Драгана Трифковић за EURASIA.EXPERT
Тензије између Београда и Приштине су ескалирале након што је косовска влада одлучила да не пусти аутомобиле са српским таблицама на своју територију. Србија и Косово су, уз помоћ Европске уније, решили гранични сукоб око међусобног признавања регистарских таблица. „Договорили смо се!“ – написао је на Твитеру специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак. А шта је заправо изазвало заоштравање односа Београда и Приштине? На шта су се односили недавни догађаји на Косову? Где тражити корене зла?
Проблем између Приштине и Београда у основи лежи у томе да једна страна предузима насилне кораке, а друга се повлачи пред тим насиљем. Евидентно је да албански сепаратисти са Косова имају подршку западних сила, пре свега САД, Велике Британије, Немачке и Француске. Више од две деценије, ове западне силе настоје да заобиђу међународно право и реализују пројекат косовске независности. Политичке „елите“ које воде такозвано независно Косово, потичу из терористичких и криминогених структура. Оне проблеме и не умеју да решавају другачијим путем, сем насиљем. Подстакнуте спољном подршком коју имају, врше перманентно насиље над српским становништвом на територији јужне српске покрајине. У вези са тим инцидент са укидањем српских обележја на регистарским таблицама је наставак такве политике. Међутим с друге стране, неопходно је рећи да власт у Србији иде на руку оваквом понашању насилника, не предузимајући никаква противдејства. Потребно је напоменути да Србија има могућности да преокрене ситуацију у своју корист, али државни врх то не чини. Као пример потребно је навести да готова сва роба коју увози Косово из ЕУ, пролази кроз Централну Србију. Довољно би било да се донеса одлука о томе да се обуставља транзит те робе, док се ситуација на Косову не врати у оквире међународног права и Резолуције 1244. Наиме сепаратистичке власти су навикле да на њихово насиље нема никавог одговора и да се држава Србија повлачи пред дрским насртајима Албанаца на територијалну целовитости и безбедност. Показало се да преговори између Београда и Приштине под покровитељством ЕУ немају други циљ сем да реализују противправни амерички пројекат косовске независности. Ни ЕУ ни Вашингтон нису заинтересовани у томе да постигну мир на Косову и Метохији, већ искључиво да заокруже сопствене политичке, војне и економске циљеве на овој територији. Из тог разлога све већи број младих Албанаца напушта трајно Косово и Метохију и одлази у Немачку, Швајцарску, Италију и друге земље западне Европе у потрази за перспективом.
Каква је унутрашња политичка ситуација на Косову у овом тренутку? Постоји ли ризик да се слична ситуација на граници Србије и Косова понови?
Унутрашња ситуација на Косову и Метохији је конфликтна и изразито напета. Ту се ствари нису промениле од доласка међународних снага под мандатом УНМИК-а. Стални су етнички мотивисани напади на српско становништво, а међународна заједница у великој мери такве чињенице игнорише. Неколико пута сам се обраћала комесару за људска права при Савету Европе г-ђи Дуњи Мијатовић с молбом да обрате пажњу на кршење људских права на Косову и Метохији, али до сада ништа по том питању није предузето. Морам да напоменем и то да ништа није предузето по питању повратка преко 250 хиљада расејаних Срба, који су са Косова и Метохије побегли да сачувају животе. Двадесет година од доласка међународних снага на Косову и Метохији, нису створени услови да се ови људи врате својим кућама и наставе нормално да живе. Иако западне силе, пре свега САД, убрајају Косово као пример развоја демократије, такви наводи немају везе са реалношћу. Демократија и слобода једноставно не постоје на Косову и Метохији, како за Србе тако и за Албанце. Због тога, сукоби могу да се понове. Заправо пре неколико дана поново је дошло до сукоба између специјалних снага косовске полиције и Срба на северу Косова.
