Драгана Трифковић: Концентрациони логор ЕУ

الــوزيرة Trifkovic مدير عام مركز الدراسات الجيوستراتيجية

Иако су актуелне геополитичке промене већ довеле до нове реалности у којој је Европа престала да буде важан међународни фактор, европски естаблишмент се понаша као да се ништа није променило.  Посебно арогантно наступа бриселска бирократија на челу са искомпромитованом Урсулом фон дер Лајен која беспоштедно предводи ратно-хушкачки курс европске политике. О ситуацију у ЕУ као и њеним међународним позицијама мало ко се усуђује да говори у Европи, јер то са собом носи бројне ризике.

Европски  естаблишмент не жели ни да разговара о миру

На недавно одржаној конференцији у Бечу под називом „Европа без ратова и санкција“ и поред организованог противљења одржавању такве конференције, група стручњака из различитих европских држава (Аустрија, Италија, Пољска, Србија, Бугарска) разменила је мишљења о актуелним безбедносним и економским питањима. Општи утисак учесника био је да европски политички естаблишмент није заинтересован да разговара о проналажењу решења за неутралисање конфликата. Без обзира на поновно успостављени дипломатски дијалог између Русије и САД, Брисел настоји да дезавуише сваку идеју о дијалогу и води се искључиво политичким снобизмом који је далеко од реалности. Таква позиција Европу све више удаљава и од САД које су промениле свој приступ увидевши да непризнавање интереса других страна води ка све већој изолацији и истовременом губитку ауторитета.

Милитаризација и убрзано наоружавање Европе

Уколико Европа не жели да разговара о миру, да ли то значи да жели рат? Ако је судити по изјавама европског естаблишмента, оваква тврдња је сасвим основана. Међутим много важније је судити по делима. Средином марта ове године, председница Европске комисије представила је стратешки документ „Спремност 2030“, где су утврђени кључни правци развоја одбрамбене политике ЕУ до 2030. године. Ови планови односе се на проширење одбрамбене индустрије ЕУ, циљеве поновног наоружавања, механизме заједничких набавки и дугорочног програма наоружавања Украјине. У својој суштини, усвојени документ формулише низ претњи које ће, како аутори верују, обликовати ситуацију у Европи и суседним регионима на краћи и средњи рок. У овој серији, Русија је именована као главна и непосредна претња европској безбедности у наредним годинама. Претходно, почетком марта ЕУ је усвојила ReArm Europe програм којим је предвиђено да се повећањем војних издатака земаља ЕУ за 1,5% БДП-а, обезбеди 650 милијарди евра за повећање производње војне опреме. Додатно Европска комисија планира да позајми 150 милијарди евра за производњу војне опреме за Украјину и система противваздушне одбране.

Представници  грађана у Парламенту не врше никакву функцију

Представници грађана у националним парламентима су у мањини. Већина чланова парламента дошла је на те функције негативном селекцијом и механизмима успостављеним од стране транснационалних глобалистичких елита. Са тим у вези они сматрају да немају никакву одговорност према грађанима, већ обавезе према властодавцима. Појединци који покушавају да заштите сопствене позиције, подвргнути су репресији од стране система, као и медијским кампањама дискредитације. Таква ситуација посебно је заступљена у Парламенту ЕУ. Учесник конференције у Бечу, бугарски генерал Шивиков навео је да: „Европа може да буде јака само ако постоје различите опције, ако постоје аргументи, чак и жестоки. На пример, већина чланова Европског парламента је као машине, које су програмиране и у сваком тренутку знате шта ће рећи коју резолуцију ће подржати и кога ће казнити. Ако Европа жели да се поново роди, мора се вратити моделу слободе, јер нема места које је више лишено плурализма од Европског парламента“. Не само да европски естаблишмен не жели да се врати функционалној демократији, већ видимо да се ситуација усложњава у правцу увођења све веће диктатуре. То је нарочито изражено у поништавању или непризнавању изборних резултата у оним државама где побеђују политичке алтернативе, као и забрани деловања опозиционих партија и њихових лидера.

