Center for Geostrategic Studies interviewed the most followed Ukrainian blogger speaking about geopolitics Yuri Podolyaka
to find out how he sees further developments not only in Ukraine, but also at the international arena.
Пише: Милош Здравковић
Турбина за гасовод Северни ток 1 успламсала је геополитичке односе Запада и Русије. Прети да преокрене све санкције, да разбије ионако крхко европско јединство против Русије. Због европских санкција руском енергетском сектору Немачка тек треба да добије одобрење Брисела за транспорт ове опреме, ремонтоване у Канади, у Русију. Пољска и Балтичке државе нису раде да поверују немачким сузама. Украјински председник Володимир Зеленског тврди да је то „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“.
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Немачка, као водећа земља ЕУ, реторички се залаже за поштовање демократије, демократских начела и инсистира на остваривању људских права и слобода. Уосталом демократија и људска права су идеологија на којој је колективни Запад на челу са САД, утемељио своју политику након Другог светског рата. Међутим, данас се отворено доводи у питање позадина такве политике, која је након пада Берлинског зида водила многобројне ратове у име демократије и људских права. Парадоксално звучи и сама идеја отпочињања војне агресије на суверене државе које се налазе хиљадама километара далеко од САД, у име „демократизације“. Милиони жртава таквих ратова остали су ускраћени за основно право, а то је право на живот, и то у име поштовања људских слобода. Из тог разлога, демократске вредности су данас то те мере злоупотребљене од стране колективног Запада, да оне имају негативну конотацију и асоцирају на агресију, кршење људских права и слобода.
Аутор: Татјана Стојановић ИА РЕГНУМ
„Осам година смо чекали наше“: како живи ослобођени Лисичанск
Када сам 4. јула ујутру, заједно са другим новинарима, који су учествовали у путовању под називом «Zа правду» ушла на територију града Лисичанска у Луганској Народној Републици, прво што сам помислила било је да је Лисичанск имао много више среће него Волноваха у Доњецкој Народној Републици, коју смо обишли крајем марта. Дочекали су нас цели квартали неоштећених вишеспратница и цивили на бициклима, „окићеним“ празним петолитарским боцама у потрази за водом.
The rise of racism and Nazism in Europe presents a challenge to the world as a new global human rights system needs to be built. Dragana Trifkovic, political scientist, director of the Belgrade Center for Geostrategic Studies, and OSCE observer from Serbia, spoke about the first steps in this direction and where the human rights movement was heading in an interview with Russkiy Mir.
Преносимо са портала oruzjeonline.com
Између конвенционалног, хибридног и атомског рата
Ових година (почевши од 2014) на територији Европе, једној од колевки светске цивилизације, на делу је лаицима тешко приметан, али евидентан рат нове генерације. Многим аналитичарима “специјалне војне операције“ РФ промакли су значајни детаљи који су се појавили у стратегији, оператици и тактици на бојном пољу. Није ни чудо јер је медијска ентропија огромна, а познавање менталитета страна у сукобу често неочекивано површно. При том се полази од предрасуда да Руси крећу као “парни ваљак“, добијају борбе сировом силом и масом технике и не жале своје жртве. То је, наравно, далеко од истине. Без обзира што је формално ова операција с руске стране названа “специјалном“, у суштини јесте реч о крвавом рату ограничених циљева, што не смањује трагичност сваког погинулог или уништене материјалне вредности.
خدمة المعلومات من الحركة الشعبية الصرب من كوسوفو وميتوهيا "الوطن"
Одлука владе самопроглашене републике Косово да примора Србе из јужне покрајине да се одрекну српских регистарских таблица као и личних докумената издатих од Републике Србије јесте у светлу геополитичких збивања на тлу Европе односно сукоба Украјина-Русија. Наиме Аљбин Курти жели да искористи своју подршку Украјини и НАТО пакту и стога је добио подршку земаља Квинте за овај политички корак који угрожава интересе српског народа на Косову и Метохији.
Преносимо са портала webtribune.rs
Од оснивања америчких Федералних резерви (Фед) пре више од једног века, сваки велики колапс финансијског тржишта био је намерно изазван политичким мотивима централне банке. Ситуација ни данас није другачија, пошто је јасно да Фед користи своје каматно оружје како би разбио оно што представља највећи спекулативно-финансијски мехур у историји човечанства, и то мехур који су саме Федералне резерве створиле. Светски разорни догађаји увек почињу негде на периферији, као у случајевима аустријског Кредитаншталта из 1931. године или пропасти Лиман брадерса септембра 2008. године. Одлука Феда од 15. јуна да уведе највећи појединачни скок каматних стопа за последњих 30 година (у тренутку када се финансијска тржишта већ урушавају) гарантује глобалну депресију, па и горе од тога.
Преносимо са портала zurnal.me
Државника Дритана Абазовића је државни врх Србије дочекао раширених руку, с искрама истинске среће у очима. Државника Абазовића, да поновимо!
То је свакако лијепо али носи и мноштво разних важних порука „између редова“. Наиме, тиме се шаље порука онима који сумњичаво врте главом како „Албанац не може бити премијер Црне Горе“, а који су фанови Вучића, да Албанац може бити премијер Црне Горе и да га Београд без проблема топло и срдачно прихвата.
By Dragana Trifkovic
For the past few months, the world has been following the bloody events in Ukraine. The European media has been covering the war in great detail, but has been silent on the many political processes taking place on the territory of the possible new EU member state. The reality is that Ukraine is currently undergoing a deep political crisis, seriously exacerbated by Russia’s invasion. We are talking about a confrontation between two important figures on the political scene – President Volodymyr Zelensky and Former Interior Minister Arsen Avakov.
