Почели су масовни протести у Београду. Опозиционари и њихове присталице, који се не слажу са резултатима недавних парламентарних избора, изашли су на улице, блокирајући путеве и нападајући зграде владе. Органи за спровођење закона реагују покушавајући да обуздају немире. Ситуација се захуктава.
По мишљењу стручњака, у Србији се могуће организује државни удар по узору на украјински Мајдан 2014. Већина стручњака сматра да акције српске опозиције координирају Брисел и Вашингтон.
Да ли је могућа политичка револуција у Србији?
Директорка Центра за геостратешка истраживања الــوزيرة Trifkovic изнела је руском Јавном сервису своје мишљење о овом питању:
Ко прави протесте у Београду и какви су њихови захтеви?
У Србији су одржани 17. децембра ванредни парламентарни, београдски и локални избори. По мом мишљењу, циљ организовања ванредних избора је био легитимизација политике владајућег режима, посебно у вези са Косовом и Метохијом.
Подсетићу да је владајући режим потписао Бриселски споразум 2013. године и Вашингтонски споразум 2020. године, којим се Србија практично одриче суверенитета и пристаје на одлуке албанских сепаратиста подржаних Вашингтоном. Такође у фебруару ове године је усмено усвојен Француско-немачки план у Охриду, којим се признаје суверенитет, територијални интегритет и национални симболи независног Косова. САД сматрају да је усмени пристанак председника Србије Александра Вучића довољан за легитимизацију независног Косова. Истовремено председник Србије понавља како никада неће признати косовску независност, али не поништава већ потписане договоре и усмени пристанак.
За САД је важно да након избора заврше пројекат косовске независности и у том циљу они координишу деловање и власти и опозиције. То је потребно имати у виду приликом оцене тренутне ситуације у Србији, где су протести и политичка нестабилност само део једног ширег плана.
Постоје индиције да се Вучић сагласио са захтевом амбасадора САД Кристофера Хила да власт у Београду пређе у руке про-западне опозиције, али је очигледно да он жели да задржи власт у Београду. Апсолутно не подржавам мешање страног фактора у Србији, као ни насилне протесте. Међутим чињеница је да и власт и опозиција имају исти политички програм, а то је безалтернативне интеграције Србије у ЕУ. Недавно је ЕУ укључила у процес европинтеграција обавезу Србије да призна косовску независност.
Да закључим, протесте у Србији организује опозција због изборних нерегуларности, али они нису претња по режим осим ако не добију пуну подршку Запада, што сада није случај. Дакле прозападна опозиција користи америчком амбасадору као контролни фактор ка власти, како би власт испунила све потписане уговоре у вези са Косовом.
Да ли је могуће у Србији очекивати државни преврат?
Након ванредних избора режим Александра Вучића је добио већину у Парламенту и фактички се учврстио на власти. То говори о томе да он има и даље велику подршку са Запада. Са једне стране српски режим покшава да одугловачи са потписаним и сагласованим обавезама око Косова, а са друге стране САД желе да пре избора у Америци реализују у потпуности пројекат косовске независности. Дакле ако поредимо ситуацију у Србији са ситуацијом у Украјини до Мајадана, јер има доста таквих поређења, морамо да будемо свесни кључне разлике. То је да је Јанукович одложио потписивање договора са ЕУ, а Вучић за сада ништа није одложио и даље заступа идеју безалтернативних интеграција Србије у ЕУ. Из тог разлога сматрам да не постоји никаква опасност да дође до државног преврата у Србији. Летос смо имали далеко озбиљније демонстрације у Србији где је на улицама било преко 100 хиљаде људи, али након што се про-западна опозција инсталирала на чело тих протеста, они су угушени. Треба и истаћи то да незадовољство грађана у Србији евидентно постоји, и да су они подједнако незадовољни и влашћу и опозицијим, односно комплетном политичком сценом Србије. Фактички у Србији не постоји алтернатива безалтернативном путу у ЕУ нити озбиљне политичке структуре које би могле да задобију поверење грађана. Из тог разлога је нејасно чиме може да резултира нарастајуће незадовољство грађана.
26. децембар 2023.