Фото: Камп Морија, у којем су смештени мигранти на острву Лезбос (извор: АFP)

Потпуна цензура и укидање грађанских права и слобода у ЕУ

Криза слободе говора на Западу, посебно у Европи је достигла веома забрињавајући степен. САД желе да поправе ситуацију што потврђује и недавни говор Џеј Ди Венса на Минхенској безбедносној конференцији. Уместо прихватања критика Европа је кренула у још жешћи обрачун са свима који се не уклапају у наметнути наратив. Последњих година европски режими се сурово обрачунавају са својим неистомишљеницима, злоупотребљавајући правосудни систем, полицију и медије. Многобројни су случајеви подизања лажних оптужби, претреса, хапшења, предузимања забрана и ограничења, чак и противправног одузимања приватне имовине. Шенгенски информациони систем почео је да се злоупотребљава за ускраћивање слободе кретања лицима која заступају другачије ставове, па поменутој конференцији у Бечу нисам могла да присуствујем јер сам без обљашњења присилно депортована са Бечког аеродрома. Неколико дана након тога музичару Горану Бреговићу забрањен је улазак у Летонију иако је имао заказане концерте, а цео аутобус туриста из Србије враћен је са молдавске границе под образложењем да представљају опасност по безбедност те државе. Европа очигледно онемогућава слободу кретања, осим ако нису у питању илегални имигранти које већ дуги низ година радо прима без икакве безбедносне провере.

Остаци  ЦИА удружени са британском обавештајном мрежом стварају  конфликте и проблеме по целој Европи

Један од првих потеза Трампа након поновног доласка у Белу кућу тицао се потпуне реорганизације америчких обавештајних служби као и безбедносно-одбрамбених снага. Врло сложен обавештајни систем САД састоји се из седамнаест служби међу којима је ЦИА била један од најважнијих инструмената спољне политике званичног Вашингтона. Она је била овлашћена да спроводи тајне специјалне операције по целом свету које су се често потпуно косиле са међународним правом и имале криминални карактер. То се односи на организовање државних удара, мешање у унутрашња питања других држава, уклањање неподобних за Запад лидера и тако даље. Међународна обавештајна мрежа САД и Велике Британије, у коју су уплетени и делови разних националних служби, нарочито у Европи, служила је за креирање конфликта и увлачење појединаца и читавих држава у међусобне сукобе. У фебруару ове године запослени у америчким обавештајним агенцијама, укључујући ЦИА, Националну безбедносну агенцију (НСА), Канцеларију директора националне обавештајне службе (ОДНИ) и ФБИ, добили су писма у којима се од њих тражи да добровољно поднесу оставке. Прес-служба ЦИА је саопштила да „Oве одлуке помажу да се обезбеди доследност између рада обавештајне агенције и приоритета националне безбедности нове администрације коју предводи амерички председник Доналд Трамп“. У Сједињеним Државама огласила се група пензионера из америчке обавештајне заједнице под називом „Стабилна држава“ прогласивши администрацију председника Доналда Трампа својим непријатељем. У иностранству, ветерани ЦИА могу да искористе дугогодишње везе са страним колегама или агентима регрутованим пре неколико деценија како би поткопали Трампове међународне иницијативе. Прекид тренутних преговора између Вашингтона и Москве је један од таквих циљева. Са тим у вези није изненађујуће да је конференција са мировном темом изазвала акције европског система. Поред тога репресија и прогон многобројних политичара, новинара и активиста из Европе који заговарају мир, злоупотреба институција ЕУ као и медија, везана је управо за деловање ове транснационалне обавештајне структуре која је поновним доласком Трампа на власт преусмерила свој фокус на Европу. Активностима ове групе откривају се везе између делова обавештајних националних структура у балканским државама, религијских институција које контролише ЦИА (као што је Фанар) и косовских терористичких структура које се крију иза институција лажне државе Косово. Овакав случај није само на Балкану. Могуће је пратити сличне процесе и у балтичким државама или другим европским државама.

