خدمة المعلومات من الحركة الشعبية الصرب من كوسوفو وميتوهيا "الوطن"
Последње изјаве Александра Вучића на конференцији за штампу поводом кризе око регистарских таблица показују домете једне катастрофалне националне и државне политике у јужној српкој покрајини коју он води протеклих десет година. После тих десет година председник Србије се одједном сетио Резолуције 1244 СБ и међунардоног права које Србији дају апсолутну потврду да је територија Косова и Метохије у њеном власништву.
Председник се сада сетио да каже и да Запад већ пуних двадесетак година не испуњава обавезу да врати на Косово и Метохију до хиљаду српских војника и полицајаца. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је током протеклих година Вучићеве власти перманентно од председника тражио да Запад ту своју обавезу испуни. Да је председник то тражио данас не бисмо имали формирану војску Косова нити би сепаратистичке власти из Приштине градиле своје касарне на северу Косова и Метохије од којих су две већ у изградњи на територији општине Зубин Поток. А председник Србије не само што то није тражио, него је његова „Српска листа“ директно у сепаратистичком парламенту припомогла промени устава те самопроглашне творевине како би се омогућило формирање безбедоносних снага Косова.
Од председника смо на конференцији за штампу чули да је он када је потписивао Бриселски споразум наводно још договорио да РОСУ полиција на север КиМ може да уђе само уз дозволу четири председника општина са севера КиМ. Нормално је да ни Приштина ни Брисел такве договоре не поштују, а до доласка Александра Вучића на власт РОСУ полицији није падало на памет да долази на север Косова и Метохије. Из разлога јер је на северу постојало министарство унутрашњих послова Србије од којих је део припадника учествовао у рату 1999. године. Постојала је и Цивилна заштита састављена од некадашњих војника по уговору Војске Србије. Потписујући Бриселски споразум он је ове институције предао Приштини и уништио одбрану Срба на северу Косова и Метохије. Ваља напоменути и подсетити грађане Србије да је први долазак РОСУ полиције на север КиМ био 17. новембра 2013. године када је она заједно са припадницима српске жандармерије у цивилу, припадницима Кобри, опет у цивилу, обезбеђивала бирачке кутије за локалне сепаратистичке изборе. Све по наређењу, упутству и дозволи ондашњег првог потпредседника Владе индивидуе која се зове Александар Вучић.
На истој конференцији смо чули да ће „Српска листа“ да организује барикаде и демонстрације на северу КиМ у случају наметања шиптарских регистарских таблица. Нисмо чули да ће „Српска листа“ да напусти скупштину и владу Косова. И шта год да се деси „Српска листа“ не напушта своје коалиционе партнере у скупштини и влади ове сепаратистичке творевине. Било да је то увођење стопе пореза од 100% било да су то бројни напади и злочини над Србима, они су упорно приковани за своје министарске и скупштинске фотеље уз подршку председника Србије Александра Вучића. Додуше, вреди истаћи да би ова квислиншка листа напустила ове институције само на један миг председника Србије, али творцу Отвореног Балкана наметнутог Сорошевог пројекта то не пада на памет. Јер он је човек мира и стабилности и каже да он неће дозволити 2004. годину када се десио 17. март и напад на Србе. Председник Србије заборавља да се мале олује свакодневно на Косову дешавају па је број страдалих Срба много већи него те 2004. године. Уосталом, убиство Оливера Ивановића, Димитрија Јанићијевића, Игора Рајчића и многих других на северу Косова и Метохије показује да власт у Београду није у стању да заштити Србе.
У току свих ових година председник Србије који је себи дао апсолутно право да без платформе води преговоре о Косову и Метохији је стално у дефанзиви. Нема активне спољне политике нарочито када је у питању поновни повратак Косова и Метохије у уставно-правни систем Републике Србије. А и како би, када се председник Србије диви Веберу, протестантима а руга Небеској Србији Цара Лазара, Косовском миту и темељу на коме почива духовност и државност данашње Србије. Ваљда га тако учи његов саветник Тони Блер најгласнији заговорник бомбардовања Југославије односно Србије.
На конференцији за штампу смо још чули да бројни западни политичари који долазе у Београд кажу да је увођење регистарских таблица уставно право власти из Приштине. Али је и уставно право Србије да свако возило и свако лице које пролази кроз Републику Србију а оно је са територије Републике Србије, значи и са КиМ, без докумената издатих од стране МУП-а Републике Србије не може да се креће. Значи та возила и та лица морају да имају искључиво српске регистарске таблице, српске личне карате, возачке и саобраћајне дозволе. Доследна примена овог закона изазвала би велике демонстрације у Приштини јер Албанци пре свега не би могли да се крећу пут Европске уније.
И још нешто што смо чули на конференцији за штампу јесте да је Александар Вучић себе упоредио са Живојином Мишићем. Биће, што наш народ каже, „много мачку говеђа глава“ и то је велика увреда за српског генерала. Нарочито када је у питању храброст и јунаштво. Оно у чему је Александар Вучић превазишао Живојина Мишића за десет копаља јесте пре свега лично богатство. Српски генерал је остао упамћен као велики патриота, велики војсковођа и скромног материјалног стања. Нација и држава су му били важнији од свега.
2. новембар 2022.