Народни покрет „Отаџбина“: Блокада административних прелаза, политички рукопис Александра Вучића

Неуспешан, јалов покушај блокаде административих прелаза тзв. Удржења расељених Срба умногоме подсећа и мирише да је то урађено у договору са властима у Београду. Помало личи и на оно што се дешавало у Бањској али, на сву срећу, овог пута без жртава. Политички рукопис је никог другог до Александра Вучића.

Захтеви који су изнесени су сасвим оправдани али за реализацију и испуњење тих захтева потребна је одважност, мушкост и деловање без политичких калкулација. Све то недостаје председнику Србије. Довољно је било да се Приштина само закашље, а земље Квинте попреко погледају председника Србије па да се одмах престане са блокадом. Класична трговина Александра Вучића са јужном српском покрајином одрађена као и много пута до сад.

Скоро смо сазнали да је некадашња председница владе Ана Брнабић показала резерве према Француско-немачком плану и Охридском споразумом због чега је упутила писмо ЕУ. После само пар дана то писмо је повукла. И то личи на председника Србије. Зарад избора од 17. децембра прошле године показује резерве према нечему што је сам прихватио а чим су избори завршени резерве су нестале. Шта год да је, Србија и српски народ у својој историји од Александра Вучића већег издајника нису имали. Цена његовог опстанка на власти је територија, презицно, 17% онога што чини државу Србију.

Међутим, сама блокада је показала нешто друго. А то је да су сепаратисти у Приштни јако рањиви на затварање путева које од Косова и Метохије воде пут централне Србије, а онда даље према Европи. Претерано нервозна реакција министара у влади самопроглашене републике Косово Гервале и Швечље управо то доказује. Они говоре о наводним шовинистичким и расистичким поступцима оних који држе блокаду и траже од српске полиције да заштите грађане албанске националности који имају уредна документа. Српску полицију су оптужили да не ради свој посао. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ се делимично слаже са овим министрима да полиција не ради свој посао како треба. Јер да ради нико не би могао по Уставу и закону Републике Србије да прође територијом државе, а да нема документа које издају званични органи Републике Србије. Сепаратистичка документа које показују становници албанске националности су супротна важећем Уставу Републике Србије. Дисклајмери који су постављени на административним прелазима да наводно пропуштање лица са сепратистичким документима не значи признање самопроглашене републике Косово су подвала. И међународно право такву појаву не познаје. Оно што још боли и на шта су рањиви министри у влади самопроглашене републике Косово јесте евентуална забрана робе која кроз централну Србију иде пут јужне српске покрајине. Какво лицемерје. Не дозвољавају да роба из остатка Србије дође на Косово и Метохију а воле да кроз остатак Србије роба из свих делова Европе стигне у јужну српску покрајину. Чак ни српски школски уџбеници, а ни штампа не може да се унесе на простор Косова и Метохије за ђаке и студенте. Зато прича о реципроцитету коју заговара Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ остаће само пуко слово на папиру. Фотеља председника Србије Александра Вучића је најважнија ствар на свету. И она ни на који начин не сме да се угрози. Па ни тиме да се српски школарци уредно снабдевају књигама и уџбеницима.

На крају, не везано са овом темом, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ уз пуно уважавање и саосећање изражава саучешће породици Боре Ђорђевића фронтмена групе Рибља чорба. У више наврата после ’99. године у тренуцима када се ломио опстанак северног дела Косовске Митровице Бора Ђорђевић је са својим бендом најчешће бесплатно долазио у Косовску Митровицу да на плочи код Техничке школе држи свој концерт. Храбрио је Србе да остану на свом вековном огњишту и да се боре за њега. На томе смо му неизмерно захвални. Желимо да му кажемо да поздрави све косовске јунаке и да им пренесе да знају да је стање на КиМ слично као у оно време када су они живели. Оно у чему се разликује јесте да су они тада имали подршку и своје цркве и своје државе. Данашњи Срби то немају. Срби на Косову и Метохији су препуштени сами себи. Издаја је много већа него у њихово време.

8. септембар 2024.

Извор: Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“