العلم والمجتمع

Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)

Пише: Михаило Меденица

Где смо, роде вољени?

Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!

Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?

Подводе нам реке ко прецвале курве белосветском шљаму- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?

Старост су учинили казном, некаквим неисповедивим грехом, вапајем да се живот смилује и…- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа, још смо довољно млади..?

Младост су преметнули у порив, у дијагнозу, у вечито данас без јуче и сутра- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа, нисмо више ни тако млади..?

Оседлали су нас и терају у кас, до краја, док се не може па још даље- не мари, није до нас, не можемо ми ту ништа, живи човек и на четири ноге..?

Јесмо ли то истински заволели ћутњу и страх?!

О слободи певамо више да је отерамо неголи дозовемо..?

Да је преплашимо урлицима, да утекне, да се не помаља за овог живота…

Нису то владари већ газде!

Нисмо народ већ својина, данак, харач, плен…

Робље што брине да се не отргне ланцима…

Што пази да му се где не познају трагови…

Што гледа у под да негде не угледа себе.

Шта је потребно да се тргнемо, роде мој?!

Нема муке овоземаљске коју нисмо одмучили па зар мука над мукама постаде постојати?

Чиме су нас то најгори од нас испрепадали да је најбоље по нас бити плен?!

Јел се то жртвујемо?

Бедно то чинимо, вала, јер није жртва кад потомцима оставиш ледину, пепелиште, буњишта људскости да на товарима балеге тумарају за идентитетом.

Питаће нас: „ко смо“, јер познати нас неће.

Баш као што нас преци данас питају: „ко смо“, јер познати нас не могу, а шта и да познају?!

Гримасе без гласа и погледа; трупине без кичме и костију; стопе без трага; да разгрћу мрак у који смо утекли и кидишемо на небо ако се где промоли?

Није до нас, ништа ми ту не можемо, шта ће један човек противу зла, јел да?

Па, један је праведник пострадао на распећу, од капи настане море, од једног јутра су настала сва, једним се кораком човек уписује, или исписује из људи, једном је речју човек проговорио…

Све је до нас и све ми можемо, но лакше је лагати се, за лаж не морамо да се боримо, она се бори за нас.

За оно што од нас остане…

Нигде ђаво није дошао по своје а да није позван.

Тобож верујемо у Господа а не верујемо у себе, па све чекамо да неко проговори гласом нашим…

Хоћемо ли у оволикој ћутњи познати чији је то глас?

Чекамо да се неко усправи па да покушамо и ми, али да ипак не покидамо ланце…

Кудимо дане како су тешки а они вазда једнако лаки- тешки смо себи сами, вуцарамо се ко товар камења од немила до недрага, носимо живот ко самар страхујући да нисмо довољно у страху!

НИшта нам не чине што не чинимо сами себи!

Нико нас ућуткао није- сами смо изабрали да сачувамо глас за неке боље дане, питајући се што не долазе?!

Па, ко их дозива, кога да чују, коме да се одазову..?

Нисмо желели владаре већ газде!

Поносно се називамо Србима а Србије нам довољно колко нам је ћушну у појила…

Бијемо се у прса а прса звече ко празна бурад…

Шта је потребно да се тргнемо, роде мој?!

Свашта човек истрпи, но није то ништа шта истрпи онај што прокаже човека у себи!

Све су огласили на продају, душу смо продали сами, отуд и мислимо да увек може горе.

Не може, ништа није горе него кад човек помисли да није до њега, да не може ништа, да је живот казна коју мора поднети…

Нигде ђаво сам није дошао по своје…

Шта је потребно да се тргнемо, роде мој?

И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове..?

18. јул 2021.

https://dvaujedan.wordpress.com/

المؤلف-الصورة الرمزية

عن Центар за геостратешке студије

مركز الدراسات الجيوستراتيجية غير حكومية و جمعية غير ربحية تأسست في بلغراد في تأسيس الجمعية عقدت على 28.02.2014. وفقا لأحكام المادة.11. و 12. قانون الجمعيات ("الجريدة الرسمية لجمهورية صربسكا" لا.51/09). لفترة غير محددة من الوقت ، من أجل تحقيق الأهداف في مجال البحث العلمي من الجيوستراتيجية العلاقات إعداد الوثائق الاستراتيجية والتحليل والبحث. جمعية تطور وتدعم المشاريع والأنشطة التي تهدف إلى الدولة والمصالح الوطنية صربيا لديه حالة من كيان قانوني ومسجل في السجل وفقا لأحكام القانون. بعثة مركز الدراسات الجيوستراتيجية هو: "نحن نبني المستقبل ، لأن صربيا يستحق ذلك: القيم التي نمثلها هي التي أنشئت خلال التاريخ والثقافة والتقاليد. ونحن نعتقد أنه من دون الماضي لا يوجد مستقبل. لهذا السبب ، من أجل بناء المستقبل ، يجب علينا أن نعرف ماضينا و نعتز تقاليدنا. القيم الحقيقية هي دائما على الارض و المستقبل لا يمكن أن يبنى في اتجاه جيد دون أن الأساس. في وقت التخريبية الجيوسياسية تغيير ، من المهم جعل خيارات حكيمة واتخاذ القرارات الصائبة. ترك كل فرض مشوهة الأفكار الاصطناعي تحث. ونحن نعتقد اعتقادا راسخا بأن صربيا لديه ما يكفي من الجودة والقدرة على تحديد مستقبله ، بغض النظر عن التهديدات والقيود. ونحن ملتزمون الصربي موقف الحق في أن تقرر مستقبلنا ، وإذ تضع في اعتبارها أنه تاريخيا كانت هناك العديد من التحديات والتهديدات والمخاطر التي يجب التغلب عليها. " الرؤية: مركز الدراسات الجيوستراتيجية تطمح في أن تصبح واحدة من المنظمات الرائدة في العالم في مجال الجغرافيا السياسية. وقال انه يريد أيضا أن تصبح العلامة التجارية المحلية. وسوف نحاول أن المصلحة العامة في صربيا الدولية المواضيع وجمع كل المهتمين في حماية الدولة والمصالح الوطنية ، وتعزيز السيادة الحفاظ على السلامة الإقليمية الحفاظ على القيم التقليدية وتعزيز المؤسسات وسيادة القانون. سوف نعمل في اتجاه العثور على مثل التفكير الناس ، سواء في السوق المحلية في العام العالمي. سوف نركز على التعاون الإقليمي و الشبكات ذات الصلة والمنظمات غير الحكومية على الصعيدين الإقليمي والدولي. سوف إطلاق المشاريع على المستوى الدولي لدعم إعادة صربيا و الحفاظ على السلامة الإقليمية. بالتعاون مع وسائل الإعلام المنازل ، وسوف تنفيذ المشاريع التي تركز على تحقيق هذه الأهداف. نقوم بتنظيم التعليم من المهتمين العام من خلال المؤتمرات والموائد المستديرة والندوات. وسوف نحاول أن نجد نموذجا لتطوير المنظمة التي من شأنها أن تمكن تمويل أنشطة المركز. بناء المستقبل معا: إذا كنت ترغب في التعاون معنا ، أو للمساعدة في عمل مركز الدراسات الجيوستراتيجية, يرجى الاتصال بنا عن طريق البريد الإلكتروني: center@geostrategy.rs

اترك تعليقاً

لن يتم نشر عنوان بريدك الإلكتروني. الحقول الإلزامية مشار إليها بـ *