Немања Рајак: Дон Хуан – луталица велеграда
Преносимо са портала www.arheofutura.rs
Свако доба има своје митске фигуре. Нарцис, андрогина фигура, прво је што пада на памет када „бацимо“ поглед у амбис модерности. Величање себе није савремени феномен, али омасовљење појма, да парафразирам Уелбека, на све животне доби и све друштвене класе, представља нову крајност. Потреба да се документује и подели, уз помоћ друштвених мрежа, добар део сопственог живота показује да се граница између виртуелног и стварног полако брише. Нарцизам постаје начин на који се структурира личност и гради идентитет.
Александар Ђокић: Планско слуђивање друштва
Александар Невски, симбол верности отаџбини
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Ове године се прославља 800. годишњица рођења једне од најзначајнијих личности у руској историји и читавом православном свету, великог војсковође, државника и дипломате, Александра Невског.
Иван Поповић: Хришћанство данас – вера у паду или у поновном оживљавању
Пише: Иван Поповић
Прво питање које се намеће само по себи је зашто данас уопште говорити о религији, посебно о хришћанству које изумире на Западу. Одговор је да је ово питање веома важно јер се тиче верника. И упркос њиховом рационализму, на овај или онај начин има их још много. И додатно, како ти вјерници све више уводе религију у јавни простор, политика све више постаје на неки начин „слуга“ те религије. Тако религија постаје важнија од политике. На крају, важно је говорити о хришћанској вери јер смо данас суочени са сусретом са исламом, свиђало се то нама или не. Посебно у Европи.
Вања Радић: Кад мисао трокира
Пише: Вања Радић
Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.
Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)
Пише: Михаило Меденица
Где смо, роде вољени?
Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!
Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?
Димитрије Васиљевић: Шта је Београд на води?
Никола Милованчев: Коме је требала Југославија 1918?
Пише: Никола Милованчев
У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.
Душан Нелки: Да ли је комунизам могућ и пожељан?
Пише: Душан Нелки
Ми живимо у чудном времену. Ми живимо у времену пандемије. Дефиниције везане за појмове, који су интуитивно јасни, више нису то што су некада биле. Сада је све некако магловито и недоречено. Да ли је то случајно?
Да ли је свет, последњих годину дана, у рату?
Драгана Трифковић о новој књизи професора Александра Гапоненка „Европски фашизам“-Англосаксонски свет намеће своја виђења и дефиниције
Недавно је Институт за европске студије Летоније, објавио нову књигу професора Александра Гапоненка „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“.
Професор Александар Гапоненко је активиста за људска права, председника Института за европске студије (Рига), доктор економских наука, аутор је низа студија о балтичким Русима, преко 500 научних радова и новинских чланака. Од 2014. године професор Гапоненко је под сталним притиском државних структура Летоније и под надзором обавештајних служби. У октобру 2018. године Александар Гапоненко је ухапшен, а представница Генералног тужилаштва Кристина Сутугина рекла је агенцији ЛЕТА: Аутор публикације је био свестан да је њен садржај усмерен на подстицање националне мржње или мржње према представницима летонске, литванске и естонске националности“.