الماضي ما يسمى. كل الصربية مجلس تنظمها الكسندر Vucic و ميلوراد دوديك عندما يتعلق الأمر الإقليم الصربي الجنوبي شهدت الفشل الذريع. باستثناء عام واحد على صياغة القرار 1244sb مسألة كوسوفو وميتوهيا على إجمالي هامش هذا pompously اسمه كل الصربية المجلس.
كتب بواسطة: دراجا Ivić
كان جورج أورويل حقا البصيرة ، أو كما صحفية موهوبة, هل تعرف بالفعل ما لا يعرف كثير من اليوم ؟ التعلم من النماذج ، Zamyatin و هكسلي ، أصبح أحد الكتاب نادر جدا من هذا النوع – رواية بائس.
حتى في تقسيم العالم في كتابه "1984" لم يكن على الأقل استعاريا ، خطأ. كتابه الأخير يتعامل مع شيء التي بدأت في عام 1947. في نفس الوقت كما كتب أول خمسين صفحة من هذه الرواية ، التي من شأنها أن تتحول إلى أن تكون الأخيرة له في حياته.
كتب بواسطة: بول يريميتش
هناك 8 في بلغراد. وفي يونيو / حزيران ، في ستار أحدث هذا الحدث الذي كان من المفترض أن تجلب معا وتقديم جميع الصرب معا القديمة المتطرفين الذين تمكنوا من بيع و تمزيق كل شيء الصربية في السنوات الثلاثين الماضية التي تم جمعها. في حين كورتي شبه العسكرية في النظام الإرهابي و ألبانيا فتح الحدود بين ما يسمى كوسوفو. "كوسوفو" و ألبانيا و المجتمع الدولي يسخر أداء الرئيس في الأمم المتحدة ، Vucic و دوديك الاحتفال المزعوم النصر في بلغراد. كاذبة القومية ، الذي هو في الواقع سوى غطاء تخصيب وبيع المصالح الوطنية ، تم تخفيض نقية التسويق و السيطرة المطلقة على الفضاء العام.
Пише: Драгош Вучковић, економски стручњак Центра за геостратешке студије
Обично се код нас убрзан развој малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) оправдано повезује са нашим уласком у процес транзиције, у којој су они постали значајан економски фактор, данас са преко 360.000 ентитета, који запошљавају око 930.000 радника. То значи 99,9% укупног броја привредних субјеката, који носи преко 2/3 укупног броја запослених нефинасијског пословног сектора (НФПС) или учешће у укупној запослености од 44%. Њихов допринос у бруто друштвеном производу (БДП) је скоро 30%, скоро дупло више у НФПС , учешће у извозу 40%, а у увозу 55%.
Пише: Данијела Петковић, председник одбора за културу Центра за геостратешке студије
Да ли је позориште живот или се уметници играју живота? Да ли је садашњост описана у класичној литератури или савремени драматурзи пишу будућност? Ко су уметници, да ли деле судбину такозваног руског „лишнего человека “ или судбину ликова деле сви мислећи људи савременог друштва, већ сада удављеног глобализмом? Како живи и пролази „лишний человек “ савременог друштва? Ко су ти људи и да ли смо способни да их препознамо у продавници, на улици, у амбуланти, на бироу? Да ли је бабина пензија њихов хлеб и да ли би бедни студент времена Достојевског направио такав компромис? Колико вреди живот или мисао људи друштва неолибералног капитализма?
خدمة المعلومات من الحركة الشعبية الصرب من كوسوفو وميتوهيا "الوطن"
Другог јуна ове године север Косова и Метохије био је поприлично празан. Велики број његових грађана којима је у протеклом периоду режим Александра Вучића променио место пребивалишта пожурио је пре свега у Београд да изврши своју грађанску дужност и да тамо гласа. То је главни разлог због чега је овај део Косова опустео.
الــوزيرة Trifkovic مدير عام مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?
У Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду, 28. маја је одржан скуп под називом „Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност“ поводом обележавања 145. годишњице рођења једног од највећих српских научника двадесетог века, Милутина Миланковића. Свечани скуп је окупио је бројне угледне званице, професоре, студенте и поштоваоце лика и дела овог великана.
