БЕЗ УСТРУЧАВАЊА – Славиша Ристић и Драгана Трифковић: Путин не подржава Вучића у његовој издаји! (видео)
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Пре неколико дана на север Косова су упале косовске специјалне јединице „Росу“ и заузеле језеро и хидроцентралу „Газиводе“. Такозвани председник Косова, Хашим Тачи, желео је да направи туристички излет на језеро и тиме покаже Александру Вучићу да може да дође на север Косова са специјалним јединицама, када год му то падне напамет. Наоружани припадници „Росу“ су том приликом заузели и приступне саобраћајнице, а четворицу Срба који су се налазили у просторијама „Центра за екологију“, су ухапсили и привремено задржали. Овај инцидент се десио баш у време док је у центру Приштине протестовала албанска опозиција из покрета „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, која се противи Тачијевој и Вучићевој идеји о „разграничењу“. Хашиму Тачију је ова провокација послужила да скрене пажњу са тих демонстрација, а истовремено и да лупи шамар Вучићу и још једном понизи Србију. Након неколико сати, после сликања, вожње чамцем по језеру и разгледања природе, Хашим Тачи се повукао са специјаним јединицама са севера Косова. Постигнути ефекти су могли више него да га задовоље. Посебно што је Александар Вучић до сада небројано пута поновио како никада неће дати „Газиводе“.
Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем
Добар дан Дејане, налазимо се у Москви, па те молим за почетак да нам кажеш шта те је определило да се вратиш у Москву из Донбаса?
Тренутно у Донбасу нема великих борбених дејстава. Од последњег рањавања се нисам опоравио како треба. Метак који је погодио мој панцир, покренуо је камен у бубрегу за који нисам ни знао да постоји. Због тога сам сматрао да нисам у форми више да обављам посао који сам радио у војсци ДНР и решио сам да одем на лечење и да се опоравим до краја.
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Први избори од ослобођења без Мугабеа
У Зимбабвеу су одржани слободни и демократски избори на којима је победио Емерсон Мнангагва. Поред избора за председника Зимбабвеа, 30. јула су упоредно одржани парламентарни и локални избори. Изборе су пропратиле одређене контрадикторности, које ћу покушати да објасним у овој анализи. Иначе, то су први избори у Зимбабвеу после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе. Зимбабвеански револуционар и политичар, Роберт Мугабе, владао је последњих тридесет седам година земљом. Његова владавина је окарактерисана као ауторитарна и имала је како позитивне, тако и негативне стране. Као позитивна страна, може се навести очување суверенитета земље и добар образовни систем, док су негативне последице везане за лошу економску ситуацију, велику незапосленост, хиперинфлацију и корупцију. Међутим, треба имати у виду да се Зимбабве налази већ годинама под спољним притиском, посебно од 2003. године када су јој Британија и САД увеле санкције због наводног кршења људских права. Наводног због тога што се ни Британцима ни Американцима не може веровати када су људска права у питању, јер ту тему користе за манипулисање зарад остваривања својих политичких и економских циљева. Сукоб бившег председника Мугабеа са Западом почео је још у време када је Тони Блер био на челу британске владе. Велика Британија се успротивила спровођењу политике аграрне реформе Зимбабвеа, коју је отпочео Мугабе. Она се огледала у подели обрадивог земљишта, које су до тада користили искључиво некадашњи колонијалисти, сиромашном становништву. На овом обрадивом земљишту су се производиле житарице и дуван, и та производња је чинила основу економске стабилности. Деведесетих година прошлог века, Зимбабве је у економском погледу добро стајао а за производне програме је примао помоћ и подршку од ММФ и Светске банке. Разлаз са Западом почео је након једностраног изласка Велике Британије из споразума са Зимбабвеом 1997. године, који је фактички значио неслагање са повратком земљишта становништву. Мугабе је овај потез схватио као непријатељски чин и убрзао је спровођење аграрне реформе, којом је одузето земљиште бившим колонијалистима и додељено становништву. Такви потези су довели до још већег заоштравња односа са Западом, што је као одговор довело до укидање подршке ММФ и Светске банке и увођење економских санкција уз политичку изолацију Зимбабвеа.
Драгана Трифковић за eadaily.com
У септембру, у Бриселу треба да буду настављени директни преговори између председника Србије Александра Вучића и „председника“ сепаратистичког Косова Хашима Тачија о постизању „свеобухватног споразума о нормализацији односа“ између Београда и Приштине. Недуго пре почетка новог круга, Александар Вучић изјавио је да Србија, као резултат ових преговора, „неће добити ништа„. „Ако нам ништа не дају, шта да радимо … Према мојим прогнозама, то ће бити тако“, рекао је Вучић 29. августа.
Мишљење о томе како такво расположење шефа српске државе може да утиче на ток преговора, прокоментарисала је дописнику EADaily директорка Центра за геостратешке студије (Београд) Драгана Трифковић.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за NEWS FRONT
Техеран је затражио од суда у Хагу да САД повуку сакнције, а позива се на договор о пријатељству из 1955. Да ли верујте у успех оваког потеза, да ли Техеран пре свега заиста рачуна на укидање санкција или смо сведоци једне медијско-политичке кампање и покушаја да се привуче пажња проблематици односа између тих држава?
Хашки суд је почео разматрање тужбе Техерана у вези са поступањем САД према Ирану. Одлука о овом случају би, према најави, требало да буде донета за месец дана. Од доласка Доналда Трампа на чело САД, дошло је до поновног заоштравања односа између САД и Ирана, иако су они били релаксирани постизањем нуклеарног споразума са Ираном за време Барака Обаме.
Пише: проф. Митра Рељић
Разлози испољене забринутости представника Српске православне цркве, часних интелектуалаца којима је стало до очувања целовитости државе и идентитета народа, као и највећег броја Срба са Косова и Метохије (свих који нису интересно упрегнути да доказују другачије), крупни су и лако доказиви.
By Roman Novozeev
Moldova, this is part of Christian Europe. Its multinational people carefully preserve traditional values. We sincerely believe that these values from Lisbon to Vladivostok will form the basis for our and your revival