Косовски инспектори су уз пратњу полиције дошли у српску средину како би из магацина одузели храну и лекове, на шта су Срби изразито бурно реаговали. Дошло је до сукоба када је полиција употребила сузацав, гумене метке и бојеву муницију, што је довело до смрти једне особе и тешког рањавања друге особе. Реакција Срба била је изазвана чињеницом да дуги низ година живе под тортуром, а да су на крају дошли да им отимају и храну и лекове. До сукоба може поново да дође у сваком моменту, јер албанска страна предузима једностране акције против Срба и демонстрира силу.
Зашто се ситуација на граници Србије и Косова смирила? Како је нађен компромис?
Ако говоримо о регистарским таблицама на возилима, компромис је пронађен на штету Србије. Наиме договорено је да возила која из Централне Србије прелазе административне прелазе ка Косову и Метохији, морају да покрију налепницама обележја државних симбола Републике Србије. Такви договори су у супротности са Уставом Републике Србије и важећом међународном Резолуцијом 1244. Они воде ка постепеном остваривању косовске независности, јер је претходно повучено још много корака који су у интересу «независног» Косова. Рецимо државно руководство Србије се сагласило да додели позивни међународни број Косову, да преда контролу над енергетским системом који је изграђен новцем из буџета Србије или да угаси институције државе Србије као што су полиција и правосуђе на тетриторији јужне покрајине, односно интегрише их у систем независног Косова. Велики проблем је и то што се Уставни суд прогласио ненадлежним по питању таквих проблема, што говори о проблематичној позицији правосудног система који је подложан спољним утицајима.
Председник Вучић је рекао да ће заштитити Србе на Косову. Ако Србија озбиљно планира да брани Косово, зашто Београд не врати преговоре са Приштином под окриље УН, где може да рачуна на подршку Русије и Кине?
Председник Србије осим што понавља да ће Србија заштити своје грађане на Косову и Метохији, није предузео ни један корак да то заиста и учини. У многобројним инцидентима који су се до сада дешавали, највише што је Србија урадила је то да је подигла борбену готовост војске. Међутим Војска Србије се не налази на територији Косова и Метохије, па у том смислу Албанци и немају разлога да такав потез схвате претећи. Територију Косова и Метохије контролише НАТО, међутим он није у стању да обезбеди мир. У прилог томе говори и погром над српским становништвом који се десио 2004. године, док су НАТО војници мирно посматрали паљење цркава и манастира и прогон српског становништва. Без обзира на те чињенице, председник Србије сматра да НАТО доприноси миру и стабилности и у вези са тим он се сваки пут обраћа НАТО с молбом да успостави стабилност на Косову и Метохији. С друге стране Србија има право на основу Резолуције 1244 да пошаље до 1000 припрадника безбедносних снага на Косово и Метохију, али до сада актуелна власт још ни једном није затражила то право. Најважније је од свега да се инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244 и у том смислу Србија има пуно право да захтева да се преговори са Приштином врате под окриље УН, с обзиром на то да ЕУ нема мандат да се бави решавањем косовског проблема, осим када су у питању техничке ствари. Међутим ЕУ настоји да прекорачи своја овлашћења, а САД је у томе подстиче. ЕУ није обезбедила ни то да албанска страна спроведе већ раније потписане договоре, као што је формирање Заједнице српских општина на основу косовских закона. Због тога Србија има много аргумената да досадашње преговоре у Бриселу прогласи неуспешним и инсистира на томе да се они наставе у УН, где јој Русија и Кина као две велике светске силе, дају подршку у решавању косовског проблема на основу Резолуције 1244.
Београд ће настојати да одржи мир, али ако дође до таласа насиља над Србима на Косову и Метохији, власти ће заштитити свој народ. Ово је изјавио председник Србије Александар Вучић 13. октобра у месту Рашка у близини административне линије између централне Србије и Косова током састанка са косовским Србима. Да ли је Београд данас спреман да заштити Србе на Косову у случају поновног избијања насиља?
