Делегација Срба са КиМ у посети руској Думи – неприхватљиво је било какво потписивање „Споразума о нормализацији односа“ са косовско-албанским сепаратистима
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
|
Делегација из Србије на челу са Славишом Ристићем, народним послаником и председником покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, боравила је у дводневној посети Москви. Поред Славише Ристића у делегацији су били: Слободан Самарџић, бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије и председник „Државотворног покрета“, Марко Јакшић, бивши народни посланик и лидер Срба са севера Косова, Драгана Трифковић, председник „Народног покрета“ и директор „Центра за геостратешке студије“ и Светлана Максовић, генерални секретар „Народног покрета“.
 „Ми размишљамо на руском“: Русија очима српских ђакаПреносимо: Катарина Лане
Деветочлана група ученика школе „Момчило Живојиновић“ из Младеновца учествовала је на руском фестивалу талената који је организовао Дворац стваралаштва руског града Брјанск. У интервјуу за Russia Beyond чланови ове екипе су испричали о својим утисцима стеченим на путовању.
Путовање је трајало осам дана, који су, како ђаци кажу, прошли као за час. 170 ученика из различитих градова Русије живело је у кампу на обали реке Десна. Сваки проведени дан је био пун дружења и стваралаштва. Српска деца не уче руски језик прву годину па су се зато и брзо уклопила у заједничке активности. Ту су били Дани позоришта, вокала, фолклора, плеса, дискотеке, дебате, спортска такмичења и, наравно, уживања у руској јесени, тако да деца буквално нису имала ни један слободан минут. И, како то често бива, таман су се сви спријатељили, дошло је време да се разиђу! Српским ученицима је предстојао пут у Брајнск и Москву.
العلم والمجتمع
Посрнуће без имало достојанстваПише: Драгана Трифковић У исто време док се у Брјанску одржавала тако свечана прослава Дана града, у Београду је по ко зна који пут насилно одржана такозвана „Парада поноса“ која је постала обавеза такозваних демократизованих друштава, која су прихватила све понижавајуће и безумне идеје посрнулог Запада  Срамота је што српска власт није признала Крим као део РусијеУ ексклузивном интевјуу за Sputnik International српски политичар и геополитички експерт Драгана Трифковић износи своје утиске као члан делегације Патриотског блока Србије која је недавно посетила Крим и објашњава зашто Косово не може да постане члан Унеска. Разговарала Екатерина Блинова.
Спутњик: Можете ли са нама поделити Ваше утиске са недавне посете Криму? Драгана Трифковић: Делегација Патриотског блока из Србије, коју чине Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, била је у званичној посети Криму. Том приликом смо се састали са највишим руководством Републике, као и са властима Симферопоља и Јалте. Утисци су врло позитивни. Имали смо прилику да обиђемо историјска места на Криму, и свако ко има недоумице око тога да ли је Крим руски – треба да обиђе та места. Разговарали смо и са становницима Крима, људи живе у миру и слози, и праве велике планове за развој полуострва које је 23 године стагнирало у саставу Украјине. Сада се ситуација мења, и они су срећни због тога. Посетили смо Крим првенствено због тога да дамо подршку повратку ове територије у своју матицу, али и да затражимо подршку од Русије око референдума који желимо да се одржи у Србији са питањем: „Да ли сте за наставак евроинтеграција Србије по цену губитка Косова?“ Демократски референдум на Криму је добар пример како треба да се поштује воља народа.
الجغرافيا السياسية والسياسة
Односи Србије и Русије с почетка 21. века и перспективе даље сарадњеПише: Драгана Трифковић Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.  Зашто је Русија економски нерањива?Пише: Милош Здравковић Без обзира на све потешкоће са којима се тренутно суочава руска економија услед западних санкција и пада цене нафте, Русија је била и остаје најбогатија земља света са природним ресурсима и богатствима. Али, то је само добра основа за статус индустријске велесиле. Бројке показују да је Русија прошле године извезла робе у вредности од скоро 550 милијарди долара, а да више од половине (55%) руског извоза чине финални производи, продукти пољопривреде, а не сировине. Пре свега, то се односи на производе из нуклеарне, космичке, војне и авионске индустрије, те производња житарица. Свет се „навикао“ да руске нуклеарне електране, авионе (војни и цивилни) и бродове може видети на сваком кутку планете Земље. Русија је и војна велесила, а налази се на другом месту у свету по извозу оружја. Према подацима међународних институција, прво место на глобалном тржишту наоружања држе САД са уделом од 31 одсто, док Русија покрива 27 одсто тржишта, док су сви остали далеко иза. (Извор: http://www.usatoday.com)
 Нова руска армијаПише: Драгана Трифковић
|
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文