Пише: Милош Здравковић
Испоруке ЛНГ-а у Европу 2019. године обориле су историјски рекорд од 76 милиона тона. Истовремено, Сједињене Државе нису успеле да притисну позицију Русије на европском тржишту гаса. Испоставило се да су испоруке са полуострва Јамала готово на нивоу САД-а, а у међувремену је Газпром одржао извоз у ЕУ. Тако је Русија одбила напад ЛНГ-а од Сједињених Држава на његов положај у Европи, али не и предвиђену офанзиву произвиђача ЛНГ-а. У 2020. години Сједињене Државе ће на тржиште гурнути још веће количине течног нафтног гаса, а конкуренција ће се само појачати. Не зато што је Европа најбоље и најперспективније тржиште за продају гаса већ због геополитике.
Према независним истраживањима увоз ЛНГ-а у Европу достигао је 76 милиона тона (105 милијарди кубних метара). То је 55% више него годину дана раније. Највиши ниво који је икада забележен. Европски удео у глобалном тржишту ЛНГ-а повећан је са 13% на 21%. Очекује се још више у 2020. години.
Главно повећање настало је због нових испорука са Јамала и Сједињених Америчких Држава, као и преусмеравањем гаса из старих пројеката у друге земље (Африка и Блиски Исток) из Азије у Европу, која је постала кључно тржиште за развој тенологија за производњу течног нафтног гаса.
Катар је и даље главни „добављач“ течног нафтног гаса у Европу. Али највећи раст пошиљки у Европу показао је руски „Јамал – ЛНГ“, те амерички ЛНГ. Према Међународној агенцији за енергетику, у 2019. години његов извоз у Европу порастао је 5 пута – до 18,3 милијарде кубних метара. Тако је течни нафтни гас из Руске федерације и Сједињених Држава чинио 24% укупног увоза у Европу.
Истовремено, испоруке Јамал ЛНГ-а имају потенцијал за раст далеко већи од америчког. У 2019. години, према прелиминарним подацима, у Европу је допремљено око 18 милијарди кубних метара руског гаса у облику ЛНГ-а. То је три пута више него у 2018. години.
Као и у случају Сједињених Америчких Држава и Русије, главни разлог је био пад цене гаса у Азији и претварање Европе у најатрактивније геополитичко тржиште, упркос рекордном паду цена тамо.
Раст увоза ЛНГ-а последица је повећане потрошње у Европи и смањене испоруке из Алжира и Норвешке, али и технолошког и геополитичког рата за „душу и срце“ Европљана. За Русију је извоз гасовода гасом у Турску смањен, али Гаспром је успео да задржи своју позицију на европском тржишту повећавајући испоруке у друге земље. Као резултат тога, руски холдинг изгубио је само две милијарде кубних метара извоза, а испоруке у Европу остале су на високом нивоу – 199 милијарди кубних метара. Овде говоримо о гасу произведеном на тлу Руске федерације, не и о реекспорту увезеног гаса из Туркменистана, Казакстана, Азербеџана и Узбекистана. 2020. године, у САД ће бити пуштена у погон нова постројења за ЛНГ. Очекује се да ће они додати још 21 милиона тона (29 милијарди кубних метара), или готово 50% постојећих постројења. Стога стручњаци очекују да ће се превелика понуда гаса на светском тржишту само повећати.
Руски ЛНГ побеђује по трошковима, али амерички ЛНГ узима дугорочне уговоре јер су Европске државе политички, војно и економски везане за Сједињене Америчке Државе. Чињеница је да су европски трговци приморани да узимају течни нафтни гас или да плаћају трошкове ликвидације, који достиже половину трошкова.
Газпром ће се суочити са великом дилемом у ситуацији прекомерне снабдевености гасом. „Гаспром“ очекује да ће задржати количину извоза гаса у Европу наредне године на нивоу блиском текућој години, али то неће бити лако. Овим плановима супротставља се релативно топла зима, као и повећање удела ЛНГ-а у гасном билансу европске потрошње. Ниске цене, које ЛНГ чине прескупим, као и недовољно развијена ЛНГ инфраструктура могу помоћи задржавању удела гасовода. Ту треба додати и годишњи пад производње гаса у Европи на нивоу од око 10 милијарди кубних метара.
Предпостављам да ће до лета следеће године цене гаса у Европи, које је главно тржиште за Гаспром, пасти на 70 долара за хиљаду кубних метара. Европа је дуго била уравнотежујуће тржиште за испоруку глобалног течног нафтног гаса и постигла је веома добре резултате у протеклих 12 месеци, увозивши 105 милијарди кубних метара – 75% више него у претходном периоду. За то време, цене на берзама ТТФ-а и НБП-а пале су на мање од 140 долара по хиљади кубних метара у трећем кварталу. Европа је апсорбовала вишак ЛНГ-а, смањујући потрошњу угља током производње енергије и пуњења складишта. Ако ће надолазећа зима бити нормалне температуре и чак мало хладнија, а потражња за гасом у Азији ће порасти, онда ће Европа поново моћи да троши вишак ЛНГ-а. Међутим, у случају топлијих зима и слабог раста у Азији, приметићемо слабо повлачење гаса из складишта и малу потражњу за њиховим пуњењем следећег лета. Такав сценарио прети падом цена у Европи на 70 долара за хиљаду кубних метара следећег лета . Наравно да би неуспех украјинског транзита могао довести до већих цена гаса, али, као што знате, то се није догодило. Руси и Украјинци су постигли договор о транзиту гаса кроз украјинске цевоводе, те ће украјински цевоводи остати у функцији. Америчке санкције одгодиле су завршетак градње Северног тока 2, али ће пројекат бити покренут током ове године.
Како год, ако поредимо 2018. са 2012. годином, доћићемо до запањујућег податка да је у 2012. Русија за извоз 217 милијарди кубика гаса зарадила 64,3 милијарде долара, а да је за извоз (урачунат је и реекспорт из централне Азије) од 261, 5 милијарди кубика у 2018. зарадила свега 36, 6 милијарди долара. Руси су били принуђени да спусте цене да би онемогућили Амерички гасни бум.
Ипак, ако се узме у обзир да Европа и САД троше 38,4 процената светске примарне енергије, да Евроазија користи 8 процената, Кина 22,4 а остатак Азије (Индија, Пакистан , Индонезија, Бангладеш…) 12,7 процената, те да на Африку (најбрже растући континент и економски и демографски) отпада 5,6 процената, јасно је да ће се највећи светски произвођачи преоријентисати на друга тржишта. За Руску федерацију је било од животног интереса да у том интерегнуму задржи Европу, што је и успела, а даљи развој, нафтне и гасне индустрије ће тек добити на значају отварањем нових тржишта. Европа, где и ми припадамо више никада неће бити „главно“ тржиште.
Климатске промене, глобално загревање које узрокује „отапање“ Сибира одиграле су кључну улогу у развоју руског далеког Истока и руског нафтно гасног сектора. Офанзива са оне стране Атлантика је дефинитивно одбијена.
14. Јануар 2020.
