Пише: проф. др Дејан Мировић
Након почетка рата у Украјини у региону је настало утркивање у примитивној русофобији. Локални политичари, јавне личности и медији, уз часне изузетке, користе говор мржње да би се додворили Вашингтону и Бриселу, сматрајући да ће тако задржати своје функције и синекуру.
Ипак, директор АНБ је најдаље отишао у овој антируској хистерији. Упркос чињеници да је на челу институције која захтијева дискретан и озбиљан јавни наступ, он се као једини гост појавио у телевизијској емисији која је трајала два сата. Тако је нарушио неписана правила сваке озбиљне службе на свијету – да се шефови безбједоносних агенција никада не појављују у емисијама оваквог типа.
Ипак, Вукшићева жеља да се наметне америчкој амбасади за још један мандат је изгледа била јача од правила службе. Вукшић је „открио“ да највећа опасност Црној Гори, наводно, пријети од Русије. Како и зашто није изнио у свом двочасовном ријалити наступу.
Можда је Вукшић мислио на српску пензионерку Бранку Милић коју је наводно ангажовао руски ГРУ да смијени власт у Црној Гори 2016, према верзији Катнића и ДПС-а? Вукшић ни приближну храброст није показао када га је новинар упитао за Брана Мићуновића и Веселина Вељовића.
Опасност која вреба из далеке Русије је изгледа ипак мање непријатан исход од могућег сусрета са поменутим сународницима, поготову у случају одласка са чела АНБ. У њиховом случају он користи дипломатски речник, за разлику од руског питања гдје се није устручавао да изнесе естрадне оптужбе.
Исти мањак храбрости је показао када му је тражено да званично објави разлоге за забрану уласка професорима из Србије у Црну Гору. Вукшић је у овом скандалозном интервју, како се не би замјерио америчкој амбасади, стигао да се дистанцира и од Митрополије, упркос избалансираној и умјереној изјави митрополита Јоаникија о рату у Украјини.
Након оваквог наступа више се и не поставља питање како је овакав, до избора 2020, полуанонимни локални адвокат и аматер могао да дође на чело тако важне институције као што је АНБ.
Право питање је, међутим, како овакви људи могу бити сматрани за просрпски дио црногоског друштва, ако се јавно дистанцирају од Митрополије и одају најнижој русофобској пропаганди.
У том контексту, ДПС и СДП кадрови су далеко искренији и доследнији у својој политици од Вукшића јер се не претварају да припадају просрпском дијелу друштва.
25. март 2022.
