Posts by مركز الدراسات الجيوستراتيجية

Пише: Драгана Трифковић

Да се сутра одржавају избори у Србији, парола ДСС-а би могла да буде: „Ко не сме да вас погледа у очи?“ а за насловну плаката могло би се одабрати пар преосталих функционера. Иако је „случај“ ДСС-а потпуно разобличен у јавности, остало је нешто интересантних детаља, са којима је јавност упозната кроз саопштења појединих општински одбора и појединаца, али су најновији догађаји у тој странци потврдили раније изнете чињенице због којих је ДСС масовно напустило чланство, угледни функционери и оснивачи. Хапшење „високог“ функционера ДСС је показатељ потпуног посрнућа ове организације, али и тврдњи које су одређени (сада већ бивши) функционери раније износили. Иако је и у време док је Војислав Коштуница био председник странке, било опортуниста у њеним редовима који нису прославили име ДСС, ипак они нису били у већини и странка није била талац њихових (личних) интереса. Неки од њих су отишли из странке и пронашли нове „жртве“ мењајући потпуно политику коју заступају попут Шормаза или многобројних других кандидата са листе СНС, коју су се до јуче клели у Косово и причали све најгоре о ЕУ, а онда преко ноћи почели да хвале Бриселске споразуме и безалтернативни пут у ЕУ.

Пише: Драгана Трифковић

Ових дана сведоци смо заоштрене анти-руске кампање која се води како у Црној Гори, тако и у Србији.

Како главна тема не би била покрадени избори у Црној Гори, по истој методи коју је и Александар Вучић применио пре неколико месеци у Србији (застрашивање грађана и куповина гласова) инсцениран је покушај државног самоудара  уз неосноване тврдње да су руски држављани били укључени у планирање и спровођење наводног покушаја дестабилизације Црне Горе.

Александар Вучић преко својих медија и личне опозиције одавно пласира нетачне вести којима означава Русију као фактор потенцијалне дестабилизације на Балкану.  О овој тенденцији писала сам пре две године у тексту Шта је поздаина наводне претње од државног удара и касније у тексту Одбрана Вучића од државног самоудара.

Никола Врзић: Нису победиле присталице сарадње са СНС-ом, већ су изгубиле присталице сарадње с ДС-ом

Није то само бура у чаши воде, као што би могло да се помисли због релативно мало гласова које је Демократска странка Србије освојила и на претпоследњим и на последњим парламентарним изборима и због (све) мање посланика на које ће моћи да рачуна у актуелном сазиву Скупштине Србије, нису дакле промене у ДСС-у само бура у чаши воде из простог разлога што је ова странка, током скоро четврт века постојања, за српску политику углавном имала значај који је превазилазио број њених гласача и посланика. Па су отуда и догађања унутар ДСС-а од кудикамо ширег друштвеног значаја од текућих – сигурно, принципијелних и идеолошких – превирања у, на пример, Социјалистичкој партији Србије, али и од промена на челу Демократске странке јер те промене не могу да промене њену природу а самим тим ни њен малигни утицај на српску политику.

Шта се сада догађа с ДСС-ом? Зашто је странка у медијима почела да даје знаке живота тако што се свађа сама са собом? Зашто је почела да се цепа када је успела да се врати у парламент? Преузимају ли је Српска напредна странка и њен челник Александар Вучић, као што тврди бивши политички аналитичар, посланик са квоте ДСС-а Ђорђе Вукадиновић, (досадашњи) челници косметског ДСС-а и њихови истомишљеници, или је пак реч о процесу прекида процеса који су ДСС-у још 2008. године наменили Американци, као што је остало забележено у њиховој дипломатској депеши 08BELGRADE913, откривеној захваљујући „Викиликсу“?

Доносимо интегрално излагање Драгане Трифковић (Центар за геостратешке студије) са трибине „Улога Руске Федерације у мултиполарном свету“, одржане у Руском дому 29. септембра 2016. Организатори су били Универзитетска омладини Београда, Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке и Руски дом, а на трибини су учествовали и Александaр Павић (Фонд стратешке културе) и Душан Пророковић (Центар стратешких алтернатива)

Тема око које смо се данас окупили је улога Руске Федерације у мултиполарном свету. Сматрам да је ово веома значајна тема, али помало запостављена у нашем друштву. Не мислим да је она запостављена због тога што за њу не постоји интересовање, напротив. Проблем је пре свега цензура која постоји у јавности, у српским медијима и главним токовима српског друштва, који су под превеликим утицајем запада. С друге стране чак и када се у српском друштву говори о улози Русије, често се говори на један врло емотиван начин без довољно аргументације, или се Русија крајње критички или некритички посматра. Сматрам да би у нашем друштву морала да се покрене озбиљна дебата о позиционирању Србије у новим геополитичким околностима, која би требала да доведе до дефинисања стратешких праваца у спољној политици, економији и безбедности.