Пише: Милош Здравковић
Писали смо зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао. Покушаћемо да се позабавимо овом темом са аспекта највеће економије на свету!?
Решење за кључно глобално питање или најопаснији „made in China“?
Пише: Милош Здравковић
Русија у савезу са Немачком полако али сигурно привршава изградњу стратешки важног гасовода Северни ток 2, капацитета 55 милијарди кубика. Немачки гасовод Опал (вертикала север југ) капацитета 35 милијарди кубика је уступљен Гаспрому. Са великим гасним складиштима И добром инфраструктуром, Немачка постаје главно гасно чвориште у Европи. Изградњом ТАНАП-а (Транс-анадолијског гасовода), капацитета 16 милијарди кубика, те завршетком Турског тока капацитета 31,5 милијарди кубика (две цеви са по 15,75 милијарди кубика гаса годишње), уз постојање Плавог тока, капацитета 16 милијарди кубика, Турска полако постаје гасно чвориште југоисточне Европе.
Dragana Trifkovic, Director of the Center for Geostrategic Studies at the International Economic Forum in Yalta
Digital economy is the term that emerged in the nineties of the 20th century as a revolutionary idea of how the internet could change the business. It is defined as an economy based on digital technologies, including digital communications networks (the Internet, private value-added networks, etc.) computers, software and other related information technologies. It is a convergence of computer technology and telecommunications through the Internet. Digital networking and communication infrastructures provide a global platform where people and organizations interact, communicate, collaborate and search for information.
Преносимо са сајта ДВЕРИ
Форум је одржан од 17-20. априла, а на њему су према извештају организатора, учествовали високи представници преко 50 земаља и сви важни домаћи политички и привредни субјекти.
Преносимо са Стања Ствари
Емирати откривају Србију. У Београду граде нови део града. А ван града обрађују велике пољопривредне површине. Председник Александар Вучић поздравља Арапе, али око њихових инвестиција постоји много питања.
Највеће градилиште Балкана налази се у Београду. Сто хектара са грађевинском површином од 1,8 милиона квадратних метара покрива узан део земљишта на обалама Саве. У срцу српске престонице градиће се скупи станови, један огроман тржни центар, и највиши торањ у земљи од 168 метара, у који ће се уселити један луксузан хотел.
Пише: Милош Здравковић
Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.
Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања, другим речима – економијом. Тако, на пример, производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?
Пише: Милош Здравковић
За разлику од деведесетих година прошлог века, када је крај Хладног рата умањио интересе, посебно САД и Европе за Африку, 21. век означио је почетак нове трке за превласт у њој. Најпре је Јапан видео шансу на овом тржишту и почео да интензивира економске и трговинске везе с континентом. Али растући домаћи буџетски дефицит приморао је Јапан на повлачење. Партнерство Африке и Кине, које сеже до шездесетих година прошлог века, подстакнуто наглим економским узлетом Пекинга, добило је шансу.
Пише: Дејан Баљошевић
Ситуација у нашој „енклави“ (горњи део Ораховца и Велика Хоча), након увођења такси од 100 % на српске производе од стране Приштине, за сада је остала непромењена.
Грађани су приметили да је једино поскупело брашно и да џак брашна од 25 kg. који је износио 8–9 евра, сада кошта 12 евра.
Међу нама нема неке велике забринутости да ће нам најављена несташица српских производа проузроковати значајнију оскудицу животних намирница, јер смо, због изолације у којој се налазимо, и до сада били више упућени на косовске и неке друге производе, мада нам је и те како било драго када смо у албанским трговинама наилазили на наше – српске производе.
Пише: Милош Здравковић
У светлу потписивања споразума Србије и Русије о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе, желимо да подсетимо на значај енергетике и пре свега развоја нуклеарне енергије. Како је Србија периферни играч на овом пољу позабавићемо се Руском Федерацијом, природним ресурсима најбогатијом државом на планети.
Срећко Ђукић за ТАНЈУГ
Србија би требало да повећа експлоатацију гаса из домаћих извора и да се гасно повеже са суседним земљама, сматра др Срећко Ђукић, економиста и дипломата.
Како је рекао, то је неопходно будући да је у току светски рат за гас који је мера енергетске безбедности сваке земље, посебно великих, моћних земаља,
„Гас потискује нафту, јер је то и енергент и перфектна сировина која не загађује околину. Њему припада 21. век. Није случајно што се он налази у фокусу енергетске, а и генерално, безбедности великих земаља, Кине, Русије, ЕУ, итд. Велике се битке бију да се обезбеди тај енергент до краја овог века“, истиче Ђукић.
