الــوزيرة Trifkovic

Пише: Драгана Трифковић

Уколико се испостави да су тачне тврдње о умешаности бившег министра иностраних послова Словачке Мирослава Лајчака у продају оружја Азербејџану, то ће имати великих последица по његову каријеру. Он је у својој дипломатској каријери посредовао у мировним и политичким процесима, у којима је додуше имао контроверзну улогу. Ако анализирамо његову улогу на Балкану, највећу сумњу оставља црногорски референдум и његова легитимност.

الــوزيرة Trifkovic مدير عام مركز الدراسات الجيوستراتيجية

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية

Уобичајени ставови прозападних либерала су следећи: Запад их асоцира на демократију, слободу говора и људска права. Исток на диктатуру и репресију. Сопствене предрасуде формирају на основу медијских извештаја и пропаганде која се већ деценијама води у светским медијима. Ако их питате шта мисле да ли демократија треба да се уводи бомбама, неће имати одговор на то питање.

Округли сто: Бојкот избора у светлу очувања Косова и Метохије у саставу Србије

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова бр. 6, уторак 16 јун 2020. године у 12 ч

Организатори: народни посланици Бошко Обрадовић и Иван Костић

Излагање Драгане Трифковић

Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?

Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.

На платформи Међупарламентарне комисије за људска права одржана је видео конференција „Сирија-колевка хришћанства“.

Конференцијом је председавао г. Валдемар Хердт, народни посланик немачког Бундестага из редова Алтернативе за Немачку, који је уједно и иницирао одржавање ове конференције.

У раду конференције учествовало је преко тридесет посланика, високо позиционираних политичара и експерата из шест држава.

Пише: Драгана Трифковић

На попису становништва у Црној Гори 1909. године 95% становника се изјашњавало као Срби по националности. Тада није ни постојао појам црногорске националности. Само 39 година касније, на попису 1948. године 91% становништва се изјаснило да су Црногорци по националности. Такав радикални прелом десио се након Другог светског рата, пада монархије и доласка комуниста на власт. Поред црногорске, тада се појављује и југословенска националност, па је на попису из 1981. године у Црној Гори било 69% Црногораца, 6% Југословена и 3% Срба (остало Албанци, муслимани, Хрвати и Роми). Пре одвајања Црне Горе од Србије, које је реализовано врло упитним референдумом из 2006. године, на попису из 2003. године у Републици Црној Гори је било 43% Црногораца, 32% Срба и није било Југословена. То показује да је распад Југославије утицао на повратак срспког идентитета у Црној Гори. Иако је у време Југославије црногорска националност била апсолутно већински заступљена формално, у реалности су њу људи сматрали подврстом српског националног идентитета. Иако је и у то време постојала структура људи која је гајила одбојност према таквом тумачењу, она није била у већини.

Пише: Драгана Трифковић

Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца.