Пише: Горан Раичевић
Време лажи, јавне, бескрупулозне, пуне лицемерства и цинизма, као темеља на коме почива друштво. Време неморала, разврата, спина, уцене, издаје….
Што би рекао председник СНС – време комплетних идиота!
Индивидуа, која нажалост већ више од 20 година веома успешно игра додељену улогу политичара на политичкој сцени Србије, а у суштини ради се о уцењеном пројекту службе, која опет све јесте, само српска није, одазива се на име Чеда Јовановић. Е тај Чеда дао је себи за право да у медијском простору, који је и без њега контаминиран и опасан по здрав разум нормалног човека, коменатарише догађаје са прошлонедељне протестне шетње у Београду. Без трунке стида, али са јасним циљем, пардон, задатком, Чеда рече и остаде жив, да иза покушаја упада у Скупштину Србије у суботу стоји Српска православна црква, Савез за Србију, руска војна обавештајна служба, ратни злочинци и профитери.
На први поглед ништа чудно. Још једна у низу изјава која служи једнократном политичком интересу владајуће касте и њима глумећој опозицији. Изјава која је већ ишчезла код великог броја људи, међутим, и као таква то је изјава која крије свој дубљи, много опаснији смисао од онога ко ју је изрекао.
Наиме, пре само три месеца, Србија се по ко зна који пут суочила са притисцима из ЕУ где јој је предочено да није могуће седење на две столице. Ово су објавили разни портали, домаћи и страни, као и поједине ТВ и штампани медији. Од тада па до данас издешавало се много тога, а што иде као потврда наведеном. Као најкарактеристичнији пример представља то што је потписан тзв. “мали Шенген“, који ће омогућити да нам Србију преплави албанска радна снага, свих профила, како рече министар Ђорђевић. У жељи да се неки међусобни сукоби унутар врха СНС-а реше, скоро па неконтролисано на површину су почеле да излазе криминалне афере власти које нормалном човеку не могу ни да падну на памет. Општи рат унутар њих, пробудио је и тихи рат међу струјама у БИА и полицији, па смо тако сведоци криминалних афера владајуће гарнитуре, о чему год да се поведе питање. Информације које су почеле да избијају у јавност, продаја наоружања ИСИС-у, Украјини, урушавање домаће наменске индустрије на уштрб приватних трговаца оружјем, плантажа марихуане Јовањица, а да још нисмо добили епилог узгоја дроге на пољопривредном добру “Гаково“, па питање миграната, вишемилионске проневере, лажни факултети, докторати, тортуре, шпијунске афере….нема краја! Све ове информације су до скора једноставно биле доступне само уском кругу људи, а онда као на покретној траци.
Али, да се вратимо кратко на још увек не затворену шпијунску аферу са руским дипломатом и српским официром у пензији. Ово питање је веома важно, јер носи последице, као и поруке које Србију могу да коштају веома, веома скупо.
Управо је овом наводном шпијунском афером почело отворено, без рукавица, нарушавање односа са Русијом, а све у складу са захтевима ЕУ, зар не? За сада широј јавности нису доступне крајње последице оваквог озбиљног испада, али их сигурно зна Вучић. Тајна разговора са Путином, приликом последње посете Русији, остала је у оном делу тет-а-тет сусрета, а може да се наслути на основу говора тела председника Путина, који смо видели у оном делу који је био доступан за јавност. Наиме, за време док је Вучић покушавао на руском језику да буде снисходљив, какав јесте када је однос према страним државницима у питању, имали смо прилике да видимо и неочекиване манифестације понашања председника Путина. Тако, док је Вучић говорио, Путин је поправљао шавове на својим панталонама, намештао кравату, гледао са стране, чистио странице фотеље на којој је седео, једноставно радио је све друго, али не и слушао саговорника. Паметном доста.
Званичне, декларативне и формалне изјаве после ове посете остале су некако пригушене, недоречене, без препознатљиве еуфорије којом Вучић покушава да се додвори свом бирачком телу, оном проруски настројеном, али са оном крилатицом – идемо даље, и ово је прошло. Е па није!
