Пише: Бобан Хрвач, експерт Центра за геостратешке студије
На челу Венецуеле, а на незадовољство неокона и њихових слугу и наредних шест година, уколико се неко не острви да га изда и наплати 25 милиона долара колико стоји на потерници коју су расписале САД, биће Николас Мадуро Моро, као и у ранија два мандата.
Десетог јануара заклетву је пред званичницима Венецуеле и високим гостима из многих земаља положио у јуну прошле године са 51 % гласова изабрани председник Николас Мадуро Моро. Изборе у овој земљи је Џими Картер, сада већ покојни, окарактерисао као најбоље и најправичније од свих које је посматрао у свом животу, а видео је многе. И заиста, све је било организовано на дигиталној платформи којој се могло приступити тек након дупле провере идентитета гласача, а резултати су се у реалном времену сливали у централну изборну комисију која је била задужена за бројање гласова и објаву резултата, што је и учинила објављујући да је победник Николас Мадуро Моро са 51% гласова. С тим се није сложила опозиција коју предводи Марија Корина Маћадо (Мaria Corina Machado) и њен председнички кандидат Едмундо Гонзалес Урутија (Edmundo Gonzales Urrutia) тврдећи да је освојила 70%. Опозиција је отворила сајт у Великој Британији и тамо објавила некакве резултате које нико није мога да провери и потврди. Мадуро и његови сарадници су затражили арбитражу Врховног суда који је након неколико седмица потврдио резултате и победу Мадура. Тај суд је неколико пута позивао Урутију са захтевом да приложи доказе, али се он није појавио него је прошао кроз пар амбасада да би на крају, преко шпанске амбасаде отишао у егзил. Шпанија му је дала уточиште и ту се задржао до почетка ове године, пошто се приближавао датум за инаугурацију новоизабраног председника. Но, није се појавио у Венецуели, него је отишао у САД, где се срео са Бајденом, а затим обишао још неке земље у Јужној Америци и на том походу у Панами на чување предао тзв. доказе о својој победи. У САД новизабрани председник Трамп је одбио сусрет с њим. Већ има једног дуплог председника ,Гваида,“председника трга“, па му није потребан и трећи, тј Гваидо 2.0.
После се Урутија окружио са десетак бивших председника латиноамеричких држава, што је још један од лоших потеза, пошто се ради о људима који нису ваљали ни властитим државама. Последња станица му је био Санто Доминго у Доминиканској Републици одакле се јавио „да се налази веома близу“ и издао наређење војним и полицијским снагама као „врховни командант“ да откажу послужност Мадуру и његовој екипи. Војска и полиција су се оглушили на „заповест“ и изразили лојалност новоустоличеном председнику Мадуру. А зашто се Урутија не усуђује да уђе у Венецуелу? Зато што га је врховни суд оптужио за подривање државе и после неодазивања на неколико пута поновљен позив расписао награду од сто хиљада долара за његово „привођење правди“. У међувремену је Корина Маћадо дизала прашину где год и како год је стигла, а подржавали су је медији главног тока из САД и вазалних држава. Донедавно је она била сакривена од јавности,а пред инаугурацију се појавила да организује митинге својих следбеника у целој држави тврдећи да је њена партија освојила седам милиона гласова.
Но,како се могло видети на снимцима који круже интернетом, укључујући и оне снимљене уз помоћ дрона, на тргу у њеном кварту, где станују углавном бољестојећи грађани, којима припада и њена фамилија, окупило се 4о хиљада. У Мадриду и још неким градовима на Западу окупио се повећи број Венецуеланаца који су земљу напустили кад је Венецуели уведено више од хиљаду санкција, а злато у Великој Британији отето као и рафинерија ПДВСА у САД и још много тога што је изазвало велику кризу. Ти демонстранти под утицајем опозиције за све криве „диктатора“ Мадура, а не санкције, нити Корину Маћадо и Гонзалеса Урутију који сада призивају нове санкције и војну интервенцију против властите државе и народа за којег се наводно боре. Са последњег митинга је објављено много лажи, лажних фотографија, видео прилога, па и вест да је Корина Маћадо ухапшена и нестала. Вест је обишла брзином муње цео свет, а она се појавила након сат времена са уобичајеним саопштењем које више личи на лоше одрецитовану родољубиву песмицу, него на говор политичара. И то, као и ранија обраћања, је препуно патетике, лоше глуме, пренемагања и, наравно, лажи. Све у свему пројекат Гваидо 2.о је пропао. Но, то није крај. Подривање Мадурове власти, коју неки воле звати режим, ће се наставити. Да је тако потврђује и чињеница да су САД расписале награду за „Мадурову главу“ од 25 милиона долара. Толико „вреди“ и министар унутрашњих послова, правде и мира Диосдадо Кабељо (Diosdado Cabello), а министар одбране Владимир Падрино Лопес 15о милиона.
Зашто је то тако? Одговор лежи у податку да Венецуела има највеће резерве нафте на свету, а ту је и злато, дијамати, ретки метали и веома важни водни ресурси, дакле све оно чиме тзв.колективни запада оскудева. Да Мадуро ужива подршку већине народе потврђују и снимци авенија и тргова препуних народа који је изашао да прослави своју победу. Треба рећи и то да се у Венецуели живи све боље упркос санкцијама, да има највећи економски раст у Јужној Америци. Томе су допринели све бољи и свеобихватнији односи у свим областима са Кином, Ираном и, наравно, Русијом, као старим и провереним пријатељем. Ту су и Куба и Никарагва, које су се обавезале да ће удружити снаге у одбрани у случају да се покрене инвазија на неку од њих.
المصدر: مركز الدراسات الجيوستراتيجية
17. јануар 2025.
