كوسوفو وميتوهيا

Пише: Марко Јакшић за ИА РЕГНУМ

2020. година завршава се за Србе на Косову и Метохији а нарочито за Србе на северу не много весело. Пре десетак дана, без обзира на упорна понављања председника Србије да језеро Газиводе и хидроцентралу неће препустити сепаратистима, он је то ипак њима предао. Оно што је важно да се напомене јесте да је кредит за изградњу овог хидро система у који спада 40 км канала, хидроцентрала и језеро Газиводе изграђен кредитом који је Република Србија пре више од 30 година узела од Међународног монетарног фонда. На преговорима у Бечу 2008. године немачки политичар Волфганг Ишингер понудио је српској делегацији да Приштина преузме на себе даљу отплату кредита. Српска делегација коју су предводили Тадић и Коштуница је то одбила и Србија је отплатила цео кредит и тиме постала титулар овог хидро система. Зато се и поставља питање : одакле право председнику Србије да имовину грађана Србије односно државе Србије предаје сепаратистима ? Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је у више наврата затражио од председника Србије да дâ јасан одговор да ли је он овај хидро систем поклонио или продао властима у Приштини. Ако је поклонио, зашто је то урадио, ако га је продао, где је новац од те продаје?

Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Иако је прошло не 72 часа него 372 часа још увек нисмо добили јасан одговор од председника Србије да ли је електро-енергетски систем на КиМ сепаратистима у Приштини поклонио или продао, а обећао је да нам каже. Ако га је поклонио зашто је то урадио, ако га је продао да ли је новац отишао у буџет Владе Србије или на рачун неке од његових офшор компанија регистрованих на туђа имена у земљама пореског раја.

خدمة المعلومات من الحركة الشعبية الصرب من كوسوفو وميتوهيا "الوطن"

Предаја електро-енергетског система Србије на Косову и Метохији сепаратистима у Приштини од стране председника Србије и тајкуна Александра Вучића је само даљи корак у заокруживању државности самопроглашене републике Косово.

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Председник Србије Александар Вучић и представник паралелних приштинских структура, Авдулах Хоти, потписали су 4. септембра у Вашингтону тзв. Споразум о економској нормализацији Србије и Косова. Споразум је потписан у Белој кући, уз присуство америчког председника Доналда Трампа, коме је овај споразум послужио као део предизборне кампање у освајању новог мандата за Белу кућу.

Др Марко Јакшић за РЕГНУМ

Вашингтонски споразум који је потписао председник Србије са представницима самопроглашене и непризнате државе Косово је штетан, анти уставан и антисрпски.

Цела прича око овог писменог договора у режији Ричарда Гренела има две битне особине. Прва, да помогне Трампу у његовој предизборној кампањи, и друга, да још више удаљи КиМ од Србије и створи претпоставке за признање самопроглашене републике Косово.

Пише: Ања Филимонова за РЕГНУМ

Предаја Косова од стране председника Србије Александра Вучића заувек ће осрамотити Русију, док ће сам Вучић и његов англосаксонски тим саветника од Русије направити саучесника у државној велеиздаји.

Драгана Трифковић за VZGLYAD.AZ

Амерички председник Доналд Трамп примио је лидере Србије и Косова у Белој кући. Бела кућа уговор назива историјским догађајем. Да ли је то тако по вашем мишљењу? Какве су резултате две стране постигле на састанку у Вашингтону?

Пре свега, договор Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону ни по једној тачки не одговара интересима Републике Србије и њеном међународном положају. Највећи добитник постигнутог договора је Израел, који је по мом мишљену био посредник усаглашавања и постизања договора између две стране и Вашингтона. Председник Србије, Александар Вучић је преко америчко-израелског савета за јавне послове још у марту ове године договорио део обавеза, између осталог и отварање дипломатског и привредног представништва Србије у Јерусалиму, што представља кршење међународног права и Резолуције 478 СБ УН.

Пише: Дејан Мировић

Александар Вучић је,са Авдулахом Хотијем у присуству Доналда Трампа, 4. септембра у Белој кући закључио споразум под називом Економска нормализација (Вашингтонски споразум). Споразум је закључен у изобичајеној форми, која се према академику Чавошком, користила од Вестфалског мира 1648. до XIX века када уговорене стране нису желеле (или могле због географске удаљености) да ставе заједнички потпис на документ. Вашингтонски споразум није економски споразум. Отварање канцеларије америчке IDFC у Београду и помињање будућих аутопутева између Приштине, Мердара и Ниша су, у суштини, само писмо са намерама.