Пише: Небојша Катић
Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.
Пише: Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије
Како су и могли да очекују они који су пажљиво пратили посету премијера Русије Дмитрија Медведева Србији 19. октобра, та посета окончана је пропашћу за председника Србије Александра Вучића.
Преносимо са: ИН4С
Књигу проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ издала је Catena mundi из Београда, која ју је и премијерно представила на Сајму књига.
Гостовање Драгане Трифковић на ТВ Наша у емисији: Уз јутарњу кафу
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.
Пише: професор Слободан Самарџић
Жалосно је што је Србија своју будућност везала за групу новостворених и зависних квази-држава и народа са којима игра улогу тзв. западног Балкана у новијој западној прерасподели простора. Можда је Србији то заслужена казна за лако изгубљени двадесети век, али ако је и казна – превише је. Српска политичка класа, заједно са владајућим културним погоном, води радикалну политику кривице. Али, она је наметнута и има функцију уједначења под фирмом „западног Балкана“ у оквиру политике „колективне одбране запада“. Нико није боље дефинисао ту домаћу политику пужеве кућице од самог великог вође – „ми на Косову немамо ништа и нико нам ништа ни не нуди“.
Пише: професор Слободан Самарџић
Бојкот избора је ванредно средство политичке борбе. Као такав, он одговара само ванредним условима. О томе шта су ванредни услови ваља расправљати. То није правно одређена ситуација као што је ванредно стање. Иако и ванредно стање подлеже процени и одлуци, што је увек ствар политичког субјекта који је уставно или на други начин одређен да делује, оно је ипак правно уређени институт. Ако легално одређени државни орган процени да су се стекли уставни услови за проглашење ванредног стања и сходно томе донесе одлуку, више нема расправе.
Драгана Трифковић за EurAsia Daily
Посета Дмитрија Медведева Београду, поводом 75. годишњице ослобађања српске престонице је још једна у низу значајних посета руских државника. За Русију је обележавање овакве годишњице од велике важности, ако узмемо у обзир то да се спроводи ревизија историје при којој западне силе покушавају да ставе улогу СССР у негативан контекст. Тиме желе да оспоре победу Црвене армије у Другом светском рату. Видели смо већ многобројне примере земаља из Југоисточне Европе, које уклањају совјетске споменике.
С друге стране, обележавање 75. годишњице ослобађања Београда има сасвим другачији контекст.
Пише: Милош Здравковић
Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију последњу битку за коначно ослобођење окупиране провинције Идлиб и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, Курди су одбили мировни споразум са Дамаском, охрабрени од САД-а (тј. оног дела администрације који представља такозвану „дубоку државу“ ) да ће добити засебну, независну државу источно од Еуфрарата. Таква је могућност не треба посебно помињати најцрњи сценарио за султана са Босфора, турског председника Ердогана. А зашто је то тако покушаћемо да објаснимо у наредним редовима.
