Геополитика и политика

Геополитика и политика

Народни покрет „Отаџбина“: Вучић је успешно уништио опозицију

Распад опозиционог блока „Србија против насиља“ долази у најгорем могућем тренутку за опстанак Косова и Метохије у саставу државе Србије. Нажалост, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ може да констатује да је и овог пута Александар Вучић растурио српску опозицију.

Геополитика и политика

Данијела Петковић: Међународна културна сарадња Републике Србије и Руске Федерације

Прва српско-руска дипломатска сарадња забележена је за време Светог Саве, када је 1184. године успостављена веза са руским свештенством. У дванаестом веку Растко Немањић се замонашио у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, а српски владари пружили су помоћ Русији током Монголске инвазије. Међутим, догађај који је отворио нову страницу у дипломатским односима Србије и Русије, десио се 23. фебруара 1838. године, када је Милош Обреновић примио руског конзула Герасима Васиљевича Вашченка у резиденцији у Крагујевцу. Помоћ Русији која је укључивала формирање уставне базе, стварање борбено спремне војске, било је веома важно у кључном тренутку формирање српске државности. Отварање руског конзулата се поклопио са овим догађајем. Поред тога, нуклеарни уговор којим је окончан Руско-турски рат предвиђао је аутономију за земље ослобођене током првог српског устанка (1804-1813).

Геополитика и политика

UK-supplied weapons behind Ukrainian terror in Donbass

By Lucas Leiroz, member of the BRICS Journalists Association, researcher at the Center for Geostrategic Studies, military expert.

In the New Regions of Russia, Ukrainian terror continues to threaten the lives of innocent civilians, even in areas far from the front lines. On April 13, the Kiev regime launched a brutal attack against the capital of the Lugansk People’s Republic (LPR), destroying civilian facilities. The incursion comes amid the current wave of Ukrainian terrorist attacks aimed at preventing civilian life from returning to normal at the borders.

Геополитика и политика

Јасмина Лукач: Похвала Вуку Јеремићу

Вуку Јеремићу треба одати признање због добровољног укључивања у дипломтско лобирање Београда против најављене Резолуције УН о Сребреници, ако ништа друго, онда због храбрости да води изгубљене битке.

Ако ништа друго, Јеремић има искуство са поразима на која се одговара дипломатским писмима. Слао их је у име тадашњег председника Бориса Тадића, онда када смо изгубили битку пред Међународним судом о питању проглашења независности Косова, на једно 40 до 80 адреса.

Геополитика и политика

Народни покрет Отаџбина: Вучић преко Боцан-Харченка честитао победу на изборима Владимиру Путину, а у исто време шаље гранате Зеленском

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Неувођење санкција Русији је по званичним властима у Србији главна мера патриотизма у Републици. На сваку критику или прозивку издајничке политике Александра Вучића према Косову и Метохији одговор власти гласи – али ми нисмо увели санкције Руској Федерацији. Изливима русофилије прикрива се издаја националних и државних интереса у јужној српској покрајини.

Геополитика и политика

Twenty Years Commemoration Of The „2004 March Pogrom“ In Kosovo

By Dr. Vladislav B. Sotirović

Introduction

This article deals with the question of political and human/minority rights in the region of Kosovo & Metohija twenty years after the „2004 March Pogrom“ and twenty-five years after NATO’s military aggression on Serbia and Montenegro and occupation of the region. An importance of this research topic is in fact that for the first time in European history, a terrorist-style and mafia-ruled (quasi)independent state was created by a full diplomatic, political, economic, military, and financial sponsorship by the West under the umbrella of the NATO’s and the EU’s protective administration. The precedence of Kosovo’s self-proclaimed independence in February 2008 already had several negative „domino effect“ consequences elsewhere in Europe (the Caucasus, the Crimean Peninsula,  the Donbas region…). The article aims to present the current situation in Kosovo & Metohija and the possible consequences of the Kosovo case for international relations and the post-Cold War 1.0 world order.

Геополитика и политика

Џафер Салимов: Можемо ли да помогнемо Украјини?

Чини се да у Европи расте сумња: да ли треба да се помогне Украјини? Ако да, како може да јој се помогне? Одбаците сумње – можемо и морамо да помогнемо Украјини и украјинском народу. Постоји начин да се то уради интелигентно и ефикасно.

Геополитика и политика

Руска Газета оштро о председнику Србије: „Вучић је ћутао, дошао у Париз да моли, Макрон га позвао да поднесе оставку“

Где то жели француски лидер Емануел Макрон да утера Србију?, питање је које поставља Руска Газета у тексту везаном за посету Александра Вучића Паризу.
Француски председник Емануел Макрон позвао је српског колегу Александра Вучића да добровољно поднесе оставку и да се не меша у „развој“ земље Запада. Ово није речено директно, пише лист, али се јасно чита између редова.

Геополитика и политика

Садашњост и будућност Руског света

Указ XXV Светског руског народног савета „Садашњост и будућност руског света“

Током саборног скупа, који је одржан 27. марта 2024. године у Сали црквених савета Саборног храма Христа Спаситеља у Москви под председавањем поглавара Светског руског народног савета (СРНС), Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, одобрена је Наредба XXV Светског руског народног савета „Садашњост и будућност руског света“ (Москва, 27-28. новембра 2023).

Овај документ, који сумира најзначајније предлоге изнете у оквиру рада експертских платформи и током пленарног заседања, представља програмски документ XXV Светског руског народног савета, као и указ упућен законодавној и извршној власти Русије.

Геополитика и политика

Диогенис Валаванидис: Владимир Владимирович долази

Један од најзначајнијих глобалних догађаја који је праћен са огромном пажњом у 2024. години, били су председнички избори у Руској Федерацији који су одржани од 15-17. марта 2024. г. Како је објавила руска државна агенција РИА Новости, Владимир Владимирович Путин је добио 87,97 одсто гласова, што су аналитичари Кремља оценили као „најбољи резултат у новијој историји Русије“. Сваки од осталих учесника на председничким изборима добио је мање од 5 одсто подршке бирача. Такође, излазност је била веома висока – преко 73 одсто.

Scroll to Top