الاقتصاد

Так введенные Лондоном весной-летом 2022 года односторонние антироссийские санкции, приостановка действия режима наибольшего благоприятствования в торговле, а также установление запретительных пошлин на алкоголь, металлы и рыбу возымели обратный эффект: доступность продовольствия сократилась как минимум для 20% населения, в частности до 40% трески, продававшейся в британских пабах в 2023 году имело российское происхождение.

У Грозном ће 24. јануара 2024. године бити одржан Гала пријем „РУСИЈА-2024“, посвећен 10. годишњици савезног информативно-политичког часописа Бизнис Грозни /рус. Деловой Грозный.
Догађају ће присуствовати преко 80 представника из 9 земаља: Руске Федерације, Краљевине Мароко, Бенина, Гане, Индије, Турске, Немачке, Србије и Белорусије.

Пише: Драгош Вучковић, економски експерт Центра за геостратешке студије

У сусрет лепом јубилеју који нас ускоро чека, односно десетогодишњици рада Центра за геостратешке студије, бацио сам ових дана поглед на све своје вишегодишње чланке објављене на сајту www.geostrategy.rs . Неминовно ми се наметнуло као питање свих питања, шта је то што покреће овај свет, а саобразно са тиме, шта нас је довело у овако тешку и критичну светску ситуацију, која реално прети да опустоши свет, као никада до сада. Одговор је веома једноставан – економски развој у свету и сви проблеми и противуречности везани за њега, јер то је истовремено и основна погонска снага света, а истовремено и главна опасност по његов даљи опстанак. Носећи концепти економског развоја у свету су се најстрашније сукобили на светској сцени, што је неминовно имлицирало и жесток политички обрачун, који је некако и највидњивији, а на крају и идеолошки.  Све је, на крају крејева, довело и до два водећа крвава регионална оружана сукоба, као и стотине мањих, локалних у свету, уз латентну опасност од њивог прерастања у глобални сукоб. Овај чланак је и замишљен да разјасни и докаже исправност оваког погледа на свет данашњице, наравно са посебним освртом на ситуацију у Србији и све контрадикторности и тешкоће које носи њен колонијални економски модел. У духу низа ранијих мојих текстова на овом сајту, даћу и одређена глобална моја предвиђања светских економских токова, уз сасвим кратак осврт на сугестије и препоруке што се тиче нашег даљег економског развоја.

Part One – Why war is waged

In wars, a ruthless truth is revealed: behind the banners of ideology and honor, the real movements echo – a relentless quest for domination over resources and peoples. The Trojan War, a timeless epic, was not a mere clash of swords and shields; but a deep mercantile rivalry, as the Trojans held the crucial sea routes, giving rise to a conflict that resonates through the centuries.

مواصلة القراءة

Пише: Милош Здравковић, aутор је дипломирани инжењер електротехнике и стручњак за енергетику

По тренутним ценама, 11 хидроелектрана за само четири године могу да произведу струју вредну 600 милиона евра, колико Мађари нуде за 50 одсто власништва у новој фирми. При томе вредност таквих капацитета стално расте. Ако се та понуда, ипак, прихвати ЕПС очекују финансијски, а Србију политички и стратешки проблеми.

Пише: економски експерт Центра за геостратешке студије

Велико убрзање турбулентних догађаја на светској политичкој и економској сцени просто су ме натерали да се поново огласим преко овог сајта на сличну тему као у недавном тексту о слому банкарског система, мада ми је намера била да то буде знатно касније у току године. У овом кратком међувремену углавном се ситуација развијала сходно мојим наговештајима, али уз једну претећу, све већу, очигледност – сазревања услова за долазак цунамија велике економске кризе, вероватно већ у другој половини ове године. Ово сам упорно, некима можда и досадно, наговештавао у скоро сваком свом чланку на овом сајту, али сада сам поприлично сигуран да је цео свет, посебно тзв. Колективни Запад, на ивици жестоке рецесије, као увода у нову праву економску кризу. У овом чланку ћу управо покушати да скицирам ударне моменте који ће до тога довести, вероватно у удруженом дејству више њих, а на који светска економија, посебно она западна, неће имати адекватан одговор. Свакако да ћу се осврнути и на нашу економију и последице које ће нова криза изазвати, те шта нам ваља чинити.

Пише: Економски експерт Центра за геостратеђке студије

Стара и добро позната закономерност код нас је да у мери у којој притисак евроатланских структура, по питању потискивања руског утицаја са Балкана, на Србију све више расте, добијајући нове и неочекиване облике, дотле расте број анализа и осврта, како наших, тако и руских, а и западних аналитичара о појединим аспектима сарадње Србије са Русијом и њеним перспективама. Овако сам започео један сличан текст још пре четири или пет година на једном другом сајту, а поново сам му се вратио ових дана просто натеран овом најновијом ситуацијом, која прети да се отме контроли и дугорочно загади наше односе са братским руским народом. Зато је насушна потреба да се коначно наши међусобни односи назову правим именом, јер је то наша обавеза према око 80% Срба који подржавају Русију, па ко год да радио истраживање јавном мњења у Србији. При томе ћу, као и у ранијем тексту, остати на освртима на политичку, економску и војно-техничку сарадњу, а које су и тада биле исувише оптерећене проблемима, те тиме много далеко од неке лажне, идеализоване слике, која се правила, како код наше, тако и код руске стране. Данашња болна ситуација ових односа је само кулминација свих ранијих чињења или боље рећи нечињења обе стране, она реално срља у неповратни амбис, а што се мора хитно спречити. Отуда би евентуално наше прикључивање западним санкцијама против Русије значило и дугорочно стављање тачке на све.