Пише: свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци
Савремени Блиски исток, потпада под ореол традиционалног ширења ислама. Управо овај регион традиционално привлачи пажњу цијелог свијета.
Драгана Трифковић за press.co.me
У Русији су од 15. до 17. марта, одржани председнички избори. На њима је убедљиву победу, међу још три кандидата, однео Владимир Путин, који је освојио 87 одсто, односно око 76 милиона гласова.
Из тог разлога смо контактирали директора Центра за геостратешке студије из Београда, Драгану Трифковић, која се тренутно налази у Москви, да нам пренесе своје утиске, ставове и мишљења о овом изборном процесу који је, са изузетном пажњом, пратио цели свет.
Руски председник Владимир Путин назвао је војну операцију НАТО снага у Југославији 1999. трагедијом. Данас, 24. марта, навршава се 25 година од почетка бомбардовања Југославије. Према речима руског председника, Северноатлантска алијанса је започела рат у центру Европе.
Lucas Leiroz, journalist, researcher at the Center for Geostrategic Studies, geopolitical consultant.
The recent terrorist attack at the Crocus City Hall, in the suburbs of Moscow, was undoubtedly one of the greatest tragedies in the recent history of the Russian Federation. More than 130 civilians, including several children, were brutally murdered by gunmen on the night of March 22. The death toll is expected to rise further, considering that there are several people hospitalized.
By Dr. Vladislav B. Sotirovic
The eastern portion of Europe and the end of WWI
The end of WWI resulted in significant changes concerning the political boundaries of Central, East, and South-East Europe. For the reason of the extent of these changes and the newly born regional wars over the land distribution that erupted in several mini-regions in the eastern portion of Europe, it was to take around five to six years before new borders between the states were finally established and stabilized at least up to 1938.
Напомена: 10. марта 2024. године у Централном клубу официра ваздушно-космичких снага Руске Федерације у Москви отворена је ауторска изложба уметнице Екатерине Селезњеве «Снага слабих». Отварању изложбе присуствао је велики број званица из Русије, међу којима су били и инострани гости из Србије, Италије, Ирака, Аргентине, Јерменије и др. Од 25. марта изложба се сели у Донбас, а након тога ће за Дан победе поново бити постављена у Москви. Изложба слика Екатерине Селезњеве биће организована и у другим земљама, а у плану је да она гостује и у Србији.
خدمة المعلومات من SNV كوسوفو وميتوهيا
في دورة المجلس الوطني الصربي في كوسوفو وميتوهيا الذي عقد في 09. آذار / مارس 2024. في غراكانيتشا ، بالإضافة إلى القضايا التنظيمية الإعلان الذي اعتمده المشاركون في مؤتمر قمة أوكرانيا و دول البلقان الغربية في تيرانا تم مناقشته.
Ваша Светости,
Ми, верници Српске Православне Цркве, обраћамо се Вама, првојерарху, изабраном поглавару пастве која вам је поверена од наше Цркве.
Међународна кампања за подршку иницијативи Центра за геостратешке студије „Блокада агресије на цркву“ започета је 2. марта у Београду. Ова иницијатива има за циљ да скрене пажњу међународне јавности да је православна црква угрожена агресивним дејствима која се против ње спроводе. Кампањи је претходила конференција у Београду под називом „Идентификација фактора који разарају цркву“, која је одржана 30. јануара 2024. у Београду на којој је донета одлука о покретању иницијативе.
Напомена: Текст је објављен у фебруарском броју aустријског часописа Zur Zeit
У Србији су у децембру одржани ванредни парламентарни и локални избори под непромењеним околностима. Наиме већ низ година опозиција и грађани захтевају од владајућег режима да се побољшају изборни услови, али то се до данас није десило. Ипак, опозиција је и сама пристала да учествује у изборном процесу, свесна тога да изборни услови нису адекватни, те с тога и она носи одговорност пред грађанима. Србија која се налази у великој мери под евроатлантским утицајем формално има демократски систем, међутим и у самој ЕУ демократија данас је више него упитна. Ако говоримо шта је то што опозиција и грађани замерају у вези са изборним условима, то је пре свега медијска цензура и (зло)употреба државних ресурса и позиција за вођење предизборне кампање од стране режима, као и нетранспарентност процеса бројања гласова. Оно што се не доводи у питање то је спољни утицај на изборни процес у Србији, који је стално присутан. Мада о томе не говоре ни власт ни опозиција. А чињеница је да Вашингтон и Брисел врше утицај на изборни процес, до те мере да амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил чак говори и о томе какву политику нова влада Србије треба да води. Ако говоримо о демократији, то значи да политика Владе треба да следи интересе грађана које представља, а никако да треба да следи задатке које намеће амерички, или било који други страни дипломатски представник. Грађани су наравно изиритирани понашањем америчког амбасадора, али и захтевима који упорно долазе из Брисела, као и прећутним пристанком на потчињеност комплетне политичке сцене Србије.
