بولندا هي واحدة من دول الاتحاد الأوروبي التي تعاني من عواقب وخيمة بسبب الصراع في أوكرانيا. منذ التدخل الروسي في أوكرانيا بدأت في أواخر شباط / فبراير من هذا العام عدد كبير من الأوكرانيين قد توجهت إلى بولندا إلى هناك هربا من الحرب. في البداية معظم المواطنين البولنديين لديه الكثير من التعاطف مع اللاجئين الأوكرانية ، ولكن عندما بدأ الوضع تحميل النظام في هذا البلد, لقد تغيرت الظروف.
الوضع مشابه في البلدان الأوروبية الأخرى ، مواطنوها يشعرون بعدم الأمان حول أزمة الطاقة الحالية التي أعباء الاقتصاد بأكمله ، والمساعدة الاجتماعية للاجئين من أوكرانيا يخلق نفقات كبيرة أن مزيدا من الضغوط على الميزانيات.
Многе избеглице из Украјине (не све, наравно) нису спремне да траже запослење у државама у којима су потрежиле уточиште, већ намеравају да живе од социјалне помоћи коју примају. Додатне проблеме стварају језичке баријере и животне навике које онемогућавају украјинске избеглице да се интегришу у нову средину. То ствара незадовољство како код украјинских избеглица, тако и код њихових домаћина.
Према подацима Високог комесаријата УН за избеглице UNHCR и REACH иницијативе удружења IMPACT са седиштем у Женеви „Широм Европе забележено је више од 7,8 милиона избеглица из Украјине. Преко 1,4 милиона појединаца регистровано је за привремену заштиту у Пољској од 17. октобра 2022. године, што је највећи број међу земљама ЕУ“. Ипак неопходно је напоменути да је одлив становништва из Украјине велики тренд још од 1990-тих година прошлог века, односно од стицања независности ове државе.
Када говоримо о Пољској, крајем септембра ове године UNCHR и REACH су обавиле истраживање у оквиру кога су интервјуисале 3 596 лица на разним локацијама у Пољској, која су избегла из Украјине. Чак 64% испитаника се изјаснило да планира да остане да живи у Пољској.
Међутим према подацима директора варшавског „Центра за мониторниг расизма и ксенофобије“ Конрада Дулковског, последњих месеци у Пољској забележено је на стотине вербалних и психичких напада на украјинске избеглице, са тенденцијом пораста оваквих случајева. Ради се о сукобу са комшијама, оштећењу аутомобила са украјинским таблицама, као и исписивању порука мржње на јавним местима. Пољска са популацијом од 38 милиона становника притом деценијама раније није била оптерећена избеглицама као неке друге државе ЕУ, а сада се фактички претворила у центар за једну од највећих избегличких популација на свету.
Поред многих новонасталих проблема у Пољској, један је доступност здравственим услугама. Наиме након почетка пандемије корона вируса, показало се да здравствени системи многих држава ЕУ нису у стању да задовоље солидан ниво здравствених услуга, тачније речено, показало се да су здравствени системи многих држава пропали. Избеглице којима су здравствене услуге потребне, још више компликују овај проблем. Грађани, на пример, у Пољској, добијају мање медицинских услуга, морају дуго да чекају у реду за преглед код лекара или за операцију, социјалне службе не могу да се изборе са захтевима, а оптерећење локалних буџета је огромно (у многим случајевима, помоћ се пружа управо о трошку локалних буџета). Грађани Пољске нису ни мало срећни због тога.
Са друге стране украјинске избеглице такође нису задовољне доступношћу медицинских услуга у Пољској због информационе језичке и културолошке баријере, јер не могу самостално да оду код лекара и са њим се споразумеју, а посебно се ово тиче услуга које су везане за ментално здравље. Украјинске избеглице су имале приговор и на недостатак бриге о деци. Одређени проценат избеглица из Украјине има проблема са хроничним болестима, а јавила се потреба и за лечењем озбиљних случајева – оболелих од рака, траума и тешких инвалидитета. Дакле, ситуација у Пољској створила је повећане потребе за основним здравственим услугама, за лековима, за мајке, за децу, за ХИВ, за туберкулозу, као и за пацијенте који пате од незаразних болести, менталног здравља и тако даље.
Све то захтева додатна средства за здравствени буџет, која недостају услед тренутне кризе, а посебан проблем стварају санкције које су ЕУ увеле Русији и због којих саме трпе велику штету.
САД дају одређену помоћ, мале износе (уобичајено 50 милиона долара), чиме покушавају да реше проблеме које су направиле земљама ЕУ. Иначе, није било такве подршке избеглицама из других земаља (Сирија, Либија, итд.). У неким државама ЕУ које имају избеглице из Украјине и избеглице из афричких и блискоисточних земаља, то ствара још веће конфликте јер се избеглице из Африке и са Блиског истока осећају дискредитовано пошто трпе сегрегацију. У сваком случају такав низак ниво подршке неће моћи да има неког ефекта дуго времена, пошто социјална сфера и здравство већ нису у добром стању.
