Пише: Милош Здравковић
Свет очекује да новоизабрани амерички председник Доналд Трамп одржи обећање да САД више неће насилно да мењају режиме широм света. Интернет, алтермаинстрим медији су однели победу над „провереним“ западним средствима информисања. РТ је гледанији од свих америчких тв станица заједно.
Разорени Алеп је ослобођен од терориста свих боја 14. децембра, а море истраумираног народа још чека да замени избеглички живот својим порушеним домовима.
Иза рушевина и слика људске беде, аналитичари у ослобађању Алепа виде кључни догађај у сиријском рату. Алеп је покорен или ослобођен, у зависности од политичог угла, Западног или оног који то није, после неколико година контроле од стране побуњеника и неколико месеци уличних борби и бомбардовања и сатирања терориста од стране руске авијације.
Трагична прича Алепа је прича о страдању обичних Сиријаца ухваћених у унакрсној ватри између сиријске војске, потмогнуте Русијом, Ираном и борцима Хезболаха и коктела разних страних паравојски, терориста, углавном радикалних исламских, које укључују и ИСИС и Нусра Фронт, експозитуру Ал Каиде у Сирији.
Судбина Алепа је и прича о западном лицемерном свету који је у својој жељу за колонизацијом, мирне и оправдане захтеве за демократизацијом Сирије које је донео талас Арапског пролећа, претворио у оружани устанак, али и о упетљавању страних сила, као што су САД, ЕУ и њихових блискоисточних савезника, које су Сирију искористиле као поприште за обрачун са Русијом и Ираном и за прекрајање економске и политичке мапе овог важног региона. Прљава политика је захтеве за демократијом трансформисала у секташки сукоб између сунита и шита који, извесно, неће остати у границама Блиског истока.
Тешко је схватити логику Запада који је до скора финансијски и војно подржавао своје „смртне непријатље“ ИСИС и Ал Каиду у циљу обарања председника Асада. Али, то се дешавало испод слојева пропаганде. Званичници из Пентагона су већ 2012. године у тајном извештају информисали надлежне у Белој кући да Ал Каида Ирака стоји иза оружане побуне у Сирији.
Прича о Алепу је прича и о прљавом новинарству. Западни медији су практично стављени на располагање терористима. У источном Алепу присуство независних новинара је од 2012, било ризично, а постало је немогуће када су 2014, пред камерама новинарима Џемсу Фолију и Стивену Сотлоу ритуално одсечене главе. Зададне,демократске и „цивилизоване“ државе су то прећутале.
Џихадисти су, професионалне новинаре заменили „локалним активистима” које контролишу и сваки покушај критичности кажњавају тортуром или смрћу. То су они исти активисти који се помињу у свакодневним вестима сиријске опсерваторије за људска права са седиштем у Лондону.
Стоворен је модел за искључивање независних новинара у будућим ратовима, што даје могућност владама на Западу, пре свега Америчкој и Британској да у великој мери оркестрира пропаганду тако што организује и финансира медијско тренирање активиста.
Није претерана тврдња да у досадашњој историји нисмо имали рат који је до ове мере био мулти-димензионалан и хибридан. (Извор : Ричард Фалк, Глобал реасеарцх)
Екстремно насиље резултат је чињенице што на ратиштима Сирије, Јемена, Либије и Ирака бројне силе поткусурују рачуне. Од друге половине 2011, успех сваке стране у сукобу, независно од ратишта, директно је зависио од подршке, у људству, новцу, оружју, ваздушним нападима, које су добијали од својих страних покровитеља. Такозвани устаници, џихадисти од Турске, Саудијске Арабије и Катара, а Сиријска страна од Русије, Ирана, Ирака и Хезболаха.
Алеп је важна победа за Асада, за Сирију, за цивилизовани свет. Ради се о највећој урбаној целини која је од почетка рата била под мешовитом контролом џихадиста и владиних снага. Већина цивила као и десетине хиљада бораца су пребачени на запад Сирије у педесетак километара удаљени Идлиб, који постаје престоница онога што Западни медији називају слободном сиријском опозицијом. Претпоставља се да ће Идлиб бити следећи на мети сиријске државне војске, али има и мишљења да ће председник Асад проритет дати предграђима Дамаска под контролом изолованих и напуштених терористичких фракција.
Алеп је избацио на површину битне чињенице. Сиријска власт је стабилизована и Русија је повратила значај светске силе. Нусра и Ахрар ал-Шам су побеђени јер су остављени на цедилу од иностраних спонзора. Обама је већ дуже резервисан у вези подршке исламистима, а новоизабрани председник Трамп је недвосмислено исте ставио на листу терористичких организација. Путин и Ердоган тренутно раде на мировним преговорима у које нису укључили САД и ЕУ.
Неизвесна будућност Срије и читавог региона, чини се постаје оптимистичнија, самом чињеницом да ће по свему судећи Сирија остати секуларна држава. Досадашњи резултат су стотине хиљада мртвих и избеглиштво за више од половине сиријске популације од преко двадесет милиона становника. Посејана је клица будућих непријатељстава. Једини спас за свет је радикална промена у вођењу међународне политике. Прелазак на преговарачке столове и актвности засноване на међународном праву. Свет очекује да новоизабрани амерички председник Доналд Трамп одржи обећање да САД више неће насилно да мењају режиме широм света. Интернет, алтермаинстрим медији су однели победу над „провереним“ западним средствима информисања. РТ је гледанији од свих америчких тв станица заједно.
П.С.
Оно што се догађа задњих дана врло је иронично, но у исто време историјски врло важно. У истом тренутку, док читамо како су америчке обавештајне службе колективно врло сигурне да је Русија одговорна за хакерске нападе, који су одлучили исход америчких председничких избора, свет, онај слободни, је схватио да ако је америчку демократију дотукла навала истине, јер нико и не спори истинитост објављеног, онда је управо амерички систем тај који је заслужан за властиту пропаст, а не Русија. Колики је руски утицај био на све то скупа? Русија се само нашла на правом месту и у право време да узвикне Цар је го !
13. јануар 2017.
