الجغرافيا السياسية والسياسة

Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва

Драгана Трифковић за азербејџански AXAR

 

Какав је сада спољнополитички однос Београда ка Москви?

Званична политика Београда према Москви је комплексна. С једне стране можемо да чујемо од српских власти да желе добре односе са Русијом, али с друге стране стратешки циљ званичних власти је улазак у ЕУ. Овакво стратешко опредељење је по мом мишљењу погрешно. ЕУ се налази у политичкој, економској и мигрантској кризи и није јасно како ће она бити решена. Брегзит је додатно закомпликовао стање у ЕУ и довео до њеног раслојавања. Идеја заједничке спољне политике ЕУ се показала као неостварива. Што се тиче проширења ЕУ, оно је обустављено до 2025. године али и поред тога чули смо јасне ставове нпр. председника Француске који се противи проширењу и после назначеног рока, док се сама ЕУ не реформише. ЕУ има јасна правила која се тичу спољне политике, како за чланице тако и за оне земље које желе то да постану. Пред Србију је јасно стављен захтев да треба да усклади своју спољну политку са ЕУ. То значи да треба и да уведе санкције Русији. Због тога је политика и Русија и ЕУ неодржива, а руководство Србије се и даље држи такве политике.

Да ли долази до већег зближавања?

С моје тачке гледишта, власти у Србији не воде јасну спољну политику и због тога нису у стању да формулишу односе са другим странама. Ако говоримо о добрим намерама, Русија има жељу за ближом сарадњом али мислим да се она не остварује због тога што српско руководство има обавезе према западу. Можемо да видимо једну анти-руску кампању коју Запад води према Русији и у којој истиче ширење руског утицаја на Балкану. Међутим реалност је да Запад заправо онемогућава ширење руског утицаја пре свега својом репресивном политиком у односу према руководству балканских држава. То смо најбоље могли да видимо на примеру Бугарске, када је ова земља обуставила пројекат Јужни ток због захтева САД. Ако анализирамо утицај спољног фактора у разним сферама као што је економија, безбедност, медији видећемо да водећу улогу има западни фактор. Сарадња са Русијом се завршава на лепим речима и споразумима који у пракси остају слово на папиру. Због тога Србија још увек није дала дипломатски статус Руско-српском хуманитарном центру иако је то било договорено. Морам да нагласим да је српско бирачко тело већински проруски наклоњено и да очекује много већи степен сарадње са Русијом.

С друге стране иако је преко 80% грађана Србије против сарадње са НАТО, српско руководство је 2015. потписало стратешке договоре са НАТО у великој тишини. Због тога мој закључак је да не видим у пракси никакво зближавање Србије са Русијом, већ и даље јасан евроатлантски курс.

Каква је позиција Србије у вези са конфликтима на постсовјетском простору, посебно према Нагорно-Карабаху?

Званична политика Србије је поприлично уздржана у односу на конфликте на постсовјетском пространству. У неким случајевима је то добра позиција док рецимо у односу на украјински проблем мислим да Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва. Нажалост не видим да се званичне власти боре ни против кршења људских права српског становништва у Хрватској, Црној Гори или на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија. Напротив, власти у Србији лако прелазе преко тих проблема због привидно добрих званичних односа а на штету српског становништва. Мислим да је то политика која дугорочно не може да донесе ништа позитивно. Што се тиче Нагорно-Карабаха у Србији тај проблем није превише актуелан, ни на политичком ни на научном нивоу. Генерално у односу на конфликте Србија заступа норме међународног права, због проблема са Косовом и Метохијом. Међутим паралеле нису увек могуће а често су и погрешне.

Између Бакуа и Београда се развијају топли и искрени односи. По вашем мишљењу у ком правцу ће се они даље развијати?

Односи Србије и Азербејџана су веома добри. Они иду узлазном линијом и мислим да је томе доста допринела иницијативе са ваше стране. Имамо потписану декларацију о стратешким односима из 2013. која говори о жељи обостране сарадње. у сарадњи Уочљива је сарадња на културном, економском и војно-безбедносном пољу. Сигурно је да би она могла да буде још боља међутим Србија је ограничена сопственим капацитетима који су тренутно на ниском нивоу. Ово се посебно односи на економију. Верујем да ће се односи наших земаља и даље развијати у складу са нашим могућностима. Србија и Азербејџан немају теме које би могле да доведу до проблема.