Да ће такве околности додатно утицати на пораст незадовољства према украјинским избеглицама, указују и пароле које су се могле видети на улицама Варшаве на пољски Национални празник. По писању DW: „Ово је Пољска, не Украјина!“, „Украјинац није мој брат“, „Зауставите украјинизацију Пољске“, „Ово није наш рат“, биле су неке од парола које су се могле видети и чути у центру Варшаве 11. новембра 2022, на пољски Национални празник. Према информацијама организатора, на скупу је било око 100.000 људи, међу којма су били и истакнути политичари „као што су министар правосуђа Збигњев Зиобро из десничарске странке Солидарна Пољска (СП) или бивши министар обране Антони Мацијеревич из владајуће странке Право и правда (ПиС). Поред Украјинки и Украјинаца, у говорима су вулгарно вређани и припадници ЛГБТ-заједнице. Узвикујући „Национализам је наш пут“, демонстранти су спалили заставу ЕУ и заставу дугиних боја“.
Према писању пољских аутора Славомира Сиераковског и Прземислава Садура, препознати су следећи проблеми: “Имамо проблем, и то озбиљан. У јавној сфери влада уверење да су Пољаци пуни добре воље према Украјинцима. Успели смо да поделимо медаље за ово, примамо захвалнице из Украјине и то више није тачно. То је свакако био случај у првим месецима када смо саосећајно реаговали на избијање рата и руско насиље. Страх од Русије, која је снажан фактор у интеграцији Пољака и Украјинаца, такође је одиграо своју улогу, без обзира на расположење. Нажалост, симпатија више није доминантно осећање међу Пољацима“.
На основу истраживања која су Сиераковски и Садура урадили дошли су до следећих закључака: „Социолошка истраживања показују да негативна осећања према избеглицама из Украјине преовлађују у свим друштвеним и старосним групама, у великим и малим градовима, и без обзира на пол. Међу разлозима за негативна осећања, испитаници, између осталог, наводе: приоритет у приступу медицинским услугама, укључивање избеглица у социјалне програме или додељивање ПЕСЕЛ бројева“.
Поред издвајања за социјалне и здравствене потребе украјинских избеглица, Пољска ће морати да издвоји средства и за њихово образовање. До сада већ су потрошена средства и на отварање нових прихватних центара, због повећане потражње. Према пројекцијама Organisation for Economic Co-operation and Development Пољска је потрошила 8,4 милијарде евра на подршку украјинским избеглицама 2022. године. У извештају се такође помиње да је Пољска једна од земаља ЕУ које „предузимају прве кораке ка постепеном укидању привремене заштите“ нудећи пут који омогућава украјинским избеглицама да добију трогодишње боравишне дозволе. Укупан рачун Немачке је око 6,8 милијарди евра, а следи Чешка са око 1,96 милијарди евра. Шпанија и Румунија ће такође вероватно имати трошкове преко милијарду евра.
Подршка немачког друштва у помоћи Украјини такође је достигла критичну фазу. Према Дојче Велеу: „Култура добродошлице“ се сусреће са реалношћу ресурса: регионални званичници широм Немачке кажу да већ имају проблем са недовољно особља и да им је тешко да се баве избеглицама.
Највећи терет, као и у Пољској, пао је на локалне буџете, пошто федералне власти рефундирају трошкове смештаја, али не и трошкове здравствених услуга и образовања. Један од немачких градова недалеко од Берлина, који је примио велики број украјинских избеглица, налази се у критичној ситуацији. Руководство града Котбуса је недавно саопштило да више неће примати украјинске избеглице, без праведније политике расељавања. Наиме, сматрају да би украјинске избеглице требало да иду у оне регионе који имају веће буџете, посебно у Западној Немачкој. Ово је заправо створило сукоб на регионалном нивоу у Немачкој због нејасних инструкција савезних власти. Тај проблем постоји генерално и на нивоу ЕУ, пошто су Пољска и Немачка примиле по преко милион украјинских избеглица, док је Француска, друга по величини земља ЕУ, примила само 100.000 украјинских избеглица. Као у Пољској, и у Немачкој становништво изражава отворену нетрпељивост према украјинским избеглицама. У јуну ове године, Немачки центар за истраживање интеграције и миграција спровео је резултате истраживања јавности под називом „Расистичка стварност — како се Немачка носи са расизмом“. Дошли су до закључка да је ова појава распрострањена у немачком друштву са тенденцијом раста.
Крајем октобра у немачком селу Грос Строемкендорф на истоку ове земље избио је пожар у хотелу у коме су боравиле украјинске избеглице. Истражни органи утврђују детаље овог случаја и тврде да је могуће да је реч о политички мотивисаном нападу.
Да ли украјинске избеглице у будућности могу да буду предмет политичке инструментализације резличитих незадовољних групација и да ли то може да доведе до појаве већих конфликата унутар Пољске и Немачке, остаје да се види. У сваком случају трендови на које указују неки аутори не дају превише оптимизма. Неки чак иду толико далеко да тврде да је криза која се развија као темпирана бомба за саму Пољску.
23. јануар 2023.
تعليمات:
https://apnews.com/article/europe-poland-migration-warsaw-9d48a86d65a5a8bee5af021d9d9584f4
https://www.dw.com/en/ukrainian-refugees-push-german-cities-to-their-limits/a-63582661
https://www.rferl.org/a/ukraine-refugees-germany-shelter-arson/32093571.html
https://www.dw.com/en/racism-in-germany-is-part-of-everyday-life/a-61700339
