اسم الكاتب: مركز الدراسات الجيوستراتيجية

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

الجغرافيا السياسية والسياسة

Jacques Hogard: Europe has died in Pristina

/

Jacques Hogard in the European Parliament

Conference: „KOSOVO AND METOHIJA –EUROPEAN  CASE  OF  VIOLENT  SECESSION“

 

Ladies and gentlemen,

 

I am pleased to be here today at the invitation of the Center for Geostrategic Studies in Belgrade, here in the European Parliament.

As a senior French officer, I served in Macedonia and then in Kosovo in the first half of 1999. When I was assigned to the French Special Operations Command, I was appointed as the head of the joint special forces group that intervened before the French KFOR Brigade’s deployment under the command of NATO.

It is for this reason that I am speaking today, having published a few years ago a book with a deliberately provocative title: „Europe has died in Pristina“. If you have not read it, I recommend you to do it! There you will find my testimony on this tragic period.

 ÃÂ ÃÂµÃÂ·Ã‘ƒÐ»Ñ‚ат слика за Evropa je umrla u Pristini

الجغرافيا السياسية والسياسة

Dragana Trifkovic: Redefining the borders can be a particularly dangerous example for Europe

/

Dragana Trifkovic in the European Parliament 

Conference: „KOSOVO AND METOHIJA –EUROPEAN  CASE  OF  VIOLENT  SECESSION“

 

Ladies and gentlemen, dear colleagues,

First and foremost, I would like to thank the European Parliament and especially Mr. Kohlíček for organizing this conference. The topic is more than up-to-date because there are pressures by the Western countries to resolve Kosovo’s problem as soon as possible, but I am afraid that such an approach can only lead to a worse situation and to even more tensions. Especially now that there are increased tensions at the international level. Problems cannot be resolved by imposing violent and illegal solutions, and above all, it cannot lead to a permanent peace. Imposing violent solutions can only bring even greater violence, and we can clearly see it today in Kosovo.

 

الدفاع و الأمن

Жак Огар: Европа је умрла у Приштини

/

Обраћање г. Жака Огара, бившег команданта француских снага у саставу КФОР у Европском Парламенту

на конференцији: „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“

 

Даме и господо,

 

Срећан сам што се данас налазим овде са вама, на позив Центра за геостратешке студије из Београда, у Европском парламенту.

Као виши француски официр служио сам у Македонији, а затим на Косову у првој половини 1999. године. Када су ме поставили у француску команду за специјалне операције, био сам именован за шефа заједничке групе специјалних снага која је интервенисала пре распоређивања француске бригаде КФОР-а под командом НАТО-а.

Резултат слика за Evropa je umrla u Pristini

Фото: НСПМ

الجغرافيا السياسية والسياسة

Србија заправо има једностраначку скупштину

/

Пише: професор Слободан Самарџић

 

Србија је добила закон о буџету за наредну годину који је позитивно оцењен од стране Фискалног савета. Закон је, формално гледано, добио подршку већине посланика у Скупштини и све то површински делује као најобичнија ствар. Оно што Србију у овој уобичајености разликује од свих земаља које имају плуралистички систем јесте сада већ чврсти обичај да се мањинској опозицији не дозвољава учешће у парламентарној расправи о законима. Све то јако подсећа на краткотрајно стање у новој Југославији после Другог светског рата када је опозицији била дата само улога немог доказа о формалном плурализму.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

الجغرافيا السياسية والسياسة

Зашто Путин не интервенише у Украјини?

/

Пише: Милош Здравковић

Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.

Тренутно у фокусу глобалних медија су сукоби на тлу Сирије, Украјине, Ирака, Авганистана и Либије. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, Саудијска интервенција у Јемену, али из разлога Западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче два сукоба – украјински и сиријски. Размотрићемо овде различитост тих сукоба из руске перспективе.

الاقتصاد

Нису проблем таксе већ безусловно повлачење

/

Пише: Дејан Баљошевић

Ситуација у нашој „енклави“ (горњи део Ораховца и Велика Хоча), након увођења такси од 100 % на српске производе од стране Приштине, за сада је остала непромењена.

Грађани су приметили да је једино поскупело брашно и да џак брашна од 25 kg. који је износио 8–9 евра, сада кошта 12 евра.

Међу нама нема неке велике забринутости да ће нам најављена несташица српских производа проузроковати значајнију оскудицу животних намирница, јер смо, због изолације у којој се налазимо, и до сада били више упућени на косовске и неке друге производе, мада нам је и те како било драго када смо у албанским трговинама наилазили на наше – српске производе.

الجغرافيا السياسية والسياسة

Како је Америка истерала колонијалну Европу из Африке

/

Пише: Милош Здравковић

Племенити мотиви и идеали слободе и демократије локалног арапског становништва, те болесна жеља европске аристократије за пљачком, искоришћени су за геополитичке интересе САД-а који настоје да направе балканизацију Блиског истока на целом подручју од Марока до Афганистана све до руске и кинеске границе. То подручје јe теже ставити под своју контролу ради осигурања „Велике шаховске табле“ Евроазије, како се сликовито изразио амерички геостратег Збигњев Бжежински. На тај начин би могли да у окружење ставе Русију, Кину и било коју другу силу која би се евентуално уздизала као нпр. Јапан или Индија. И осим тога, наравно, нафта је економски, геополитички мотив за којим америчке политичке и индустријске елите жуде, јер нафта значи контролу и моћ над другима. Американцима је план успео половично, а многе државе Блиског истока потонуле су у трајну нестабилност.

Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.

الجغرافيا السياسية والسياسة

Драгана Трифковић у Европском парламенту: Једино место за решавање питања Косова су УН

/

Говор Драгане Трифковић у Европском парламенту на конференцији под називом: „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“

 

 

Даме и господо, поштоване колеге,

Пре свега бих желела да се захвалим Европском парламенту, посебну господину Кохличеку на организовању ове конференције. Тема је више него актуелна јер постоје притисци од стране западних земаља да се проблем Косова реши што пре, али бојим се да такав приступ може само да доведе до још горе ситације и још већих тензија. Посебно сада када су на међународном нивоу повећане тензије. Било који проблем не може да се решава наметањем насилних и противзаконитих решења а понајмање може да доведе до трајног мира. Наметање насилних решења може само да донесе још веће насиље, и ми то данас можемо јасно да видимо на Косову.

الجغرافيا السياسية والسياسة

Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова

/

Руски „Фонд Горчаков“ који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом : „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“

 

 

الجغرافيا السياسية والسياسة

Косово, последњи чин

/

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

 

Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте.

Scroll to Top