Фото: Концентрациони логор Аушвиц у нацистичкој Немачкој постао је синоним за нечовечност

Европска економија улази у све већу рецесију и деиндустријализацију

Пад животног стандарда у Европи подстиче велико незадовољство грађана европских држава, који нису навикли на кризе и осцилације јер су од завршетка Другог светског рата живели у благостању. Након увођења до сада невиђених економских санкција Русији, Европа је почела да се суочава са озбиљним економским последицама. На почетку је постојало уверење европских званичника да ће ове санкције економски сломити Русију и изазвати грађанске немире који ће довести до смене режима у Москви. Међутим како је време одмицало постајало је све јасније да се негативна дејства санкција одражавају највише на Европу. Прекид енергетске сарадње са Русијом лишио је Европу јефтиног руског гаса, основне базе снажног индустријског развоја Немачке и других европских држава. Осим тога ЕУ је издвајала све више срестава за наоружавање Украјине, као и за социјалне програме намењене украјинским али и другим бројним избеглицама које бораве у европским земљама. Све то заједно изазвало је економски шок који је највише оштетио грађане ЕУ и из корена променио њихове животе. Даље последице иницирале су процес деиндистријализације Европе и пресељење многобројних европских компанија у САД. Међутим ни то није дезавуисало европску бирократију или је натерало да преиспита своју политику. Појачавање агресивне реторике према Москви говори о томе да Европа нема намеру да промени своје позиције и поред очигледне штете коју трпи. Планови Европе за решавање економских проблема везани су за имплементацију ратне економије и припрему за рат са Русијом. На почетку Другог светског рата Европа је била вишеструко војно јача и спремнија од СССР, али је ипак претрпела пораз. Сада имамо обрнуту ситуацију где је Европа демилитаризована и вишеструко заостала у војним технологијама у односу на Русију. План наоружавање Европе захтеваће дуг период реализације док је рат у коме Европа учествује већ у току. Остаје нејасно са којим људством Европа планира да ратује као и да ли ће моћи да обезбеди финансијска средства потребан за војно јачање. Осим кредита који Европска комисија планира да набави, једна од мера је и смањење пензија европских грађана како би се реализовао план наоружавања. Остаје нејасно какву перпективу у томе могу да виде грађани Европе, који у највећој мери нису заинтересовани да ратују. Један од закључака конференције у Бечу, који је изнео аустријски економски стручњак Томас Баххајмер, био је да „руководство такозване Западне Европе нема ни знање, ни морално, ни финансијско стање да се припреми за монетарну будућност, која више не служи политици и финансијској индустрији, већ служи народу, предузетницима, пореским обвезницима и свим осталим економским актерима“.

Европски естаблишмен покушава силом да очува безакоње

Европа се последњих година суочава са наглим порастом криминала као и проституције. Пре свега велики прилив имиграната у Европу погодио је економију ЕУ и истовремено створио безбедносни ризик, јер су многи имигранти ушлу у ЕУ без икакве безбедносне провере. Висока инфлација и енергетска криза довеле су до недостатка новца за подршку мигрантима, што је проузроковало пораст криминала. Ова појава, посебно међу мигрантима, условљена је и социјалном маргинализацијом и недостатком интеграције. Придошлице, а чак и имигранти који су се пре више десетина година доселили у европске државе, осећају изолованост и тиме губе поверење у систем, што их може натерати да се одлуче за криминалне активности као начин преживљавања. Такође они су изложени у неким случајевима нападима локалног становништва, као што је био случају у Данској, Шведској и Француској где су се догодили немири након што су антиисламисти и њихови следбеници јавно спалили Куран или провоцирали исламско становништво, вређајући њихова верска осећања. Европска статисктика по питању криминала указује на то да ситуација постаје све проблематичнија. У 2023. години немачке агенције за спровођење закона забележиле су рекордан број почињених кривичних дела у последњих 11 година. Према подацима Савезне криминалистичке канцеларије Немачке, број кривичних дела које су починили мигранти у Немачкој повећан је за 26,8% у 2023. години у поређењу са 2022. годином. Најалармантнији пораст забележен је међу злочинима сексуалне природе (силовање, сексуално узнемиравање или принуда), као и међу крађама (пораст од  34,6%). Прилив избеглица из Украјине након почетка Специјалне војне операције повећао је статистику криминала у Пољској. У прошлој години према подацима пољске Полицијске управе, више од половина кривичних дела у тој земљи извршили су странци. Ипак Пољска има релативно низак степен криминала у поређењу са другим европским земљама, где су Француска, Италија, Шпанија, Велика Британија, Бугарска, Румунија, Грчка, Норвешка и Шведска на водећим местима. Овај проблем је посебно изражен у великим градовима као што су Париз, Рим, Лондон и др.  Пораст проституције остаје велики проблем у многим европским земљама, а највећи изазови су трговина људима и експлоатација. Земље као што су Немачка, Холандија и Француска имају развијене системе, али и високе нивое нелегалне и принудне проституције. Европске државе са највишим степеном проституције обично су земље где је ова индустрија легализована или где постоје значајне зоне толеранције, али и државе са високим нивоом миграције и трговине људима. Немачка, Холандија, Шведска, Француска, Аустрија и Италија су неке од држава које се суочавају са великим бројем лица укључених у проституцију, као и високим степеном криминала који је повезан са трговином људима. Висок проценат проститутки из ових држава потиче из источноевропских земаља, нарочито из Украјине.

