Пише: Милош Здравковић
Русија је одбацила споразум са ОПЕК-ом о смањењу производње нафте зарад очувања цена нафте и гаса. Са друге стране, Саудијска Арабија је прошлог викенда смањила извозне цене нафте, и то је вероватно почетак нафтног рата против Русије, али са потенцијално разарајућим последицама за савезника Русије, пре свега на Венецуелу и великог непријатеља Саудијске Арабије – Иран. Ипак, овим руским, па онда и саудијским потезом, биће погођен пре свега амерички нафтни сектор.
Ефекат је брзо опипљив, јер су крајем недеље светске цене нафте Брент пале за око 11 долара за барел, или 25 одсто, што је највећи пад од 1991. године, а фјучерси на берзи су пали за око 3 одсто.
Одлука Саудијске Арабије да смањи цене за скоро 10 одсто била је драматичан корак у одговору на одбијање Русије да се придружи организацији земаља извозника нафте у великом смањењу производње, пошто корона вирус наставља да успорава глобалну економију и уз то потражњу за нафтом, гасом и енергентима уопште.
Росњефт је поручио како није подржао споразум ОПЕК + Русија о смањењу производње због одржавања цена нафте на око 50 долара по барелу јер не жели да уступи тржиште америчкој и канадској индустрији шкриљаца. Са гледишта руских интереса, овај је посао једноставно бесмислен. Са светских тржишта се уклања јефтина арапска и руска нафта и отвара место за америчку нафту из шкриљца.
Смањење је додатно повећало неизвесност на глобалним тржиштима која су већ обухваћена корона вирусом. Аустралијске акције су водиле пад у раном трговању у азијско-пацифичком региону, са падом од 5,9 посто. Акције у Токију су пале за 4,7%, а Хонг Конг-на 4,1%. Тржишта фјучерса показала су велике губитке на Вол Стриту и Европи.
Трогодишњи савез између нафтног картела на челу са Саудијском Арабијом и Русијом је по свему судећи на самом раскршћу. Потези Руса, а потом и Саудијаца можда су били део преговарачке шаховске партије, а Саудијци и Руси и даље могу да дођу до компромиса. Али ако је колапс дугачак, руководиоци у нафтно-гасном сектору сматрају да ништа неће зауставити пад цене нафте на најнижи ниво за најмање пет година. Имајући у виду и додатно успоравање светске економије услед корона вируса, последице могу бити несагледиве.
Ако започне прави рат на нафтном тржишту, које директно прати и тржиште гаса, тржишта нафте ће бити веома поремећена. Преживеће они који су се припремили за економска и геополитичка превирања у ниским ценама. Русија је у последњој деценији диверсификовала своју економију и уштедела огромне количине новца у периоду када је цена нафте била висока.
Значајан пад цена нафте би штетио произвођачима широм света, посебно Венецуели и Ирану, чије су економије засноване на високој цени нафте под притиском америчких санкција. Извозни приходи обе земље већ су се смањили на минимум.
Оно што је велика непознаница последњег саудијског потеза је узрочно последична веза саудијских намера и активности на будућност енергетског сектора у САД. Продужени колапс цена би повећао финансијски притисак на америчке нафтне компаније са високим дугом, од којих су десетине изашле из посла последњих година, а вероватно би следио пад америчке производње нафте. Нафтне компаније отпуштају раднике у Тексасу и другим савезним државама које производе нафту и гас.
Канадски развој производње нафте из „битуменског песка“, који већ заостаје због еколошких проблема и трошкова, озбиљно ће бити угрожен од новонасталог рата. А земље у развоју које зависе од нафте, као што су Нигерија, Ангола и Бразил, могу се суочити са значајним економским падом.
Ипак, први велики ударац претрпела је краљевина Саудијска Арабија. Акције саудијског Арамка, саудијске националне нафтне компаније, пале су за више од 9 процената.
Ријадска берза пала је за више од 8 процената. На кувајтској берзи, трговање на главном индексу је суспендовано након што је пао за 10 одсто.
