Светлана Максовић за РЕГНУМ
Протести у Београду трају од 7 јула и кренули су спонтано, само неколико сати пошто је председник Србије најавио пооштравање мера борбе против епидемије вируса корона. Народ је једноставно кренуо да испољи своје незадовољство испред Народне скупштине, обавештавајући једни друге путем друштвених медија. Имам доста пријатеља на Западу, и сви верују да смо кренули да се бунимо против пооштравања мера и нису схватили зашто смо наставили протесте и после укидања тродневног полицијског часа. Ситуација у Србији је много сложенија. Наиме, епидемија, корона и пооштравање мера су само били последња кап у препуној чаши.
Многи су упозоравали на то да није било безбедно организовати изборе у време пандемије, али је власт то ипак учинила. Убрзо после тога, Србију је запљуснуо нови талас епидемије, али председник је одлучио да је народ за то крив, и одлучио да га казни новим затварањем. Нисмо били бесни када су нас први пут затворили, али сада је бес избио на врх јер смо сви овакво понашање схватили као ругање у лице народа једног аутократе који мисли да може да ради шта хоће докле му је воља и који користи епидемију у политичке сврхе онако како то њему одговара: пред изборе је све у реду и победили смо корону, после избора се народ неодговорно понашао и заслужио је да га опет затварају. Да не говоримо о томе да немамо владу и да ова техничка транзициона влада нема уставна овлашћења да доноси такве одлуке.
Фото: Бета / Лука Филиповић
Тај бес се осетио и на протестима. Чула сам људе који су искрено и из срца говорили да нам је доста шетњи, да се тиме ништа не постиже и да ова власт мора да се склони. На улицама сам видела младе, паметне и храбре људе, који су били спремни свима да притекну у помоћ. Првог дана је бачено преко 300 сузаваца у ширем центру Београда. Другог дана је протест личио на герилски рат народа против власти. Нисам нигде осетила страх, само одлучност народа да се избори против ове власти која нас лаже и продаје већ осам година и која не намерава да стане. Ти млади људи су јуришали на сузавце и изгледало ми је заиста да је ово неки нови тренутак у историји Србије, да је народ напокон устао.
Нажалост, као и увек, подметнути су неки људи како би ови протести личили на обојену револуцију, на пуч. Пре протеста, они су се шетали по парку преко пута Народне скупштине и чекали свој тренутак. А они који су добили батине од полиције су младићи који су стајали даље од полиције и нису никаквим понашањем те батине заслужили. Полиција је јуче тукла чак и новинаре, девојке, све на које су наишли.
Видела сам колону младих људи, студената, који су носили иконе и крст, певали ”Косово, Косово” и викали ”Не дамо светиње” и полицији поручивали ”Идите на Косово”. Касније су ти исти људи клекнули пред коњицом полиције која се повукла.
У ова два дана сам ове протесте доживела као препород српског народа, отелотворен у овим младим људима за које су сви мислили да не знају шта је слобода, шта је родољубље.
سفيتلانا Maksović
Генерални секретар Центра за геостратешке студије
9. јул 2020
