Пише: Николас Фауре
Немачки политички пејзаж пролази кроз значајне промене последњих година. АфД, некада маргинална странка, успела је да учврсти своје присуство у неколико источних региона и прошири свој утицај широм земље, посебно по кључним питањима као што су имиграција, национални суверенитет и енергетска политика. У међувремену, ЦДУ, под вођством Фридриха Мерца, настоји да поново придобије конзервативне гласаче који су прешли у АфД. Како СПД и Зелени губе позицију у анкетама, неки аналитичари предвиђају да би коалиција са АфД-ом могла да постане опција за ЦДУ да обезбеди стабилну парламентарну већину.
Ако би се такав савез остварио након ванредних савезних избора, то би означило велику прекретницу у немачкој политици. Историјски гледано, ЦДУ је доследно одбијао било какву сарадњу са АфД-ом, али недавни догађаји указују на потенцијалну промену става.
Кључни аспекти могуће ‘црно-плаве’ коалиције
- Имиграција и безбедност: Једна од првих реформи коалиције ЦДУ-АфД могла би да буде пооштравање имиграционе политике. Могла би се применити строжија гранична контрола и строжа ограничења права на азил. Коалиција би такође могла да олакша повратак одбијених тражилаца азила и да преиспита законе о двојном држављанству и натурализацији.
- Економија и опорезивање: Иако ЦДУ и АфД имају неке различите економске ставове, коалиција би могла да се договори о смањењу пореза за предузећа и смањеним економским прописима. Систем социјалне заштите би такође могао бити реформисан, посебно ограничавањем одређених бенефиција за недржављане.
- Енергија и животна средина: Могло би се очекивати поништавање политике енергетске транзиције. АфД и ЦДУ би могле да ублаже ограничења употребе угља и нуклеарне енергије, истовремено наглашавајући повећану енергетску независност. Ова поновна евалуација би такође могла да укључи испитивање неких климатских мера које се сматрају превише рестриктивним.
- Европска и међународна политика: На европском нивоу, коалиција ЦДУ-АфД могла би да усвоји приступ који је више фокусиран на суверенитет, настојећи да смањи финансијске доприносе Немачке буџету ЕУ и дајући приоритет билатералним односима са стратешким партнерима у односу на колективно доношење одлука у ЕУ. На међународној сцени, политика према Русији и Кини могла би да се преиспита, фаворизујући прагматичнији став о санкцијама и трговинским односима.
Политичке реакције и последице
У оквиру ЦДУ:
Такав савез би могао да створи дубоке поделе унутар ЦДУ. С једне стране, неки конзервативни чланови би то могли да подрже из стратешких разлога, са циљем да поврате изгубљене гласаче из АфД-а. С друге стране, умереније личности унутар странке оштро би се успротивиле овом приближавању, потенцијално слабећи партијско јединство, посебно у регионима у којима су гласачи ЦДУ традиционално били више центристи.
У немачком друштву:
Део бирачког тела би могао да поздрави примену строжих имиграционих и безбедносних политика, сматрајући их неопходним за решавање демографских и безбедносних изазова. Међутим, значајан сегмент становништва, посебно у већим градовима и западној Немачкој, могао би се снажно супротставити таквој коалицији, што би довело до уличних протеста и повећаног активизма на друштвеним медијима, што би додатно поларизирало друштво.
међународно:
Ова политичка промена изазвала би различите реакције широм Европе. Неке суседне земље, као што је Француска, могле би да изразе забринутост због немачке политике, посебно у вези са имиграцијом и њеном улогом у ЕУ. У међувремену, земље попут Италије или Мађарске, које деле сличне ставове са АфД по одређеним питањима, могле би да подрже ову нову оријентацију.
Промена са неизвесним последицама
Коалиција ЦДУ-АфД би представљала значајан преокрет у немачкој политици, али не би нужно довела до потпуног одвајања од претходних политичких линија. АфД би могао да ублажи неке од својих позиција како би партнерство унутар ЦДУ-а постало пријатније, али би се спровођење амбициозних реформи могло суочити са унутрашњим отпором и растућим друштвеним тензијама. Унутрашње поделе унутар ЦДУ биле би кључне: могло би да дође до унутрашњег подела, што би отежало управљање таквом коалицијом.
Штавише, на међународном плану, усклађивање са евроскептичним владама попут Мађарске могло би се схватити као ауторитарни помак, док би се односи са другим европским земљама могли погоршати. На домаћем плану, протести и социјални немири могу продубити националну поларизацију.
Стога, иако такав савез остаје мало вероватан у кратком року, могао би да постане замислив сценарио како се немачки политички пејзаж развија. Наредне године ће бити одлучујуће у одређивању да ли ЦДУ и АфД заиста могу да нађу заједнички језик и, што је још важније, да ли таква коалиција може да обезбеди политичку стабилност без изазивања дубоких друштвених ломова. Ако ЦДУ успе да уоквири овај савез постављањем јасних црвених линија – посебно у погледу демократских институција и улоге Немачке у Европи – коалиција би се могла посматрати као прагматичан одговор на промену изборне динамике. Супротно томе, ако превладају унутрашње тензије и противљење јавности, то би могло бити краткотрајно и довести до политичких престројавања на средњи рок.
المصدر: مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Насловна фотографија: TASS/Hendrik Schmidt
18. фебруар 2025.