Снижавајући цене, саудијски званичници сада се спремају да повећају производњу нафте у краљевству како би надокнадили губитак прихода узрокованих нижим ценама. Кина, највећи увозник нафте, историјски је купила нафту по ниским ценама како би набавила залиху за будућу употребу када се цене повећавају. Постоје најаве да ће КСА повећати до средине месеца производњу на 10 милиона барела дневно, а да ће до краја априла та производња достићи историјски рекорд од читавих 12 милиона барела на дан.
Ниске цене нафте такође могу довести до незадовољства јавности унутар Саудијске Арабије, мада тамо не постоји организована опозиција (политичке партије су законом забрањене, нити постоји бирачки списак), јер пад прихода, значи смањење средстава за друштвене и друге програме који влада (краљевска породица) користи за јачање подршке.
Саудијска Арабија је највећи извозник нафте на свету и производи око 9,7 милиона барела дневно, што је знатно испод 12 милиона барела дневно.
Да ли ће краљевству помоћи повећана производња нафте је друго питање. Не постоји једноставно решење проблема са којим се суочавају Саудијска Арабија и остатак нафтне индустрије. Свет је преплављен нафтом, сматрају аналитичари, а потражња ће вероватно наставити да опада, пре свега због глобалног успоравања економије.
Изгледа да Русија и Саудијска Арабија делују у краткорочним интересима кроз ризичне стратегије. Русија је стекла значајан политички утицај на Блиском истоку придруживањем ОПЕК-у. Помагање у одржавању цена нафте у сарадњи са Саудијском Арабијом и другим Заливским Државама помогло је влади председника Николаса Мадура да преживи у Венецуели. Сада су Руси одлучили да делују сами, одбијајући да преговарају са ОПЕК-ом о предложеном смањењу производње, можда у нади да ће поткопати позиције америчких произвођача нафте, а можда су осетили да је дошао финансијски крај Заливским монархијама, које су иначе верни савезници САД.
Проблем са Саудијском Арабијом, ако је удар на америчку индустрију шкриљца уопште и била намера Ријада, а не да помогне америчким санкцијама да се угуши руска економија, је тај што вехабијско краљевство није могло играти ни средњорочно, а дугорочно да не говоримо. Убрзо након повећања производње и пада цена је Ријад забележио буџетски дефицит и почео је да тражи споразум у оквиру ОПЕК-а + Русија, што је цене нафте подигло на разине прихватљиве и за амерички нафтни сектор. Рат у Јемену, промашене револуције у Сирији, Либији довели су краљевину Саудијску Арабију на праг економске пропасти.
За Саудијску Арабију, сарадња са Русијом је од кључног значаја за јачање утицаја у ОПЕК-у у време када је угрожена недавним порастом америчке производње нафте, која је по први пут у деценијама претворила Сједињене Државе у великог светског извозника нафте.
Саудијска Арабија штити своје тржишне позиције у случају колапса потражње за нафтом, смањења физичког тржишта и значајног смањења цена. Саудијци сматрају да ће и Русија и Саудијска Арабија изаћи из овог опадајућег циклуса као јачи играчи, док ће се нафта из шкриљаца, нафтног песка и других скупих алтернатива борити за преживљавање.
Ипак, њихов успех далеко је од сигурности.
Посљедњи пут, Саудијска Арабија и остали чланови ОПЕК-а омогућили су светским снабдевањем да расте усред повећања производње нафте из шкриљаца у САД крајем 2014. године, а цене су пале испод 30 долара за барел. Две године касније, Русија је склопила производни пакт са ОПЕК-ом који је помогао у одржавању цена у последње три године, координирајући смањење производње.
Али намера ОПЕК-а у 2014. години је оштетила америчке и друге произвођаче и смањила тржишни удео алтернативних енергетских компанија. Америчке нафтне компаније су и даље успевале да повећају производњу јер су постале ефикасније, а инвеститори су наставили да улажу у своје пословање. Међутим, овога пута ствари могу бити другачије јер на Вол Стриту нема новца за улагање у слабо профитабилне пројекте америчке производње нафте и гаса и за отплату високог дуга многих малих и средњих компанија.
