Руски „Фонд Горчаков“ који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом : „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“
Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте.
Пише: проф. Слободан Самарџић
Пошто је реч о председнику државе, реч је, нажалост, о три пораза Србије у Паризу. Трагика ових пораза утолико је већа што су се догодила на стогодишњицу завршетка Првог светског рата у којем је Србија била општи симбол победе. Савезници из тог времена улогу Србије умели су да цене. Њихови данашњи наследници, пре свега Француска као домаћин меморијала, врше фалсификовање прошлости и свечану церемонију прилагођавају данашњим политичким потребама – брисањем разлика између победника и побеђених, тада постојећих и непостојећих држава, данашњих држава и квазидржава. Председник Србије одлично се прилагодио „духу времена“.
Interview conducted by Dragana Trifkovic, Director of the Centre for Geopolitcal Studies with the MP of the German House of Representatives (Bundestag), Mr. Petr Bystron
Dear Mr. Bystron, recently we have met at the International Conference on the Development of Parliamentarism in Moscow recently. In front of representatives of Parliaments from all around the world, international experts and journalists you held a well-received speech, calling for an end to sanctions against Russia. Why?
I demanded an end to sanctions because they have not achieved anything except harming German business. There’s no point to maintaining these useless sanctions any longer.
Разговор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије са послаником немачког Бундестага, г. Петром Бистроном
Поштовани господине Бистрон, недавно смо се срели у Москви на Међународној конференцији о развоју парламентаризма коју је организовала Државна дума Руске Федерације. То је била прилика да се у Москви сусретну и разговарају о најважнијим темама представници Парламената из многобројних земља, као и међународни експерти и новинари. Какви су ваши утисци о самој конференцији?
Тражио сам укидање санкција јер нису постигле ништа осим што су наудиле немачком бизнису. Нема никаквог смисла да се ове бескорисне санкције одрже.
Пише: професор Слободан Самарџић
Два актуелна феномена политичког живота Србије у најужој су вези. Политика предаје јужне покрајине не би била могућа без аутократије, као што владајућа аутократија не би имала свој простор без политике предаје. Многи данас не виде да је данашња Србија двоструки губитник, а још мање да ће такав губитник остати још задуго.
Руски став поводом Косова остаје непромењен и ослања се на међународно-правне оквире, фиксиране у резолуцији СБ УН 1244. Тако је Одељење за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије 6. новембра одговорило на молбу руске информационе агенције EADaily да прецизира став Русије у односу на идеју разграничења између Срба и косовских Албанаца.
Пише: Рајко Буквић
Крајем августа десетине хиљада људи изашло је на демонстрације у Кишињеву за независност правосуђа, против корупције и утицаја олигарха. Недуго пре тога у Бриселу су на тему реализације споразума о асоцијацији између ЕУ и Молдавије разговарали председник Европског савета Доналд Туск и молдавски премијер Павел Филип. Како је изјавио Доналд Туск, Молдавија је важан учесник „Источног партнерства” и он је задовољан нивоом популарности ЕУ међу молдавским грађанима. Са своје стране, Павел Филип је потврдио заинтересованост Молдавије за наставак напора за ступање у ЕУ. По његовим речима, последње анкете јавног мњења показују да молдавски грађани све снажније подржавају пројекат интеграције у Европску унију.
Као што се каже, лаже и не црвени. Од великих нада, које су Молдавци имали у ЕУ, данас, четири године након потписивања споразума о асоцијацији, остао је исти онакав дим као и од милијарди долара које су ишчезле из кржљавог молдавског банкарског система. Без обзира на финансијску помоћ из Брисела, поверење према ЕУ у Молдавији пало је до 38%, па и ниже. Ради поређења: само трећина Немаца сматра да се Европској унији може веровати.
Пише: Милош Здравковић
У време великих промена међународног поретка, процес у којем се помно прате одлуке Вашингтона, Москве и Пекинга, међу неколико осталих актера, не треба заборавити да у овој игри постоји још један играч, не тако видљив, али због тога не мање утицајан, турски председник Реџеп Таип Ердоган.
Након убиства Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу, дошло је до оштрих речи у односу Турске и Саудијске Арабије, али они само указују на међусобно занимање између две државе. Ривалство између њих је очито. И Ријад и Анкара боре се за утицај не само на Блиском истоку, већ у целом исламском свету (Турска као историјска сила која је у прошлости водила муслимане и краљевина без икакве историје и традиције, настала на највећим залихама нафте на свету). Истовремено, Турци и Саудијци одржавају срдачне односе из чисто прагматичних разлога, који су им омогућили да се свака криза успешно преброди.
Пише: проф. Слободан Самарџић
Ангела Меркел дошла је на власт у Немачкој (2004) после два тешка економско-финансијска искушења – великог терета уједињења (око десет хиљада милијарди марака), који је превладан 2000. године, и великог терета промене валуте (2002) када је моћну марку заменио неизвестан евро. Њен први мандат прошао је у градњи тзв. стабилизационе културе, типично немачког изума какав се могао спровести само у тој земљи. На основу великог социјалног споразума – владе, синдиката и послодаваца – Немачка је ојачала своју индустријску производњу, самим тим и извоз у друге чланице ЕУ и изван, као да се припремала за велику финансијску кризу. Када је она ударила (2008), Немачка је била поштеђена великих потреса, да би за пар година преузела кормило европске антикризне политике. Њиме је управљала током друга два мандата Ангеле Меркел. Немачка је постала хегемона сила у ЕУ, значи и у остатку Европе без Русије, чија се доминација базирала на њеној унутрашњој стабилности и економској снази. Четврти мандат (2016-2020) Меркеловој се није посрећио; негде на његовој половини најавила је свој одлазак.