Више је него евидентно да је брод почео да тоне, а покушаји искакања из истог иду тешко. Зато је ту Чеда, да у име власти, као опозиција опозицији, уцењен али доследан у наставку испуњења заједничких циљева, пардон, задатака, скрене пажњу са афера и буде гласноговорник Вучића. Један свакако од тежишних задатака је прављење отклона од Русије, због чега је Чеда оптужио руску, па још војну обавештајну службу за организовање покушаја упада у Скупштину Србије. Наставак злонамерног помињања Русије, руске обавештајне службе, без доказа, али са јасним задатком, пре или касније имаће и отворене последице по српско – руске односе, не зато што Русија тако жели, него зато што овај део српске политичке врхушке покушава да испровоцира такав сценарио. Једини разлог зашто се то до сада није десило, јесте однос Русије према српском народу, без обзира на политичаре.
Сам Чеда као Чеда, као индивидуа не заслужује овај медијски простор и пажњу, када би се овде радило о његовом мишљењу које он одавно нема. Међутим, овде није питање политичког кредибилитета Чеде Јовановића, него пуштање пробног балона владајуће клике, са циљем припреме јавног мњења у Србији на сценарије који следе.
Поред наведеног, Чедомир Јовановић напада Српску православну цркву. Разлог је више него очигледан и јасан. СПЦ је та која доследно стоји иза става да је Косово и Метохија неотуђиви и недељиви део територије Србије, те представља кочницу у даљој девастацији свега српског и озбиљну препреку у науму да се питање Косова и Метохије реши на начин како је то Вучић замислио!
Слични мотиви, само мало проширени крију се и иза напада Савеза за Србију, који у тачки 5 свог програма децидно каже да ће се залагати за постизање праведног и одрживог решења за Косово и Метохију, кроз дијалог са косовским Албанцима, а уз поштовање Устава Републике Србије, Резолуције СБ УН 1244 и међународног права…!
Напад на Русију смо већ апострофирали, али није вишак напоменути и то да је Русија стуб очувања Косова и Метохије у саставу Србије, која инсистира на имплементацији Резолуције СБ УН 1244! Због тога, власт и њени гласноговорници, као што је Чеда Јовановић, на све могуће начине, све интензивније и отвореније покушавају да оправдају крилатице које су пуштене са запада, а то је да Русија представља реметилачки фактор стабилности у региону и да је иницијатор нарушавања безбедносне стабилности Србије. На овај начин како би се у широј јавности могли оправдати будући негативни поступци према Русији, припрема се терен за промену спољнополитичког деловања српске дипломатије, те отклон од Русије!
Да би прича имала комплетан ефекат, Чеда се упустио и у оптуживање неименованих ратних профитера и злочинаца, па се отворено питам да ли је можда под овим мислио на обесправљене и намучене ратне ветеране, који већ више од 60 дана протествујући траже остваривање својих права, или је под ратним профитерима мислио на Вучића, који је `99. године добио стан од скоро 100 квадрата, док су други главу губили на Косову и Метохији?
У малој изврнутој земљи, где дно на врху стоји, има ли већег апсурда него да неко као Чеда Јовановић неког назива профитером? Да ли је заборавио да је на прозивке око његове улоге у дешавањима у Шилеровој улици изговорио “прљаве су ми руке, али ми је савест чиста“? Савест може да буде чиста само онима који савести имају.
Да ли је потребно подсећати како је пословала фирма “Агропослови“, неисплаћене зараде, финансијски крахови више преузетих предузећа и друга кршења права радника?
Да ли си је господин Јовановић заборавио на свој став о томе да је Република Српска геноцидна творевина?
Јадна је земља у којој је неко попут Чедомира Јовановића народни посланик. Корисни идиот Вучићевог режима, који се одриче нечега што никада није ни било његово, као што је став о Косову и Метохији. Још увек није испитано порекло имовине и имовине Јовановићевих политичких спонзора, али и то ће доћи на ред, ускоро!
Времена је све мање. Власт у Србији, овог пута преко гласноговорника Чеде Јовановића, наставља са реализацијом постављених циљева усмерених ка испуњавању захтева ЕУ, где су приоритети решавање питања Косова и Метохије и признавање њене независности у било ком облику и форми, затим отклон од Русије, изолација и отуђености од Српске православне цркве и одрицање од свих оних који у себи држе до српског достојанства, српског националног идентитета, српске историје, традиције и свега оног што је Србију некада чинило државом!
Такви су циљеви постављени, зар не?
Пардон, такви су задаци добијени!
17. Децембар 2019.
تعليمات:
