Марко Јакшић из Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ за EurAsia Daily
Албин Курти недавно је изјавио да је сакупио довољану подршку да би формирао нову „владу“. Колико је реално да та „влада“ заиста буде формирана? Шта могу да очекују Срби на Косову и Метохији уколико Курти постане „премијер“? Хоће ли се то одразити истовремено и на односе са Београдом и како?
Оно што смо могли да прочитамо у медијима јесте да је Албин Курти изјавио да са гласовима посланика бошњачке, турске и ромске националности може да формира сепартистичку владу. Шта од те владе Срби могу да очекују? Исто оно што су имали и од претходних мандатара влада самопроглашене републике Косово.
У преводу то значи да је циљ свих тих влада тотално одвајање Косова и Метохије од Србије и притисак на Србију да то одвајање призна. У томе се Албин Курти уопште не разликује од својих претходника. То је прва фаза. Друга фаза коју сви албански лидери из Приштине протежирају је уједињење „Косова“ са Албанијом. Од те нове владе Срби не могу да очекују ништа добро. Искуство из претходне две деценије говори да политичко гесло које влада у јужној српској покрајини јесте да што мање Срба буде у њој тада се лакше прави још једна албанска држава на Балкану. Да ли Београд нешто може у томе да промени? Може, ако актуелни режим промени политику. А то значи да поништи Бриселски споразум и да већ једном крене да се бори за повратак Косова и Метохије у целини, без поделе, у састав своје матице Републике Србије.
Курти је недавно изјавио да он када је реч о преговорима са Београдом нема намеру да упада у замку Александра Вучића, да је за њега прекрајање граница сепаратистичког Косова неприхватљиво и да он инсистира на „реципроцитету“ у међусобним односима. Шта Курти подразумева под „реципроцитетом“?
Па, мени то није јасно. Али ми је једна друга ставар јасна. Да политика Александра Вучића није никаква замка јер она предвиђа поделу Косова и Метохије што је супротно Резолуцији 1244 СБ. Подсећам и грађане Србије и Русије да је Резолуција 1244 СБ оквир у коме политички преговори између Београда и Приштине морају да се одвијају, а тај оквир, макар до сада, снажно подржава руска администрација и председник Путин.
Такође Курти је изјавио да представници Срба који би могли да уђу у „парламент“ Косова знају да у тој квазиинституцији могу да ураде више за своје сународнике на Косову, него ван ње. Да ли се ви слажете са том оценом?
Ја лично се не слажем и мислим да Срби нису требали ни да буду учесници на сепаратистичким изборима за скупштину самопроглашене републике Косово. Подсећам све грађане и Русије и Србије да су Албанци почев од 1987. године па све до 1999. године бојкотовали све изборе на тлу Републике Срибије од локалних до председничких. Учешће Срба на сепартистичким изборима политички значи да они признају једну нелегалну парадржавну формацију. И да Срби једино бојкотом избора и ових институција могу да остваре своја политичка права чији је темељ повратак у уставно-правни политички систем Републике Србије. Искуство у претходних 11 година по проглашењу „независног Косова“ јеста да када год су Срби учествовали на таквим изборима политички ништа нису добили изузев што су легитимисали и легализовали самопроглашену републику Косово. Ако Срби желе да се врате у уставно-правни политички систем Републике Србије морају више да се окану излазака на сепаратистичке изборе били да су локални, било парламентарни.
1. Децембар 2019.
