Пише: Драгана Трифковић
На попису становништва у Црној Гори 1909. године 95% становника се изјашњавало као Срби по националности. Тада није ни постојао појам црногорске националности. Само 39 година касније, на попису 1948. године 91% становништва се изјаснило да су Црногорци по националности. Такав радикални прелом десио се након Другог светског рата, пада монархије и доласка комуниста на власт. Поред црногорске, тада се појављује и југословенска националност, па је на попису из 1981. године у Црној Гори било 69% Црногораца, 6% Југословена и 3% Срба (остало Албанци, муслимани, Хрвати и Роми). Пре одвајања Црне Горе од Србије, које је реализовано врло упитним референдумом из 2006. године, на попису из 2003. године у Републици Црној Гори је било 43% Црногораца, 32% Срба и није било Југословена. То показује да је распад Југославије утицао на повратак срспког идентитета у Црној Гори. Иако је у време Југославије црногорска националност била апсолутно већински заступљена формално, у реалности су њу људи сматрали подврстом српског националног идентитета. Иако је и у то време постојала структура људи која је гајила одбојност према таквом тумачењу, она није била у већини.
Мислим да су сада ствари превагле на другу страну. До тога је довела анти-српска политика режима Мила Ђукановића која је агресивнија у том погледу од комунистичке.
Ипак, показало се да насилно преумљавање људи има своје границе. С друге стране, у срспком менталитету увек постоји тај фактор непредвидљивости. Ђукановић је одвојио Црну Гору од Србије, признао Косово као независну државу, увео земљу у НАТО и увео санкције Русији. То су све политички потези који су реализовани против воље већине грађана Црне Горе. Последња кап у препуној чаши био је Закон о слободи вероисповести који је донешен у циљу конфисковања имовине СПЦ у Црног Гори и претварања СПЦ у партијску цркву Ђукановићевог режима.
Показало се да је СПЦ последња линија одбране у Црној Гори и овакав потез је довео до васкрса народа. На многобројним литијама које су одржане у свим градовима Црне Горе, певале су се песме о Србији и Косову.
Ако ме питате ко су данас носиоци црногорског анти-српског идентитета у Црној Гори, то су бивши комунисти, а садашњи либерали, партијски војници свих узраста и део млађе популације који је индоктриниран анти-српском пропагандом.
Срби у Црној Гори су данас потпуно обесправљени, а најгоре од свега је то што немају подршку матичне државе. Руководство Србије ни једном није осудило репресивне мере које Ђукановић предузима против српског становништва, већ стално истичу да су две државе у добрим односима и да Србија не сме да се меша у унутрашња питања Црне Горе.
У суштини, режим из Београда чврсто подржава Ђукановића, али истовремено додељује невелику помоћ српској заједници којом маскира свој лажни патриотизам.
Мислим да ситуација не може да се побољша док не дође до смене режима.
الــوزيرة Trifkovic
Директор Центра за геостратешке студије
27. мај 2020.
