Руски политиколог и економиста Михаил Хазин објаснио је шта је натерало Сједињене Државе да изврше притисак на самопроглашену државу Косово и смање балканску кризу.
Ситуација око непризнате републике Косово и Србије могла би да прерасте у озбиљан сукоб. Међутим, спремност Москве да помогне Београду приморала је Сједињене Државе да изврше притисак на самопроглашену државу и смање кризу.
Драги српски народе,
Ми, чланови политичке организације Nova Resistência (Нови отпор) и академског центра Instituto Mundo Multipolar (Мултиполарни светски институт), заједно изражавамо кроз ову ноту, а у име бразилског народа, нашу солидарност са Србијом у овом тренутку провокација из иностранства.
Бразил и Србија су партнерске нације са много заједничких интереса. Упркос неким идеолошким и политичким промена, Министарство спољних послова Бразила је чврсто остало при уважавању суверенитета Републике Србије над Косовом и Метохијом, што јасно показује пријатељство између наших држава.
Пише: Рамзан Кадиров, председник Републике Чеченије и народни херој Руске Федерације
Заједно са свима пратим Србију и дешавања на Косову и Метохији. Ово је веома сложена ситуација у којој постоји трећа страна подстрекивач – НАТО.
По овом питању је немогуће стати на страну ни Срба ни Косовара, али постоји недвосмислен став који и једни и други морају заузети. А ова позиција, што је чудно, није политичка, већ верска. Дошло је време када би конфесионални консензус требало да буде решење за кризу.
Пише: Фјодор Лукјанов, главни и одговорни уредник часописа Русија у глобалним питањима, председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику и директор истраживања Међународног дискусионог клуба Валдај.
Конфликт замрзнут две деценије могао би поново да ескалира као последица новог системског „хладног рата“ у Европи.
Тензије између Београда и Приштине се јављају редовно, као резултат чињенице да питање Косова није решено од 1999. године, када је покрајина де- факто стекла независност после кампање НАТО-а на бившу Југославију, коју су предводиле САД.
Међутим, овога пута постоји ризик да мање-више рутинска трвења ескалирају у опасан сукоб, јер се контекст драматично променио.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, била је гост студија ИНТЕРПРЕТАЦИЈА у ауторској емисији новинара Аинуса Петкуса из Виљнуса.
Преносимо из часописа persona-strany.ru
Пише: М. М. Кучерјави, генерал-потпуковник, доктор политичких наука, државни саветник Руске Федерације 1. класе, од децембра 2017. до јануара 2019. – вицегубернатор Санкт Петербурга
Награде: Орден за војне заслуге и медаља „За војне заслуге“
Фото: Михаил Кучерјави
Руски свет је формирани глобални културни и цивилизацијски феномен који обједињује народе и територије на основу вековних традиција поштовања и очувања руске културе, владања руским језиком и препознавања сопствене припадности Русији.
Територија руског света почиње у Руској Федерацији и иде далеко иза њених граница, пружајући се не само на постсојетски простор, већ и на друге земаље света у којима живе милиони људи посвећених Русији.
Пише: Спомена Милачић
Да ли су психолошка саветовалишта вредносно и политички неутрална? Да ли је могуће да сви ми плаћамо (буџетско финансирање) сопствено психолошко преумљивање надгледано из АПА (америчке псих. организације)? Ово је тема текста из иранског научног часописа Ибн Синa „Знакови времена“ број 91, чији аутор je сарадник Центра за геостратешке студије
Пише: економски експерт Центра за геостратешке студије
У марту ове године сам на овом сајту наставио серијал својих текстова који се баве тренутном анализом светске економије, са посебним погледом на Србију и Балкан, а под називом ДА ЛИ ЋЕ 2022 ЗАИСТА БИТИ ГОДИНА ПОЧЕТКА ВЕЛИКОГ ПРЕОКРЕТА У СВЕТУ И КОД НАС?. Протекли период је потврдио веродостојност скоро свих датих предвиђања, те је самим тим у потпуности дао одговор на постављено питање из наслова чланка. Овај ће, као логичан наставак претходног, покушати да такође одговори на круцијална питања будућег нашег опстанка, али у нешто измењенијем и концизнијем духу, без оптерећивања сувишним економским показатељима, којих је током овог серијала текстова сигурно и било.
Војска ЛНР и Русије заузела је град Изјум у Харковској области крајем марта – почетком априла 2022. Украјинска војска од тада непрекидно гађа овај град касетним бомбама, што доводи до смрти цивила.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文