Сви ови фактори заједно стварају комплексну ситуацију за Европу, али европски естаблишмент усместо да решава проблеме растућег криминала и проституције, ствара проблеме тамо где не постоје, настојећи да очува постојећи неред и створи додатне проблеме увлачећи Европу у рат са Русијом.

Фото: Знак са натписом „Стоп!“ на немачком и пољском језику у бившем нацистичком концентрационом и логору за истребљење Аушвиц (извор: Ројтерс)

Закључак

Промене историјских размера које су у току, нису мотивисале политички естаблишмент који је остао неосетљив на стварне потребе и проблеме грађана, као ни ЕУ која наставља да води агресивну и милитаристичку политику упркос видљивим економским и социјалним последицама. Заједно са растућом цензуром и све већом репресијом, Европа се суочава са дубоким и комплексним проблемима који доводе у питање будућност њене стабилности и безбедности. С тога може се рећи да су вишак самопоуздања европског естаблишмента и арогантна политика ЕУ фактори који могу да проузокују непоправљиве последице за европски континент. Политичке елите у Европи делују у интересу глобалистичких структура, а не у интересу својих грађана. За много оних који се не уклапају у доминантни наратив, репресивни поступци су све учесталији, док парламенти и национални представници губе своју улогу у заштити интереса обичних људи. Као резултат уведених санкција Русији и великих трошкова за подршку рата у Украјини, Европска унија се суочава са великим изазовима, који укључују све већу социјалну и економску напетост међу њеним грађанима. Међутим све указује на то да ће Европа наставити да подстиче украјински конфликт, истовремено повећавајући сопствене војне капацитете, спремајући се за сукоб са Русијом. Све ове чињенице јасно указују због чега је конференција о миру, развоју и сарадњи у Европи била непожељна и супротна тежњама отуђених политичких елита. Са друге  стране све већа политичка нестабилност у европским државама и непопуларност владајућих структура, указује на то да ће неминовно доћи до великих политичких промена кроз стварање нових политичких елита. Ови процеси су видљиви у многим европским државама. Убрзана милитаризација Европе, смањивање пензија и наметање већих војних издвајања уз постојећи висок ниво социјалног незадовољства сигурно ће убрзати процес политичких промена. Грађани Европе нису мотивисани да ратују, посебно не са Русијом, те ја мала вероватноћа да ће глобалистичке елите ЕУ успети да реализују своје планове. Нове политичке елите мораће да прихвате одговорност за решавање нагомиланих проблема са таквих позиција где ће уважавати интересе сопствених грађана, а на спољнополитичком плану интересе других држава. Таква политика могла би да поправи ситуацију у самој Европи, али не и геополитичку позицију Европе, чији се значај дугорочно мења.

8. мај 2025.

تعليمات:

https://geostrategy.rs/sr/medjunarodna-konferencija-u-austriji/

https://poland.news-pravda.com/en/poland/2025/02/12/7965.html?utm_source=chatgpt.com

https://ru.euronews.com/my-europe/2025/03/10/crimnality-grows-in-eu

https://geostrategy.rs/sr/naoruzavanje-u-evropi-i-turskoj/

https://geostrategy.rs/sr/dezinformacioni-sistem-eu/

https://geostrategy.rs/sr/8604-2-stefano-vernole/

https://geostrategy.rs/sr/konrad-rekas-ukrajisnka-migracija/

https://geostrategy.rs/sr/dragana-trifkovic-rat-ili-mir/