Драгана Трифковић: Потенцијална опасност од масовне примене хемијског оружја у Украјини

Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

• Хемијско оружје у Украјини

Пре неколико дана појавила се информација да украјинске оружане снаге припремају масовни напад хемијским оружјем против руске војске на линији разграничења у Донбасу. На дугачкој линији фронта се воде тешке борбе, а руске јединице активно напредују северно и источно од Харкова, код Часовог Јара, Торецка, Покровског, у Запорожју и на Дњепру. Очигледно да је губитак позиција на фронту подстакао украјинску страну да  размишља о употреби забрањеног оружја. Од почетка  руске специјалне војне операције (СВО) Украјина је употребљавала одређена хемијска средства у ограниченим количинама. Евидентирано је да су украјински милитанти користили хемијске „бомбе“ односно дронове опремљене отровним супстанцама: бели фосфор и адамсит. У високим концентрацијама ове супстанце доводе до опекотина горњих дисајних путева и престанка дисања.

Сада је реч о плановима да се употреби хлор трифлуорид (CIF3), изузетно опасна хемикалија која може да реагује са скоро свим елементима, изазове пожар и контаминира животну средину. Ови напади планирани су у насељеним областима Старомајоркое, Урожаиноје и Завитне Бажања у ДНР. Стандардна заштитна опрема попут гас маске није у могућности да спречи дејства на респираторни систем и кожу, а хлор трифлуорид изазива тешке опекотине и тровање. Такође постоје обавештајне информације да су украјинске снаге разрадиле „последњу линију одбране“, тј. да у случају пробоја руских трупа имају спремно хемијско оружје – контејнере са цијановодоничном киселином и амонијаком које планирају да дигну у ваздух. Оружане снаге Украјине недавно су послале захтев својим менторима са Запада за набавку додатне личне заштитне опреме, што се обично ради приликом планирања провокација хемијским оружјем.

• Ко је иновирао хемијско оружје?

Оно што је сигурно, то је да овим операцијама заправо руководе западне силе којима  употреба забрањеног оружја уопште није страна. Наиме, хемијско оружје је први пут употребљено у Првом светском рату и то од стране Француске, Немачке и Енглеске. Употреба отровних гасова у Првом светском рату била је велика војна иновација и хемијско оружје је било једно од главних, почев од Првог светског рата и током целог 20. века.

Иако је после Првог светског рата потписан Женевски протокол 1925. године (ступио  на снагу 8. фебруара 1928. године), којим се забрањује употреба хемијског или биолошког оружја, он није обавезивао државе потписнице да не производе, складиште или транспортују ово оружје.

Током Другог светског рата, хемијско оружје практично није коришћено на фронту, али су га нацисти нашироко користили за истребљење људи у концентрационим логорима. Пестицид цијановодоничне киселине под називом Циклон-Б први пут је употребљен против људи у септембру 1941. у Аушвицу, жртве су биле 600 совјетских ратних заробљеника и 250 Пољака.

Највећи број жртава употребом хемијског оружја на фронту изазвале су америчке трупе током Вијетнамског рата од 1962. до 1971. године користећи разне хемикалије од којих је најчешћа била Agent Orange. Супстанца је садржала високе концентрације диоксина, који изазива генетске мутације и рак. Процељује се да је 3 милиона људи погођено америчким хемијским оружјем у Вијетнаму, укључујући 150.000 деце рођене са мутацијом.

Хемијско оружје коришћено је и током иранско-ирачког рата од 1980. до1988. године, када је Ирак више пута користио ово оружје против Ирана, укључујући и нападе на иранске цивиле. САД су Ираку доставиле материјал за производњу хемијског оружја, знајући како ће оно бити употребљено. Иако је Женевским протоколом забрањена употреба хемијског оружја у међународним оружаним сукобима, велики део међународне заједнице остао је равнодушан према нападима хемијским оружјем.

• Међународни уговори постоје, али их Запад не поштује

Нова међународна расправа о забрани хемијског оружја укључујући и аспекте везане за кретање хемијског и биолошког оружја довела је до усвајања Конвенције о хемијском оружју 1992. године (ступила на снагу 29. априла 1997. године), међутим ни она није спречила његову примену због грубог кршења међународног права од стране западних сила.

Познато је да су у новембру 2004. године, америчке трупе користиле муницију са белим фосфором током напада на ирачки град Фалуџу, што је Пентагон у почетку негирао, али је на крају признао ову чињеницу. Тачан број смртних случајева узрокованих употребом белог фосфора у Фалуџи није познат.

Такође хемијско оружје попут сирина, хлора и иприта је масовно коришћено у сиријском сукобу, изазваном од стране НАТО земаља. Највећи напад употребом хемијског оружја током сукоба у Сирији догодио се у априлу 2013. године у Источној Гути, предграђу Дамаска. У последицама примене граната са отровним сирином, према различитим изворима, погинуло је од 280 до 1.700 људи. Сиријска опозиција коју у највећој мери чине терористичке групе, као и западни званичници, оптуживали су председника Башара ал Асада за употребу овог оружја. Међутим те оптужбе су део организоване медијско-психолошке кампање која увек прати специјалне операције Запада. Руска војска је у Сирији открила да терористичке организације „Исламска држава“ и „Џабхат ал-Нусра“ развијају сопствено хемијско оружје, на шта западне силе нису указивале. У октобру 2016. године руска војска је открила доказе о употреби хемијског оружја (муниције са хлором и белим фосфором) против цивила и сиријске војске на југозападу Алепа.

• Масовна употреба хемијског наоружања изазвала би тешку хумнаитарну катастрофу

Уколико би се украјинска страна уз одобрење западних сила решила на масовну примену хемијског наоружања у Донбасу, то би изазвало тешку хуманитарну катастрофу, али без сумње и реакцију руске стране, што би све укупно имало дугорочно неизвесне последице и додатно онемогућило разговор о смиривању тензија у овом сукобу.

Употреба хемијског оружја је тежак злочин против човечности и налази се на листи оружја за масовно уништење. Организацију за забрану хемијског оружја би морала да узме у обзир ову веома алармантну и претећу информацију и спроведе сопствену истрагу о овом случају. Планови за употребу хемијског оружја треба да наиђу на жестоку осуду међународних институција и јавности и енергичну реакцију која подразумева предузимање свих неопходних мера у спречавању примене хемијског оружја. Успостављање недељиве колективне безбедности  као система заједничких акција држава које предузимају ради спречавања и отклањања претњи миру, сузбијања аката агресије или других повреда мира, неоходна је и како би се спречила употреба забрањеног оружја у складу са међународним правом. Основа система колективне безбедности је принцип недељивости света, што значи да ни једна сила не може да буде изузета и да има ексклузивно право да поступа ван општег договора. Русија, Кина и друге земље БРИКС-а, захтевају да се овакав договор успостави на глобалном нивоу, док западне силе желе да задрже пређашњи статус када су ван оквира међународних институција вршиле интервенције нарушавајући тиме међународно право и принцип немешања у унутрашња питања других држава. Успостављањем система недељиве  колективне безбедности неутралисао би се у великој мери конфликтни потенцијал који доводи до ескалације сукоба, а и примене недозвољеног оружја у тим сукобима.

Упутнице:

Међународна коалиција за забрану биолошког оружја: Украјинска војска припрема напад хемијским оружјем – CENTAR ZA GEOSTRATEŠKE STUDIJE (geostrategy.rs)