Пише: Миланко Шеклер
Да, драги моји, доводите у вашу организацију увек боље од себе, и нема глава да вас боли! Уз неопходно неговање јавног изношења мишљења и културе дијалога, уз непрестану размену идеја и стварања атомсефере витешки здравог и спортског такмичарског дух, створиће се, „сама од себе“, организација која ће моћи да одговори адекватно на сваки изазов. Наравно, подразумева се, да је и сам руководилац такве будућеуспешне организације, морао бити изабран по тим истим критеријумима, односно, да је образован, стручан, интелигентан и да је своју способност већ доказао на предходним нижим позицијама, на којима је стекао неопходно искуство. И сам сам се у животу водио таквим јасним и простим критеријумом, и недвосмислено се уверио, да је то заиста једини прави рецепт за сигуран успех, било приватне организације, било државне институције: примати интелигентније, образованије, стручније и способније од себе (као руководиоца), или макар боље у већини од оних набројаних критеријума.
Али, како онда задржати монопол на управљање, како задржати полуге „власти“, како онда задржати руководеће место, ако сами стварате себи конкуренцију, јачу од вас самих? Али, зар би то уопште требало да буде питање, ако вам је уопште и искрено, главни циљ: успешност, развој и напредак саме организације ? Зар суштина и није само у томе: у непрестаном напретку и развоју саме организације, и подизању њене способности да се успешно носи са сваком могућом конкуренцијом на данашњем „свеприсутном и општем“ тржишту идеја, науке, робе, проналазака, технологије итд.?
И тако, долазимо до онога што треба да буде суштина овог текста, а то су критеријуми, на основу којих се данас у Србији постављају највиши политички руководиоци, илити челни људи, најважнијих институција државе Србије?
Постављају се људи, без икакавих критеријума, људи без икаквих квалификација, људи без икаквих позитивних резултата на својим предходним позицијама, људи без икаквог предходног искуства, људи сумљиве интелигенције, сумњиве културе, сумњивог морала и васпитања, боље рећи – људи без поседовања икакве културе, па чак и оне опште, или макар пословне! А како смо уопште дошли до такве ситуације? Чини ми се, веома просто!
Ако сами руководилац, не поседује оне, на почетку набројане квалитете, онда он не поседујенеопходни „мерни уређај – мерило“ (човек је мера свих ствари), на основу којих може да тражи, да неко буде бољи од њега! И шта му онда друго преостаје, него да му критеријуми неког будућег кандидата за високу политичку позицију – буду крајње уопштени, смешни, површни – типа отприлике оваквог: „он је вредан, посвећен човек, одан својој држави,…а поред тога је и без икакве је функције већ годину и по“! Невероватно, зар не! Што је најгоре од свега, то је изговорено са тренутно највише позиције у овој земљи (не „највише“ зато што је у питању веома висок човек)!
Зашто су ови критеријуми, по мишљењу моје маленкости, крајње сумњиви, да не кажем никакви!?
Па зато што не поседују ону дозу универзалности, као што их поседују „моји“ критеријуми, које сам навео на самом почетку текста( сећате се: да се прима онај који је бољи од руководиоца који га упошљава, односно свог предходника, односно да је кандидат интелигентнији, образованији, способнији и искуснији, или бар нешто од тога)!
Замислите, да неко за будућег директора неке Топлане, изнесе као његове кључне квалитете“ следеће особине: „он је прави човек за ту позицију јер је вредан, посвећен и одан својој држави, па онда још дода, „..а и без икакве је фунцкије већ годину и по дана…јадничак“!
Замислите, да неко (на пример човек на тренутно највишој позиције у земљи) бира хирурга да му хитно и неодложно оперише неког њему драгог: хоће ли тражити „вредног, посвећеног и оданог држави Србији“ или ће тржаити искусног (са „“ резултатима иза себе!), образованог, интелигентног и способног? Да ли ће му при избору сметати ако је тај и такав хирург члан опозиционе странке? Или ће можда тражити да му вољену особу оперише његов страначки послушник, „који је вредан, посвећен и одан држави Србији“?
Замислите, да неки приватник – власник, треба да прими у своју сопствену компанију човека у сам врх менаџмента, и да се при избору руководи критеријумима „вредан, посвећен и одан држави Србији…а и није на фунцкији већ годину и по дана“!!!
Наравно, да то не можете чак ни да замислите, а да вам не изазове осмех на лицу! И то само из једног јединог, и то веома простог и површног разлога: зато што то уопште и нису никакви критеријуми, већ само шупља и смешна прича, која више говори о квалитетима ономе који је изговара, него о ономе на кога се односи!
Или, замислите, следећу ситуацију: онај ко се налази на врло одговорној руководећој, и несумљиво политичкој позицији (јер га на ту позицију поставља скупштина највећег града у Србији), на крају свог мандата изговори следећу реченицу: „Жао ми је, нисам се снашао у политици“! Човече, па у чему си се онда снашао, ако се ниши снашао на пре свега „политичкој“ функцији на коју си постављен и на којој си се и налазио свих ових година!? Па сад си се сетио да то кажеш?! Ако се ниси снашао у политици, зашто ниси одмах дао оставку на ту позицију, и препустио место неком другом? Можда само зато што – иако се ниси снашао у политици, изгледа да си се одлично снашао у миту и корупцији, приватном бизнису, и другим неподопштинама и привилегијама које си имао?
