Економија

Русија повећала капацитет Северног морског пута 20 пута

Пише: Милош Здравковић

Морски пут игра важну улогу у стратегији Русије да одржи кључну предност у односу на САД на Арктику. Раније ове године, Русија је објавила да гради нову флоту ледоломаца. Већ има најмање десетак дизел ледоломаца у оперативној служби. Поред тога, поседује шест нуклеарних и очекује завршетак изградње још једног у 2017. Години ( поређења ради САД поседују само један).( Извор Руссиа тодаy)

Проширењем капацитета Северног морског пута, Русија ради на обезбеђивању својих виталних националних интереса у приобаљу Сибира, Далеког истока и на свом делу Арктика. Планиран је енормни пораст експлоатације и побољшање превоза природних ресурса са нафтом, гасом и минералима богатог „севера планете“, а такође је у плану и понуда боље везе својим потенцијалним партнерима у Азији са Европом.

Северни морски пут би требао да постане највећи потенцијални ривал Суецком каналу у економском значају али и геополитичком, с обзиром на моћ и доминацију америчке морнарице отвореним морима и океанима ( САД поседују 14 носача авиона великих размера, Русија и Кина по један) ,да у сваком тренутку могу да прекину све линије снабдевања Кине, Јапана, Индије…Морским путем, посебно узимајући у осврт нови руско-кинески загрљај. До сада се претпостављало да ће највећи ривал Суецком каналу у будућности бити пруга од Црвеног мора преко Израела до обала средоземља ( студије оправданости завршене 2013).

Према документима потписаним од стране премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева, развојни пројекат ће повећати капацитет најкраћег морског пута, који повезује Европу са руским Далеким истоком, са текућих 4 на минимално 80 милиона тона у наредних 15 година.

Треба признати да се „најперспективнији“ морски пут сутрашњице до сада није тако добро користио пре свега због заблуда Русије да може и мора да парира Сједињеним државама на мору. Нова руска доктрина, да је економија изнад свега, требала би да поспеши јединствену транспортну и логистичку предност државе са најдужом обалом на свету, да доносе новац у буџет, и наравно, отвори пут ка енергетским резервама ресурса на Арктику, Сибиру, и на руском Далеком Истоку.

Русија тренутно издаје око 600 наутичких дозвола годишње за пролаз северном рутом.

Пут повезује Атлантик и Пацифик преко северне обале Сибира. Ово смањује време транспорта из Кине до Европе за 40% или 12 дана у односу на уобичајену руту Суецким каналом(траса Суецким каналом износи 21,000 км док је Северна морски пут дуг 13,000км ).

То није једина предност северне руте. Више од 700 милиона тона терета пролази Суецким каналом на годишњем нивоу, тако да би развој „пута“ око Русије могао представљати олакшање за најпрометнији светски бродарски коридор.

Постојећа, али и планирана изградња моћне руске ледоломачке флоте и база на најсевернијим (не насељеним) Сибирским острвима омогућава да се Северни морски пут користи током целе године.

Русија већ интезивно ради на изградњи како војне, тако и индустријске инфраструктуре, те система за трагања и спашавања на северном леденом океану. Нови развојни пројекат обухвата навигациону подршку, формирање приморског регулисања саобраћаја и заштиту животне средине.

12. јун 2015.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *