الجغرافيا السياسية والسياسة

Дејан Мировић: Вучићеви данајски поклони увек више коштају него што доносе користи, што показују и избори у Никшићу

 Чувени антикомунистички дисидент из Улциња, Каплан Буровић осуђен је на 20 година затвора зато што је у свом роману направио алузију на албанског диктатора Енвера Хоџу. Због поеме „Бојана“, Буровић је робијао и у Титовом затвору. Шверцерски режим Мила Ђукановића се сличним методама обрачунавао са интелектуалцима. Године 2018. забрањен је улаз у Црну Гору академику Матији Бећковићу, историчарима Антићу и Раковићу, као и аутору овог текста. Председник Србије Вучић није стао у заштиту својих држављана. Осим конференције за штампу, он није ништа предузео. Ђукановићев режим, охрабрен таквом (не)реакцијом, у стилу свог главног идеолога Бебе Поповића (који је 2003. забранио лист „Дан“ у Србији), забрањује улаз чак и музичарима из Београдског синдиката и Владу Георгијеву.

Након смене власти, нови премијер Здравко Кривокапић осуђује забрану уласка и поручује у децембру 2020. да „ничије мишљење не може да угрози безбедност Црне Горе”.

У том контексту, познати београдски адвокат Иван Нинић подноси АНБ-у и њеном новом директору Дејану Вукшићу захтеве за обелодањивање наводних тајних информација на основу којих је забрањен улаз у Црну Гору аутору овог текста. Вукшић и АНБ су одбили све захтеве. Позвали су се на тајност решења бр/250/15-01-9012/1 од 27.8.2015, које је донето од стране претходног директора АНБ-а. Вукшићу лично је 31. јануара поднет захтев да се ван снаге стави ознака тајности.

Вукшић се није предомислио чак ни после расправе о тој теми на седници Одбора за безбедност Скупштине Црне Горе од 10. марта. Директор АНБ-а није хтео да обелодани тајне информације иако је МУП донео решење којим се аутору овог текста укида забрана уласка у Црну Гору.

Вукшић је тако показао да у његовом мандату обични људи имају мање могућности да заштите своја људска права него, на пример, криминалац Веља Невоља, који је посетио Котор у јануару ове године.

Овакво кршење људских права од стране Вукшића показује да он не изводи свој ауторитет из законских прописа. Он није експерт за безбедност, још мање водећи црногорски адвокат. Са професионалног аспекта, Зоран Пиперовић, који се такође изјашњава као Србин, на пример, далеко је познатији и успешнији адвокат од Вукшића. Директор АНБ-а свој ауторитет, а по свему судећи и именовање, дугује чињеници да је, према званичном сајту https://me.usembassy.gov/  и даље на листи адвоката америчке амбасаде у Црној Гори.

Овакво понашање и околности именовања су изгледа постали манир доброг дела извршне власти у Црној Гори. Они као да не разумеју да то што је Црна Гора у НАТО не значи да се не морају поштовати унутрашњи закони. У безглавој жељи да испуне захтеве другог или трећег секретара амбасада, заборављају да се њихова дела разилазе са већинском вољом народа исказаном на литијама. Заштита и именовање на министарска места ДПС кадрова, попут министара спољних послова и одбране, задржавање компромитованог Катнића на функцији главног специјалног тужиоца и дукљанских шовиниста на РТЦГ седам месеци након избора довело је до тога да из дана у дан јача Ђукановић.

Уместо да приведе Аца Ђукановића због бројних афера које се везују за њега, извршна власт је уочи локалних избора у Никшићу претресала аутомобил председника Одбора за безбедност Скупштине Црне Горе.

Резултати избора у Никшићу, посебно добар резултат ДПС-а, јасно показују последице овакве конфузне и несамосталне политике.

Настали политички хаос подстиче и српски председник, који се својски труди да разједини Цркву и српске партије у Црној Гори. Једини политички актер који је прозрео ову Вучићеву политику је Дака Давидовић. Вучићеви данајски поклони увек више коштају него што доносе користи, што показују и избори у Никшићу.

Недемократска и провинцијска политика нових власти ће произвести последице и за црногорску економију. Русија је продужила забрану летова за Црну Гору. Ова одлука Москве је уследила након продужења санкција Русији од стране нове власти. То ће довести до веома штетних последица за главну привредну грану у Црној Гори – туризам. Турска, која је чланица НАТО и која је преко десет пута ратовала са Русијом, није увела санкције Москви управо због зависности од руских туриста. Ипак, као и код Молијеровог Журдена, идеологија безусловне сервилности зарад личне каријере је преовладала над здравом економском логиком код делова извршне власти у Црној Гори.

Полу анонимни адвокат америчке амбасаде и заштитник ДПС кадрова Вукшић само је симбол те политике која је подарила нови политички живот Ђукановићу.

НСПМ

17. март 2021