И онда данас имамо ситуацију, да уместо да јавно расправљамо о томе, који би од више кандидата био бољи за неку челну руководећу позицију у некој од најважнијих институција Србије, онај ко је и сам, без икаквих предходних јасних критеријума, доспео до највиших позиција у Србији (без оцене предходног искуства, способности, образовања, као и врхунскихрезултата предходног рада у каријери), не налази другачији начин да бира највише руководице, од оних јединих критеријума које познаје у свом „патриотском животу“, и које једино и успева да дефинише и изнесе, и то на једвите јаде, а са којима се и сам једино до сада и сретао у свом „раду“ (а нигде није ни радио!), а то су“вредан, посвећен, одан…а и нема фунцкију већ годину и по дана“! Боже, спаси нас до оваквих људи – имај милости макар мало“!
И онда, зар је чудно, да по истим критеријумима, имате за челне људе државних институција и предузећа и органа: власнике печењара, власнике купљених диплома, власнике измишљених биографија, власнике завршених „страних“ курсева, а уствари власнике само страначких књижица, који при том тако неспособни треба да нас све воде успешно, ка „светлој“ будућности“!
Да, премијеру и председниче, веровао бих ти, и подржавао те на сваком кораку, у свакој прилици и на сваком месту, када бих видео само негде и некада, макар искрене покушаје, када бих видео и препознао макар добру намеру, да се у јачање и управљање државе, укључују заиста сви они најквалитетнији (као када бирате хирурга за своје вољене) које ова земља данас има, без обзира на страначку припадност! А има ли сте ту историјску прилику, да покажете како треба и како мора да се ради, акос е жели добро свом анроду и земљи! Али авај! Уместо тога, државу углавном воде страначке креатуре, спонзори и неспособњаковићи, у много чему они исти, па чак и гори, од руководилаца постављених одсвих оних многобројних предходних носиоца власти!
Да буде одмах јасно: родоначелници оваквог данашњег катастрофалног стања у Србији, се налазе у свим предходним властима у Србији, а нарочито оној последњој гарнитури, која је владале непосредно пре ове сада! Данашњи ДС, па још са онаквим председником (чије име нећу ни да напишем – јер сам веома гадљив), уз оног бившег „високог функционера УН-а – који је помислио да му је то довољно да буде вођа светских Србаља“, као и сам Саша Јанковић (вођа покрета САМО МЛАКО), не спадају у оне који могу Србији у будућем времену, да донесу икакву промену набоље, јер су се на власти исто понашале, као и данашљи тантузи!
ПС.
Кад у Србији, неки Скот (па макар био и амерички амбасадор!) назове олошем, оне новине, оног власника и уредника – који годинама измишља, лаже, вређа, псује, нарушава људско достојанство и права, употребљава погрдне и скарадне речи (на пример: обавештава нас на насловној страни својих новина – и то огромним словима – да премијер Србије има „муда“) – онда одмах реагује данашњипрви човек Србије (у свим категоријама – од премијера до председника) и сам признаје, да је користи ту исту реч ( и при томе ЛАЖЕ, јер постоје снимци где тако назива све своје неситомишљенике), са том разликом да нам он „потанко“ објашњава (јер лаже): „Рекао сам то само за лист „Таблоид“, за криминалце који немају везе са новинарством, и имају битно смањену урачунљивост“!
У данашњој Србији, само „један“ човек, „зна“ ко је криминалац (а да при том тај криминалац није ни у затвору), само „један“ човек зна и ко нема везе са новинарством, и тај исти „један једини“ човек, знаи ко има смањену урачунљивост (иако није специјалисти медицине рада!).
И тако, када Скот, каже за неког у Србији, да је олош (и што је још најважније, то је први пут да је неки амбасадор САД у Србији рекао истину у последњих четврт века!), а при томе је цитирао речник премијера-председника Србије, онда га сам премијер нападне да се тако не може говорити о најчитанијим новинама у Србији! Од када је читаност нечега, кљиге или новина, свеједно, у исто време и кључно доказ нечијег квалитета! Хм, можда је гледаност порнографских филмова огромна, јел то по вама и доказ квалитета тих филмова!?
Поука за крај
Због наслова, које таблоиди у Србији често користе, и стављају на своју насловну страну, све сам више убеђен да би требали да се обавезно пакују у црну фолију, и тако заштите грађане Србије од свог „садржаја“, који нарушава све моралне нормативе друштва, али и етичке и естетске критеријуме, чак и оне најшире схваћено! Дакле, нисам „лажни“ пуританац нити верски фанатик и фундаметалиста (поготову не онакви какви су били некадашњи радикали, а данашњи неорадикали.)
Питам се, овако јавно, да ли би добар почетак и правац оздрваљења друштва можда био, покретање „акције“, свакодневног поливања свих таблоида водом (купиш флашу воде на трфици, кренеш да је пијеш, и онако „неспретан“ каквог те Бог дао, случајно полијеш воду по свим таблоидима, извинеш се продавачици и одеш – ко ће да купи мокре новине!), на киосцима широм Србије, док их не натерамо или да промене речник и писање, или док не почну да се „пакују“ у црну фолију, као и свако ђубре, опасно по здравље народа! Уједно питам угледне адвокате, како би се такво дело или чин могли оквалификовати?
30. мај 2017.