28. Април 2019. 

 

المؤلف-الصورة الرمزية

عن Центар за геостратешке студије

مركز الدراسات الجيوستراتيجية غير حكومية و جمعية غير ربحية تأسست في بلغراد في تأسيس الجمعية عقدت على 28.02.2014. وفقا لأحكام المادة.11. و 12. قانون الجمعيات ("الجريدة الرسمية لجمهورية صربسكا" لا.51/09). لفترة غير محددة من الوقت ، من أجل تحقيق الأهداف في مجال البحث العلمي من الجيوستراتيجية العلاقات إعداد الوثائق الاستراتيجية والتحليل والبحث. جمعية تطور وتدعم المشاريع والأنشطة التي تهدف إلى الدولة والمصالح الوطنية صربيا لديه حالة من كيان قانوني ومسجل في السجل وفقا لأحكام القانون. بعثة مركز الدراسات الجيوستراتيجية هو: "نحن نبني المستقبل ، لأن صربيا يستحق ذلك: القيم التي نمثلها هي التي أنشئت خلال التاريخ والثقافة والتقاليد. ونحن نعتقد أنه من دون الماضي لا يوجد مستقبل. لهذا السبب ، من أجل بناء المستقبل ، يجب علينا أن نعرف ماضينا و نعتز تقاليدنا. القيم الحقيقية هي دائما على الارض و المستقبل لا يمكن أن يبنى في اتجاه جيد دون أن الأساس. في وقت التخريبية الجيوسياسية تغيير ، من المهم جعل خيارات حكيمة واتخاذ القرارات الصائبة. ترك كل فرض مشوهة الأفكار الاصطناعي تحث. ونحن نعتقد اعتقادا راسخا بأن صربيا لديه ما يكفي من الجودة والقدرة على تحديد مستقبله ، بغض النظر عن التهديدات والقيود. ونحن ملتزمون الصربي موقف الحق في أن تقرر مستقبلنا ، وإذ تضع في اعتبارها أنه تاريخيا كانت هناك العديد من التحديات والتهديدات والمخاطر التي يجب التغلب عليها. " الرؤية: مركز الدراسات الجيوستراتيجية تطمح في أن تصبح واحدة من المنظمات الرائدة في العالم في مجال الجغرافيا السياسية. وقال انه يريد أيضا أن تصبح العلامة التجارية المحلية. وسوف نحاول أن المصلحة العامة في صربيا الدولية المواضيع وجمع كل المهتمين في حماية الدولة والمصالح الوطنية ، وتعزيز السيادة الحفاظ على السلامة الإقليمية الحفاظ على القيم التقليدية وتعزيز المؤسسات وسيادة القانون. سوف نعمل في اتجاه العثور على مثل التفكير الناس ، سواء في السوق المحلية في العام العالمي. سوف نركز على التعاون الإقليمي و الشبكات ذات الصلة والمنظمات غير الحكومية على الصعيدين الإقليمي والدولي. سوف إطلاق المشاريع على المستوى الدولي لدعم إعادة صربيا و الحفاظ على السلامة الإقليمية. بالتعاون مع وسائل الإعلام المنازل ، وسوف تنفيذ المشاريع التي تركز على تحقيق هذه الأهداف. نقوم بتنظيم التعليم من المهتمين العام من خلال المؤتمرات والموائد المستديرة والندوات. وسوف نحاول أن نجد نموذجا لتطوير المنظمة التي من شأنها أن تمكن تمويل أنشطة المركز. بناء المستقبل معا: إذا كنت ترغب في التعاون معنا ، أو للمساعدة في عمل مركز الدراسات الجيوستراتيجية, يرجى الاتصال بنا عن طريق البريد الإلكتروني: center@geostrategy.rs

اترك تعليقاً

لن يتم نشر عنوان بريدك الإلكتروني. الحقول الإلزامية مشار إليها بـ *