Стивен Сахиуни: Ко стоји иза смртоносног напада на туристе у Кашмиру?

Пише: Стивен Сахиуни, вишеструко награђиван новинар и политички коментатор

Фронт отпора (TRF) је негирао умешаност у смртоносни напад 22. априла, у којем је погинуло 26 туриста на популарној ливади Баисаран у кашмирском Пахалгаму.

У објави на X, TRF је навео: „Свако приписивање овог чина TRF-у је лажно, исхитрено и део оркестриране кампање за оцрњивање кашмирског отпора.“

„Убрзо након напада у Пахалгаму, са једне од наших дигиталних платформи објављена је кратка и неовлашћена порука. Након интерне ревизије, верујемо да је то резултат координисаног сајбер упада – познате тактике у дигиталном ратном арсеналу индијске државе.“

TRF указује на сајбер хаковање које је довело до тога да се група окриви за напад, што је изазвало масовне репресије у Кашмиру, укључујући хапшења и рушење породичних кућа, а Индија је поништила пакистанске визе и наредила пакистанским држављанима да напусте индијску територију пре 27. априла.

Малик Ајуб Сумбал, геополитички аналитичар и водитељ, рекао је: „Заиста, то је озбиљан безбедносни пропуст индијских безбедносних снага. Оптужба против било кога другог је друга ствар, али прво, Индија треба да утврди безбедносни пропуст, а дотични политичари морају да поднесу оставке.“

„Индија и Пакистан су обе нуклеарне државе, тако да нуклеарно одвраћање са обе стране можда неће запалити потпуни рат. Индија је већ дала нека саопштења, и то је максимум који могу да ураде. Међутим, Индија се не може једнострано повући из индијског Споразума о води“, додао је Сумбал.

„Напад у Пулвами такође указује на агенду коју предводи Индија, а која се бави политизацијом избора у неким државама антимуслиманском реториком, а тренутни тон индијске владе је главни доказ за то“, рекао је Сумбал.

Пакистански премијер Шехбаз Шариф рекао је 26. априла да је спреман за „неутралну“ истрагу о нападу. Индија криви Пакистан за подршку „прекограничном тероризму“, али Исламабад негира умешаност.

Индијски премијер Нарендра Моди прекинуо је своје путовање у Саудијску Арабију, вратио се у Индију и обећао да ће пронаћи све одговорне за напад.

Индијска влада је предузела казнене мере, укључујући смањење дипломатских односа, протеривање пакистанских дипломата и суспензију Споразума о водама, кључног споразума о подели воде између две нације.

Недавни напад се догодио на популарном туристичком месту на хималајској територији Кашмир, која се често назива „Рај на Земљи“ због свог задивљујућег пејзажа. Регион је бујан, са зеленим долинама, планинама прекривеним снегом, прелепим језерима и сликовитим пејзажима који изазивају осећај раја.

Пролеће у Кашмиру мами туристе, а власти кажу да је око 1.000 људи било у том подручју када су милитанти отворили ватру. Жртве су били мушкарци Индијци и један Непалац.

Пакистан је раније негирао наводе Индије да помаже исламистичким сепаратистима у Кашмиру, рекавши да пружа само моралну и дипломатску подршку Кашмирцима који траже самоопредељење.

Међутим, Пакистан има дугу историју подршке исламским терористима, укључујући и оне у суседном Авганистану, која сеже до појаве Ал Каиде тамо.

Пакистан, Саудијска Арабија и монархије Залива су у прошлости биле умешане у радикални ислам. Саудијска Арабија, УАЕ и друге су радикално промениле свој став и забраниле Муслиманску браћу и све остале терористичке групе.

Пакистан је осудио напад и изразио жаљење због губитка живота, али је критиковао тренутно приписивање кривице од стране Индије без конкретних доказа. Пакистански званичници су назвали индијске поступке, попут суспензије споразума о води, „незаконитим“ и „кукавичким“, упозоравајући на одговор „око за око“.

Ова најновија епизода је мрачан подсетник на нерешена питања која муче односе Индије и Пакистана од њихове поделе 1947. године. Регион Кашмира остаје жариште, а обе нације полажу право на њега. Претходни инциденти, попут напада у Пулвами 2019. године, слично су ескалирали у дипломатске и војне сукобе.

Индија и Пакистан су били под британском окупацијом 300 година и стекли су независност у августу 1947. године.

Према плану поделе предвиђеном Законом о независности Индије, Кашмир је могао слободно да се придружи Индији или Пакистану.

Хари Синг, локални владар, у почетку је желео да Кашмир постане независан, али је у октобру 1947. године одлучио да се придружи Индији, и територијални спор је почео.

У јулу 1949. године, УН су успоставиле примирје које су потписале и Индија и Пакистан, а регион је подељен.

Године 1965. избио је рат између страна, а поново 1999. године Индија се борила са снагама које је подржавао Пакистан.

Индија и Пакистан су се у међувремену прогласили нуклеарним силама.

Делхи и Исламабад полажу право на Кашмир у целости, али контролишу само делове територија које су међународно признате као „Кашмир под индијском управом“ и „Кашмир под пакистанском управом“.

Члан 370 индијског устава сачувао је Кашмир под индијском управом са значајном аутономијом, укључујући сопствени устав, посебну заставу и независност у свим питањима осим спољних послова, одбране и комуникација.

Али Модијева хиндуистичка националистичка БЈП укинула је привилеговани статус како је обећано у његовој предизборној кампањи 2019. године.

Телефонске мреже и интернет су били прекинути у региону тих дана, јавна окупљања су била забрањена, а хиљаде војника је послато, јер су туристи упозорени да напусте Кашмир под претњама тероризма.

Религија игра огромну улогу у сукобу, јер Џаму и Кашмир чине више од 60% муслимана, што га чини једином државом у Индији где су муслимани већина.

Критичари БЈП-а рекли су да је потез осмишљен да промени демографски састав државе тако што ће људима из остатка земље дати право да стекну имовину и трајно се населе тамо.

Осећања обесправљености погоршана су у Кашмиру којим управља Индија због високе незапослености и жалби на кршење људских права од стране снага безбедности које се боре против уличних демонстраната и побуњеника.

У 2018. години, више од 500 људи је убијено, укључујући цивиле, снаге безбедности и милитанте, што је највећи број жртава у последњој деценији.

14. фебруара 2019. године, више од 40 индијских војника је убијено у самоубилачком нападу, а Индија је окривила милитантне групе са седиштем у Пакистану за најсмртоноснији напад на индијске војнике од почетка побуне пре три деценије.

Иако су обе нације у прошлости изразиле жељу за миром, тренутна ситуација подвлачи крхкост њиховог односа. Међународно посредовање и обновљени фокус на дијалогу могли би бити потенцијални путеви ка деескалацији. Међутим, дубоко укорењено неповерење и политички притисци на обе стране чине ово изазовним изгледом.

Док свет посматра, остаје нада да ће превладати присебност, одводећи регион од ивице даљег сукоба. Аналитичари сугеришу да би посредник треће стране, можда Кина, могла да подстакне преговоре како би се смањиле тензије.

المصدر: Who is behind the deadly Kashmir attack on tourists? – Mideast Discourse

Насловна фотографија: Reuters

4. мај 2025.