Пише: проф. др Митар Ковач
Потписивањем тзв. Вшингтонског споразума власт Србије је, мимо воље народа, учинила велики стратешки заокрет, губећи део суверенитета државе кроз неконтролисано приближавање Западу, првенствено ка САД-у. На делу су претње дезинтеграције територије Србије, постепеном предајом и издајом националних интереса српског народа на Косову и Метохији. Истовремено власт Србије се дистанцира од Русије и Кине, које су до сада суштински браниле опстанак Косова и Метохије у саставу Р. Србије.
Већ дуже време, а посебно након тзв. Вашингтонског спорзума, у јавности се говори о изградњи аутопута и железнице Ниш-Приштина-Драч и како ће то решити многе проблеме Топличког краја. Суштински то је тешка обмана народа. Док се народ Топлице ломата по разбијеним земљаним, макадамским и често лошим асфалтним уским путевима и по 20 километара, Србија подиже кредит од око 3,7 милијарди евра за изградњу пруге и аутопута према Приштини. то се правда потребом српског становништва које живи у Грачаници и ближој околини Приштине. А ради се о становништву које је економски унесрећено, малобројно и нема потребе а ни новац да често путује ка Нишу. У народу је таква одлука власти Србије препозната као проблем, јер то није у складу са српским националним интересима нити је то изворна народна потреба, све док се не поврати суверенитет над Косовом и Метохијом.
Под плаштом великих инвестиција САД на Балкану, “убрзања развоја” и спровођења тзв. малог шенгена на “западном Балкану”, изграђују се претпоставке за остваривање циљева НАТО пакта на Балкану и изградње тзв. “велике Албаније”. У том процесу лажне регионалне сарадње и развоја, Србија губи суштинску контролу над Косовом и Метохијом, губи огромну духовну а и материјалну вредност, преко 800 милијарди евра. Када се томе дода штета настала НАТО агресијом, од око 100 милијарди евра, видимо да се ради о ненадокнадивом духовном и материјалном губитку, који се не помиње од стране власти Србије а ни од међународних посредника. У први план се, у медијској пропаганди, афирмише долазак инвестиција, а у суштини омогућава се већином добијање “повољних” кредита за изградњу инфраструктуре за потребе НАТО пакта, енергетике САД, Албаније и лажне државе Косово. Од луке Драч потребна је железница и аутопут за транспорт плина у унутрашњост Балкана, транспорт НАТО трупа и логистику, као и за потребе Албанаца за путовање и транспорт ка централној Европи.
То је пут страдања Србије и српског народа који може имати несагледиве духовне, политичке и безбедносне последице. Идеја тзв. “велике Албаније” мора да нестане на Косову и Метохији а не да се потхрањује формирањем лажне државе Косово. Та идеја неће нестати сама од себе у колико Србија не покаже сву одлучност да се то и деси.
Када се анализирају изјаве локалних политичара из региона, представника администрације САД, америчке дирекције ДФЦ (DFC), Светске банке и кредитора са Запада, као и изјаве САД и НАТО закључци се некако намећу сами. То је у суштини њихов пут лажне интеграције и сарадње на Балкану и стављања под контролу преосталих држава које нису члнице НАТО пакта.
Канцеларија америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ), отворена је у Београду, након састанка председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић са специјалним изаслаником председника Сједињених Америчких Држава (САД) за дијалог Србије и тзв. Косова, Гренелом Ричардом и извршним директором ДФЦ-а Адамом Болером. На тај начин САД су брзом реакцијом показале ЕУ да су неспособне да решвају кризе самостално и да то они раде ефикасно, са намером да се врате на Балкан и утичу на све кључне процесе.
По изјавама албанских руководилаца, власти лажне државе Косово и генерала Весли Кларка, који има и свој бизнис на Космету, може се уочити да се ради о заједничким интересима и јединственој стратегији. Недавно потписан тзв. Вашингтонски споразум јесте део те стратегије САД о постепеном навикавању пристанку власти Србије на “самосталност лажне државе Косово”..
Албански премијер Еди Рама изјавио је да Косово и Албанија намеравају да “уклоне границе”, као и да ће албанска лука Драч ускоро постати де факто “косовска”. Он је то рекао на почетку седнице албанске и косовске владе, која је одржана у Конгресној палати у Тирани 2.октобра 2020.године.
“Споразум који ћемо ускоро потписати за олакшавање царинских поступака између две земље води нас до одредишта, трансформације луке Драч у де факто луку Косова”, рекао је Рама. Не спомиње Рама ту Србију нити њен интерес а власт у Србији управо остаје слепа и замајава свој народ о миру, просперитету и “сретнијој будућности“.
Шеста заједничка седница двеју влада одржана је под слоганом “Заједно без граница”, а у делегацији која је отишла у Тирану нису били министри из Српске листе.
На седници влада Албаније и тзв. Косова, на којој је потписано укупно 14 споразума и меморандума, договорено је и да се заједнички обележи 150. годишњица Призренске лиге, као и да се доврше сви технички детаљи за успостављање међудржавног фонда за финансијску подршку “Прешевској долини”.
