Претходних неколико дана имала сам част да поново посетим Чеченију на позив руководства ове републике, у саставу делегације руске СпецPress. Поред руских новинара и политиколога у делегацији су били и страни новинари из Србије, Француске, Холандије, САД, Велике Британије, Северне Кореје, Пакистана и др. земаља. Запад већ годинама води жестоку пропаганду против Чеченије, након неуспеха сепаратистичких и терористичких акција на Кавказу. Љубазни домаћини су позвали новинаре како би могли да стекну лично искуство о Чеченији и на основу објективних информација извештавају јавност о ситуацији у овој републици. Потрудићу се да српској јавности пренесем многобројне утиске који се тичу развоја Чеченије, али бих се у овом тексту фокусирала на посету легендарној формацији полицијског пука спецназ Кадирова (пун назив: Полк полиции специального назначения имени Героя России А. А. Кадырова). То је једна од најпознатијих формација по херојству чије све јединице функционишу у саставу Руске гарде (Росгвардии) Министарства унутрашњих послова Руске Федерације.
Пук је формиран 2004. године на иницијативу првог председника Чеченске Републике у саставу Руске Федерације, хероја Русије Ахмата Кадирова и с правом носи његово име. Ахмат Кадиров, отац данашњег председника Чеченије Рамзана Кадирова, погинуо је у терористичком акту 9. маја 2004. године у Грозном. Језгро чеченских специјалних снага формирано је током година Другог чеченског рата (1990-2009), односно током супротстављања доминацији терориста и исламистичких екстремиста у побуњеној Чеченији. Ахмат Кадиров је под својом заставом окупио људе који су спремни да се боре против терориста у истим редовима као и федералне структуре власти Руске Федерације. Запослени у пуку већ 19 година служе на територији Чеченске Републике, узорно испуњавајући задатке који су им додељени. Њих одликује високи професионализам и специјална обученост, јер раде у сложеним условима ризикујући своје животе. Познати су по покличу „Ахмат сила!“ и учешћу у специјалним антитерористичким операцијама на Кавказу, али и у Сирији, Украјини. Задатак Кадировског спецназа је према њиховим речима борба против светског тероризма и есктремизма, који је својевремно био распрострањен и у Чеченији. Они су несумњиво дали велики улог у тој борби.
Фото: Драгана Трифковић у бази Кадировског спецназа
Након почетка рата у Украјини 2014. године, када је украјинска власт покренула рат против сопствених грађана на истоку земље, Чечени су одмах пружили подршку и помоћ снагама самоодбране у Донбасу. Након почетка специјалне војне операције демилитаризације и денацификације Украјине, практично су све јединице Кадировског спецназа заузеле одбрамбене положаје у Донбасу. Чеченима су поверени сложенији задаци, које они стручно обављају. У Донбасу је то борба против украјинских диверзантских група, као и циљане акције против милитантних националиста, чишћење већ окупираних територија, заштита позадина и комуникација руске војске. Посебну улогу имали су у ослобађању Мариупоља, бази неонацистичког Азова, где су показали своју спремност на борбу у урбаним условима стечену још у чеченском рату. Поред борбених искустава у Чеченији, ове јединице имају искуства и из Грузије и Сирије, што их чини посебно спремним. Последњих година сам са великим интересовањем пратила активности Кадировског спецназа, посебно због западне анти-чеченске пропагадне кампање која се води. Већ је постало индикативно да Запад оптужује за тероризам и насиље оне који се боре против тероризма, а проглашава за борце за слободу, терористе, и генерално користи тероризам за остваривање својих циљева. Ту се може подвести пример са ОВК терористима у јужној српској покрајини или са „борцима за слободу“ у Сирији.
У сваком случају било је драгоцено искуство посетити базу Кадировског спецназа у Грозном, где су нас дочекали вршилац дужности министра унутрашњих послова Чеченске Републике Аслан Ирасханов и командант јединице Замид Чалајев.
Фото: Командант Замид Чалајев и борци спецназа
Борци спецназа су били постројени под пуном ратном опремом, а иза њих је стајала војна техника. Пук има око хиљаду врхунски обучених бораца, 4 батаљона и 9 чета, укључујући инжењерско-техничку јединицу. Рамзан Кадиров у потпуности обезбеђује наоружавање ових јединица и набавку потребне опреме укључујући и технику. База се састоји из више објеката где су обезбеђени услови за боравак и обуку свих запослених. У комплексу се налази савремена теретана, фудбалски стадион, стрељана као и сале и полигони за друге видове спортава. Такође направљен је и троспратни објекат који служи за увежбавање операција олобађања објеката и таоца. Након поздравног говора министра и команданта и упознавања са борцима, имали смо прилику да видимо показну вежбу ослобађања објекта од терориста. Замид Чалаев је искусан командант који је више пута рањаван у борбама против терориста. Одликован је медаљом херој Русије. Преко 150 бораца пука награђено је високим државним признањима, а 164 припадника Кадоровског спецназа дало је своје животе у борби против тероризма.
Захваљујући у великој мери Кадировском спецназу, Чеченија је данас једна од најбезбеднијих територија, што су могли да се увере и новинари из страних држава. Без обзира на ту чињеницу, западна пропаганда наставља да износи лажне оптужбе на њихов рачун. У марту 2021. године, руски либерални часопис Новаја газета објавио је причу бившег борца пука Сулејмана Гезмахмајева о вансудским погубљењима у Чеченији. То је послужило Западу да реагује, а комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић је позвала руске власти да истраже овај случај. Комесарка Мијатовић је позната по томе што никада није реаговала на кршење људских права и угрожавање основних слобода Срба на Косову и Метохији, угрожавање верских права Срба у Црној Гори или пак на насиље над рускојезичним становништвом у Украјини.
Центар за геостратешке студије се обраћао писменим путем госпођи Мијатовић са молбом да као „заштитник људских права“ реагује у овим случајевима, али реакција је изостала. На основу тога може се закључити да Запад корумпира одређена лица давајући им азил у ЕУ и финасијска средства, како би преко њих водио пропагандно-информациони рат, а да их заштита људских права, заправо и не занима. То потврђује и изјава Рамзана Кадирова да је бивши официр пука Гезмахајев измислио ову причу како би добио политички азил у Европи. Рођаци војника пука су тим поводом организовали митинг на ком су оптужили аутора чланка у Новој газети, Елену Милашину, за провокације. Оваква врста пропаганде која се води против Чечена, Србима је више него добро позната. С обзиром на то да смо суочени са истом врстом напада, врло добро можемо да разумемо Чечене. Оно што могу да пренесем као утисак је то да Чечени веома позитивно реагују на Србију. Колега Љубомир Стефановић и ја смо се сликали са српском заставом испред строја бораца Кадировског спецназа, а после тога су нам многи од њих пришли да нас поздраве и да нам кажу да имају пријатеље у Србији.
Фото: Љубомир Стефановић и Драгана Трифковић у бази Кадировског спецназа
Иако код многих сам помен Чечена изазива ужас, мој утисак је да су они дисциплиновани људи, војничког духа, који штите своју културу и традицију. Њихова садашња улога у одбрани Руске Федерације је више него значајна, али они имају и своју историјску улогу кроз читав период руске историје. У царској Русији гарда која је штитила цара, такође се састојала од чеченских заштитника. И на крају посаветовали бих свакога ко има недоумица о томе какви су Чечени да посети ову републику која се убрзано развија и стекне лична искуства.
30. јун 2023.