На састанцима у седишту ОПЕК-а у Бечу, Русија је одбила да се сложи са понудом Саудијске Арабије да смањи производњу за 1,5 милиона барела дневно, или око 1,5 одсто светске понуде, како би се суочила са падом потражње због ширења епидемије корона вируса. Обе стране такође нису успеле да преговарају о продужењу постојећих смањења од 2,1 милиона барела дневно. Овај неуспех отвара пут за повећање производње од стране оних произвођача који имају додатне капацитете.
Иако је пад цена нафте узроковао пад вредности деоница руских нафтних компанија, за Росњефт и остале компаније то није проблем, јер деонице ионако нису на продају, а кредитирање зависи од руских државних банака, док нико од мањинских акционара не намерава да прода своје деонице. Истовремено се бележи и пад индекса на европским берзама, али је најважније за Русију да добије рат који је објавила америчкој индустрији шкриљаца.
Ако сте Русија, требало би да издржите тромесечни ударац да бисте видели да ли можете да избаците извоз нафте из САД-а. Ипак, САД могу бити истиснуте три месеца и више, али индустрија шкриљаца никада не може да буде уништена, јер ће свакако иза ње стати влада Сједињених Америчких Држава, по сваку цену.
У извештају објављеном прошлог месеца, Међународна агенција за енергетику са седиштем у Паризу рекла је да би Саудијска Арабија могла да произведе више од 2 милиона барела дневно, док би Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Ирак могли да додају око милион барела дневно између њих (наравно на постојећу производњу).
Пад цена је велики проблем за Саудијску Арабију и друге земље које зависе од нафте. Ниске цене подривају приходе од нафте које подржавају државне буџете ових земаља.
Слабљење акција Саудија Арамк-а могло би да удари на престижну улогу главног лица земље које доноси све важне одлуке, престолонаследника Мухамеда бин Салмана. Он је лично водио кампању за излазак Саудија Арамк-а на јавна тржишта, а многи Саудијци су купили акције.
Ценовни рат би приморао Саудијце да одложе читав план диверсификације економије, док би се краљевство натерало на штедњу у платама и јавној потрошњи.
Оно што може да укаже на повећане политичке тензије у краљевству је то да је принц ухапсио чланове краљевске породице који се сматрају потенцијалним кандидатима да наследе сенилног краља.
Хоће ли Русија имати снаге да добије исцрпљујући рат против америчке индустрије шкриљца? У смислу новца да, јер има резерве које могу да покрију најмање 4 године буџетског дефицита од умањених прихода од нафте и гаса. Сада неки аналитичари предвиђају да ће цене барела пасти на 20 долара током године. Неки стручњаци сугеришу да је потез Русије намењен сузбијању америчких произвођача шкриљаца и узвратни ударац САД-у због санкција руским мега пројектима пре свега Северном току 2 који директно повезује Русију и Немачку.
А можда је ово и право време да Русија нападне америчке партнере, пре свега Заливске петро монархије.
Напомена:
Чињенично стање на дан 10.3.2020.
Русија има вишак у буџету састављеном по прорачуну цене барела нафте у износу од 40 долара. Резерве Русије процењују се на више од 570 милијарди долара, и то не у америчкој валути, већ у злату, еврима, јуану и другим финансијским дериватима. Уз ове резерве, Русија има фонд националне сигурности који износи 124 милијарде долара, а ни он није у доларима.
Саудијска Арабија има буџет који ће бележити дефицит (трећу годину за редом) јер је сачињен са просечном годишњом ценом нафте од 85 долара по барелу. Резерве Саудијске Арабије почетком 2020. процењују се на нешто више од 500 милијарди долара, који је стопроцентно у америчким доларима.
Сједињене Државе почетком 2020. имају буџет независан од цене нафте, али имају више од 1000 милијарди долара дефицита.
11. март 2020