Након састанка су потписана посебно битна три споразума о царини у Драчу, железничкој прузи и хидроелектрани за Косово, која ће бити изграђена у Албанији. И по томе се види да се ради о јединственој стратегији суштинске интеграције Албаније и лажне државе Косово. Србија и даље ћути и нема званичне реакције.
Овакви поступци Албаније су отворено непријатељски према Србији. Жалосно је што власт Србије то као да не примећује, као да се ништа не дешава. Србија прича празне фразе о добросуседству, миру и сарадњи, док нам албански екстремисти из Албаније и са Космета отимају испред очију ту свету земљу. Невероватноа је та ћутња власти Србије, да не реагују, да не упозоравају ЕУ, НАТО и УН да се пред очима свих а и уз њихову помоћ реализује пројекат тзв. Велике Албаније, који има историјски контекст, континуитет и актуелност уз доминантну димензију иградње великодржавног исламског пројекта у духу тзв. Призренске лиге.
Призренска лига основана је 10. јуна 1878. године са циљем уједињења свих Албанаца у један велики албански вилајет. Затражена је аутономија од Османске империје која би објединила четири вилајета у којима су тада живели Албанци: Битољски, Косовски, Јањински и Скадарски. Друга албанска лига основана је у току немачке окупације 1943. године, а трећа 1946. у Њујорку.
Еди Рама је навео и да ће пројекат “мини-шенгена” утицати на бољи живот у региону и да се мора уложити труд “за велико признање Косова од стране Србије“: ” Оно се може постићи само дипломатијом и мудрошћу, стрпљењем и способношћу да се добије битка попут оне која је дипломатска, а не војна, када је Косово победило. Слобода и државност не могу бити доведени у питање или се укинути, и припадају “Косову” и нама у Албанији.”
То је пут постепене интеграције Албаније и лажне државе Косово, који Србија не види нити власт доноси одлуке којима негира или поништава такве сепаратистичке одлуке у процесу настајања “велике Албаније”.
Изјавом да ће лука Драч “бити косовска”, према оцени министра одбране Александра Вулина, албански премијер Еди Рама наставља напоре за стварање “велике Албаније”: “Европска унија ће као и сваки пут до сада ћутати на ту изјаву и неће предузети ништа. Шиптари могу да се уједине и могу да отимају и туђе територије, а Срби не могу да буду уједињени чак ни на својој земљи. Тако се понавља лаж да је “велика Албанија” природна Албанија, а Срби уједињени у једној држави су претња миру.[1]
Премијер привремених институција у Приштини Авдулах Хоти изјавио је у петак у Тирани да ће ускоро дочекати Раму у Призрену и најавио да се “развија концепт идеје о припремама за 150. годишњицу Призренске лиге”.
Бивши командант НАТО генерал Весли Кларк изјавио је за Глас Америке да је свака прилика за преговоре, нарочито под покровитељством САД, позитиван корак, исто као што је свака могућност за предузимање мера у циљу економског развоја такође повољна околност. “Међутим, реч је о процесу који траје скоро две деценије и уједно је оптерећен мноштвом потешкоћа, које су и даље далеко од решења”, рекао је Кларк.
Према његовим речима, свака земља мора да буде опрезна када је реч о прихватању страног власништва над њеном имовином.
“Када је реч о страном инвеститору који нуди средства у складу са уобичајеним правилима пословања, ситуација је у реду. Међутим, врло пажљиво пратим образац страних инвестиције које у Србију долазе из Русије, Кине и још неких земаља. Пратим и политичке последице тих улагања. Верујем да би влада Косова требало да води рачуна о томе и у сопственој политици“, рекао је он. Како каже, посебна тешкоћа у бржем напредовању региона јесте настојање Кремља да западни Балкан у целини претвори у своју сферу интереса, што је политика Кремља још од почетка оружаних сукоба у региону током 1990-тих.
Тако мисле и делују руководиоци Албаније, лажне државе Косово и НАТО пакта.
Пројекат “велике Албаније” јесте најава велике несреће, разбијања и разарања држава и нација на Балкану. Србија мора да заустави настајање “велике Албаније”, кроз очување Косова и Метохије у свом саставу и спречавање промене граница. Оно што Запад буде дозволио Албанцима не може спрећити Србима.
Међународно право и Резолуција СБ УН 1244 су на страни Србије. У супротном, ћутањем власт Србије ризикује бујање незадовољства и непредвидиве и масовне протесте народа. Последице таквог деловања народа тешко је предвидети а још теже спречити или каналисати. Народ у Србији ћути а то није добар знак. Тако неће бити у судбоносним моментима решавања статуса Косова и Метохије.
[1]https://www.novosti.rs/vesti/politika/922636/cetiri-temelja-veliku-albaniju-vlade-pristine-tirane-zajednickoj-sednici-potvrdile-opasan-plan
проф.др Митар КОВАЧ
ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ/srpskistav.com
9. Октобар 2020.