Као што сам већ напоменула, насиље над Србима на Косову је перманентно. Не прође ни један дан да се не деси неки напад на Србе, отимање имовине или застрашивање. Држава Србија до сада није реаговала, осим што је речима осуђивала агресивно понашање албанске стране. Оно што је највећи проблем, то је да је државно руководство Србије на челу са Александром Вучићем потписало Бриселски споразум којим је дефинисано да се институције државе Србије на територији Косова и Метохије укину. Не само да је такав договор потписан, већ је он и реализован. Држава Србија је расформирала цивилну заштиту- безбедносне снаге које су чинили Срби и које су чувале ред и мир у српским срединама на Косову и Метохији. Док су ове безбедносне структуре постојале, косовска полиција ни једном није успела да изврши упад на север Косова где живе Срби. Након њиховог расформирања, читава територија Косова и Метохије је потпала под контролу сепаратистичких структура. Тиме је судбина Срба на Косову и Метохији предата у руке албанским сепаратистима.
Прво што би државно руководство Србије морало да уради, то је да затражи повратак до 1000 припадника војно-безбедносних снага у складу са важећом међународном Резолуцијом 1244.
Затим да ресетује преговарачки процес са Приштином и врати га под окриље УН.
И треће, треба да позове руску страну да се активно укључи у решавање косовског проблема, јер је америчка страна сада и непосредно укључена.
Београд и Москва преговарају о новом дугорочном гасном уговору. Ово је изјавио председник Руско-српског међувладиног комитета за трговину, економску, научну и техничку сарадњу Ненад Поповић, а цитира ТАСС. Које су користи од таквог уговора за Србију?
Енергетска сарадња са Русијом је од кључне важности за енергетску безбедност читаве Европе, па тако и за Србију. До краја године Србија би требала да потпише нови гасни споразум са Русијом и о томе се тренутно воде преговори. Постоје извесна очекивања да ће Русија на неки начин изаћи у сусрет Србији, што се тиче цене гаса. Тренутно влада конфузија по том питању јер је дошло до скока цене на европском тржишту гаса. Лично сматрам да Русија нема разлога да било коме чини уступке и да има потпуну слободу да понуди цену која њу задовољава. Показало се да економске попусте које Русија нуди одређеним земљама са којима жели да гради блиске односе, компензују политичке елите кроз сарадњу са другим политичким актерима. У том смислу, Русија нема повлашћен положај на српском тржишту за инвесирање, како то имају западне земље које имају велики утицај на Балкану. Те услове је неопходно мењати. Што се тиче интереса саме Србије да склопи добар енергетски споразум са Русијом, од тога не зависи само енергетска безбедност већ и политичка и социјална стабилност земље.
Србија никада неће ући у НАТО – изјавио је министар за иновације и технолошки развој, шеф Међувладиног комитета за сарадњу са Русијом Ненад Поповић, преноси портал Данас. Како бисте ово прокоментарисали?
То и није толико важно питање ако узмемо у обзир чињеницу да је НАТО ушао у Србију. Снаге НАТО У саставу КФОР-а налазе се на територији јужне српске покрајине, али осим тога Србија је потписала низ уговора са НАТО којима је нарушила своју војну неутралност.
Овде бих споменула Индивидуални план партнерства са НАТО (ИПАП) који је Србија потписала. Овај уговор не обухвата сарадњу само по војно-безбедносним питањима, већ и сарадњу Србије са НАТО у сфери образовања, приватизације, европских интеграција, права националних мањина, слободи медија, социјалним питањима и др. Овај свеобухватни договор задире у све области живота и практично је интегрисао НАТО у читав систем.
Међутим и поред тога што НАТО има великог утицаја на основу потписаних договора о сарадњи у Србији, мислим да западне силе, пре свега САД, нису одустале од намере да и званично укључе Србију у НАТО. У том смислу, питање решавања косовског проблема је веома важно. Није тајна да би Косово, уколико би стекло независност аутоматски поднело захтев за пријем у НАТО. Босна и Херцеговина је већ потписала низ докумената која се тичу прикључења НАТО-у. Тако да је Србија уз Босну и Херцеговину остала циљ како би читав простор Балкана био стављен под контролу евроатлантских сила, односно НАТО. У овом моменту Западу је то од посебне важности као вид борбе против ширења руског и кинеског утицаја на Балкану.
28. октобар 2021.
