Званична изјава Међупарламентарне комисије за људска права
- посланичка група AFD
У ВЕЗИ СА УКИДАЊЕМ ТРИ ТВ КАНАЛА, дејствима украјинске државе на пољу слободе говора и разноврсности медија
Уз велику узнемиреност и неразумевање, сазнали смо вест да су указом председника Украјине г. Зеленског „О примени личних посебних економских и других рестриктивне мере „(санкције)“, 2. фебруара 2021. истовремено укинута три ТВ канала која су емитовала програм на руском језику. Таква двосмислена и неочекивана ситуација десила се без икаквог адекватног и очигледног разлога. Ови ТВ канали оптужени су без суђења и истраге за проруску пропаганду и извртање чињеница у вези са политичком ситуацијом око дешавања у Украјини. У политичким круговима се настављају расправе о томе да ли су ове мере оправдане и зашто су усвојене сада, а не раније?
Представници украјинских власти, као и део опозиције („Евросолидарност“, „Глас“ и др.) инсистирају на томе да постоји довољно основа за забрану и подсећају да је раније Украјина већ санкционисала сопствене грађане и правна лица – оне који су подржавали такозване „агресоре на Крим и Донбас“. Проруске странке попут Опозициона платформа „За живот“, пак, санкције назива политичким прогоном и сузбијањем слободе говора, неприхватљивим за европску земљу. Тешко је не сложити се да је ова одлука без преседана и да ће је имати значајне импликације на слободу говора и резонанцу на међународном плану према Украјини у целини.
Под Владимиром Зеленским, чини се да Украјина одступа од курса либералних и демократских реформи, које је промовисала на почетку његовог председничког мандата. Од темељних основа демократске државе и друштвеног поретка напуштају се у корист радикалне државне политике национализма. Случајеви репресалија над сопственим грађанима више нису изузетак. Забране даље слобода говора и изражавања, као и политичко узнемиравање новинара са алтернативним начином извештавања, дугорочно гледано, су подстицајно окружење за други могући сценарио: нападе на верску и етничку разноликост.
Нажалост, ове мере су само неколико примера из дугог ланца кршења људских права. Нехумана пракса коју је користила украјинска страна током кримске кризе заустављањем система за снабдевање водом и електричном енергијом за становнике Крима може тачно да опише неприхватљив приступ Кијева према онима који мисле другачије. Осим тога, све је више извештаја о нападима на становништво које говори руски. Такође постоји страх да националне мањине, попут руских Немаца, или посебно рањиве групе као што су жене и деца буду изложене директним последицама заоштравања овог унутар-етничког конфликта.
У блиској будућности, ова кршења могу довести до погоршања међунационалних сукоба и, као последица тога, до формирања моно-националне ауторитарне државе Украјине, која нема никакве везе са универзално признатим људским правима и посебно европским вредностима.
Укидање руских ТВ канала није спроведено као резултат судске одлуке, већ без било какве расправе у медијима и друштву, без званичних доказа који откривају суштину непријатељске пропаганде, односно ван правног оквира наводно демократске државе.
Упадљиво је да до сада ниједан западни лидер није осудио санкционисање у Украјини, ниједна држава није изразила чак ни „забринутост“ због овога, а ово се све догађа у такозваном толерантном друштву са центром за људска права у Бриселу, који својим ћутањем и погледом изражава подршку украјинском безакоњу.
На питање „Зашто Зеленски није много раније издао овај указ?“ немачки аналитичари сматрају да је то због унутрашњих политичких мотива, с тим што ниво подршке странци Зеленског опада, а политичкој сили Опозициона платформа „За живот“, која је блиска забрањеним ТВ каналима, расте.
Чланови Међупарламентарне комисије за људска права обавештавају јавност да:
1) Незаконита забрана и цензура медија нису прихватљиви у било којој земљи
2) Залажемо се за реч и одбацујемо цензуру
3) Права националних, језичких и др. мањина морају бити заштићена
4) Свако кршење људских права или кршење слободе говора треба казнити
Саопштење је потписао: председник Међупарламентарне комисије за људска права и посланик у Бундестагу – AFDА фракције, г. Валдемар Хердт
26. фебруар 2021.
