خدمة المعلومات من الحركة الشعبية الصرب من كوسوفو وميتوهيا "الوطن"
Другог јуна ове године север Косова и Метохије био је поприлично празан. Велики број његових грађана којима је у протеклом периоду режим Александра Вучића променио место пребивалишта пожурио је пре свега у Београд да изврши своју грађанску дужност и да тамо гласа. То је главни разлог због чега је овај део Косова опустео.
الــوزيرة Trifkovic مدير عام مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?
У Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду, 28. маја је одржан скуп под називом „Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност“ поводом обележавања 145. годишњице рођења једног од највећих српских научника двадесетог века, Милутина Миланковића. Свечани скуп је окупио је бројне угледне званице, професоре, студенте и поштоваоце лика и дела овог великана.
خدمة المعلومات من الحركة الشعبية الصرب من كوسوفو وميتوهيا "الوطن"
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује доношење резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама којом се фактички цео српски народ проглашава генецидним. Ова резолуција је више политичког карактера и има за циљ да унитаризује Босну и Херцеговину, доведе у питање надлежности Републике Српске са намером да се она претвори у Заједницу српских општина.
كتب بواسطة: الدكتور فلاديسلاف B. Sotirović
الحالي 2024. السيد يصادف الذكرى الـ 80 لميلاد الدكتور إبراهيم روغوفا ، shptar السياسيين الذين في 1990.- بعد تفكك يوغوسلافيا الاتحادية الاشتراكية ، وعملوا بكل إخلاص ولكن سرا إلى كسر وحدة أراضي صربيا و, للأسف, مع مساعدة مباشرة من الغرب في هذه نجحوا. الذين (حقا) كان الدكتور إبراهيم روغوفا?
Пет архијереја Бугарске православне цркве (три митрополита и два епископа) први пут су 19. маја 2024. саслуживали са представницима расколничке „Православне цркве Украјине“, мада Свети синод Бугарске никада није донео одлуку о евентуалном ступању у општење са расколницима.
До саслужења је дошло у време када Бугарска црква нема патријарха, јер се у марту упокојио патријарх Неофит. Митрополит пловдивски Николај, који је саслуживао са секташима ПЦУ, једно је од водећих имена на предстојећим изборима за патријарха, за чији избор је цариградски патријарх Вартоломеј показао велико интересовање.
Пише: Пол Крејг Робертс
Током свог живота, оно што сам приметио је да републиканци дефинишу патриотизам углавном у смислу супротстављања страним непријатељима. То је било најизраженије током дугог хладног рата са Совјетским Савезом. Свакако је тачно да треба да будемо на опрезу против страних непријатеља, али не смемо бити толико на опрезу да стварамо непријатеље тамо где их нема или одбијамо да смиримо тензије и заменимо непријатељске односе кооперативним како је једном председник Џон Ф. Кенеди рекао да то намеравао да уради пре него што је убијен и као што је председник Трамп намеравао да уради пре него што га је спречила оптужба о Русији.
Пише: Драги Ивић
На неким порталима можемо видети издвојену тему под називом ”Источни фронт”, па ту синтагму можемо често срести и у преузетим вестима.
Зашто су се њихови уредници определили да баш на овај начин назову подручје где се одвија СВО (како је Руси службено зову и представљају у Савету безбедности), односно окупација, агресија, итд, како то назива нападнута страна и њени савезници?
Аутор: Свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци
Усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници пре свега говори о злоупотреби међународних институција од стране западних центара моћи који на овај начин намећу своје политичке агенде.
Резолуција која је предложена од стране Немачке, је пристрасна необјективна и исполитизована. Као и у време нацистичке Немачке, ова држава подлеже и погодује англо-америчким стратешким агендама креирања сукоба. Усвојена резолуција је претња за мир и безбедност и она је отворила пандорину кутију, с обзиром на то да бројни геноциди почињени од стране западних земаља као што су Велика Британија, САД, Француска, Немачка, Белгија и др. никада нису окарактерисани званично као такви. Ради се о милионима жртава широм света на афричком, америчком, евро-азијском, аустралијском континенту.
English 
Српски језик 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文