби западних сила за ресурсе и тржишта, нације и државе су колатерална штета.

Концепт неолибералног капитализма и потрошачко друштво, уз неконтролисано  задуживање фиктивним новцем, довели су економију САД и ЕУ до ивице понора. Највећи терет економске кризе подносе најугроженије категорије друштва, док креатори кризе покушавају да пронађу нова тржишта (могло би се рећи ратишта). САД и ЕУ су уложиле огроман новац пореских обвезника, како би спасиле приватне банке. То је довело до апсурдне ситуације где су поједине земље ЕУ у опасности да банкротирају спашавањем пропалих банака. Док све више земаља ЕУ упада у дужничке кризе, решење светске економске кризе се не назире (1). Колико су опасне замисли САД и ЕУ, говори и чињеница да рецесију и огромну незапосленост „решавају“ штампањем додатног новца и малверзацијама (2). Треба имати на уму да је штампање долара (без покрића), у надлежности приватне фирме (Федерални резервни систем), која остварује приходе по том основу. Оваква позиција ФРС а омогућава утицај на светску економију и пружа могућност манипулације финансијским кризама.

Геополитика и политика

Три примера „европске Србије“

/

Пише: Миланко Шеклер

Нама без Европе, то јест Европске уније нема живота. Привредна сарадња Србије са земљама ЕУ је и у пракси доказана као незаменљива и неизбежна. Преко 50% трговинске размене Србије се обавља са земљама ЕУ. Скоро 20% трговинске размене Србије се обави са ЦЕФТА земљама, а које су све такође на путу учлањења у ЕУ. Све остале земље света заједно учествују у укупној трговинској размени Србије тек са 30%, а међу којима су појединачно и наша два стуба спољне политике – Русија и Кина. Појединачно, Италија има већу трговинску размену са Србијом него Русија. Србија своју укупну трговинску размену са земљама ЕУ, то јест свој увоз из ЕУ, покрива својим извозом у земље ЕУ око 60%. Више извозимо у неке земље ЕУ, као што су Немачка или Италија, него у Кину, Русију и САД заједно.

Колико пута сте ово чули? Колико пута су ове аргументе, логореични еурофиличари, набили на нос сваком слободномислећем човеку у Србији? Еурофиличари су већ одавно изгубљене душе, до чијег излечења више не може доћи, чак ни када пресађивање мозга буде технички могуће извести. Они су својеврсни језуити и фрањевци слободног тржишта, они су екстремистичка верска фракција попут Опуса деи, која понавља своје мантре, не укључујући мозак ни за секунд. Подразумева се да ни ви, будући еурофиличари, немате потребе за укључивањем мозга ни за секунд. И да нико никада више у Србији неће ни имати потребе за мозгом. Шта ће вам мозак, ако већ имате хипермаркет у коме се снабдевате? Шта ће вам мозак, ако имате средства јавног информисања, штампаних и електронских, који су у власништву истих људи који плаћају еурофиличаре, да се презнајају у европској екстази!? Еурофилија, као и маларија, експлозивно избија, захватајући читаве популације становништва, које и поред повремених и привидних побољшања, полако, и све јаче ломи оболелог, док га на крају сасвим не сломи. Само смрт је извесна, и уз њу Европска унија! Остало је све под знаком питања! Укључујући и сам знак питања!

Геополитика и политика

Страни агенти у борби за „демократију“

/

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Тиранија је навика која прелази у потребу
Фјодор Достојевски

Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за „демократију, људска права и слободу“. Агресија на друге суверене државе, назива се „хуманитарном интервенцијом“ и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за „демократијом“, која сеже још из доба колонијализма.
У данашње неоколонијалистичко време, политички је некоректно употребљавати прецизне изразе, јер је политички „оправдано“ штитити интересе империјалиста. У том циљу установљени су двоструки стандарди, који чине суштину стратегије спољне политике западних земаља. Један од главних ослонаца такве политике су тзв. невладине организације (НВО), које финансирају њихове владе. Сам назив је у потпуном складу са заменом теза и доктрином „политичке коректности“. Уз њих велику улогу имају и „независни“ тј „слободни“ медији, осмишљени да помогну у насилном увођењу „демократије“ (1).

Scroll to Top