Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и члан Председништва Двери је госовала у емисији „Интервју недреље“ код Оливере Манојловић Штрбац
У емисији је било речи о најновијој афери којом власт у Србији оптужује Русију за субверзивно деловање, о српском наоружању на истоку Украјине и Блиском истоку, нефункционисању институција државе и др.
Марко Јакшић из Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ за EurAsia Daily
Албин Курти недавно је изјавио да је сакупио довољану подршку да би формирао нову „владу“. Колико је реално да та „влада“ заиста буде формирана? Шта могу да очекују Срби на Косову и Метохији уколико Курти постане „премијер“? Хоће ли се то одразити истовремено и на односе са Београдом и како?
Оно што смо могли да прочитамо у медијима јесте да је Албин Курти изјавио да са гласовима посланика бошњачке, турске и ромске националности може да формира сепартистичку владу. Шта од те владе Срби могу да очекују? Исто оно што су имали и од претходних мандатара влада самопроглашене републике Косово.
Пише: професор Слободан Самарџић
Последњих недеља, па и месеци, поводом стагнације у преговорима између Србије и косметских Албанаца, разлегао се румор у домаћој јавности да председник успешно одлаже финале ових преговора и лукаво купује време. (Вид. рецимо Политика, овде). Једни су несретни због тога, јер се одлаже одлука о признању Косова и скидање тог терета с леђа европске Србије. Други, пак, тихо ликују гледајући у овом одлагању доказ свог убеђења да је Вучић мајстор који ће превеслати западне политичаре, имајући у виду и чињеницу да се времена мењају.
Ни једни ни други, а са њима ни медији који су блиски овим становиштима, нису у праву. Разуме се, није спорна чињеница да су преговори изгубили у темпу и чак се прекинули, већ су нереалне обе оцене Вучићеве улоге у томе. Последњи застој у преговорима, као што је то био случај и са неколико претходних мада краћих, резултат је понашања и деловања албанске стране а не српске. Чак и ова чињеница може да заведе, јер се стиче утисак да у преговорима Албанци губе те зато и отежу и одлажу. О чему је, заправо, реч.
Пише: Славиша Милачић
После низа година неулагања у оружане снаге, Србија је почела озбиљније да улаже у обнову своје војске. Према подацима, Србија је од децембра 2016. године за набавку нових средстава ратне технике и модернизацију оружаних снага, укључујући ремонт и одржавање наоружања и војне опреме потрошила близу 830 милиона евра. То се може израчунати из завршних рачуна буџета за период 2016 – 2018. године и из Закона о буџету за ову годину. У буџету за текућу годину, само по класификацији 512 у војној одбрани, одобрено је рекордних око 182,6 милиона евра. Одлуком Владе од 7. октобра из буџетског вишка повећан је буџет за набавку наорузања на око 233,48 милиона евра. Кад се израчунају сви издаци, у овој години је предвиђено да се потроши 356,25 милиона евра. Након динамичког раста трошкова за модернизацију, у 2020. години, према предлогу буџета, предвиђено је да се потроши знатно мање новца у односу на ову годину, око 218,32 милиона евра.(1) Из свега наведеног је јасно да ће укупна средства за модернизацију прећи милијарду евра, што јасно говори да се српска војска озбиљно модернизује.
Дејан Мировић за ИН4С
Повод за овај разговор је Мировићева најновија књига „Бриселски споразум: хронологија и последице“, коју је објавила „Катена мунди“, а као рецензенти је препоручују проф. др Мило Ломпар, проф. др Милан Палевић и проф. др Зоран Чворовић
Пише: Небојша Катић за Политику
Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)
Пише: Милош Здравковић
Џосеф Бајден, некадашњи потпредседник у Обаминој администрацији и главни кандидат естаблишмента (дубоке државе), према свим показатељима заостаје за садашњим председником Доналдом Трампом, а оно што посебно ужасава „елиту“ Демократске странке је да двоје левичарских кандидата Берни Сандерс и Елизабет Ворен убедљиво воде у односу на Бајдена у трци за унутарпартијску номинацију , због чега већ сада влада својеврсна узбуна у Демократској странци.
Пише: Горан Раичевић
Од државе, политике и безбедности које су претворене у пародију, не може се очекивати да ти приуште ништа друго осим управо то – пародију живота.
Док су још постојали обриси државе, какве такве али државе, постојале су и службе које су у домену својих могућности обављале свој посао у складу са овлашћењима, циљевима и задацима, а који су били дефинисани у складу са државним националним интересима. Пример озбиљности службе, не тако давног времена, може се можда најбоље приказати кроз случај Перишић. Наиме, те 2002. године, Војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, и то у тренутку када му је предавао строго поверљива документа. Да подсетимо, Момчило Перишић је у тренутку хапшења био председник парламентарног Одбора за безбедност.
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Српске власти су наложиле истрагу око наводне умешаности руске обавештајне службе поводом видео снимка који је објављен 17. новембра на Youtube каналу. На снимку је према тврдњама српских медија припадник руске обавештајне службе ГРУ Георгиј Клебан који српском официру предаје неку кесу. Аутентичност овог снимка је потврдио новинар Христо Гозев. Према тврдњама листа Политика, снимак је настао још пре неколико године и на њему се не налази српски официр.
Преносимо са ИН4С/Стања ствари
Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文