الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.
САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.
Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.
Обраћање Међупарламентарне комисије за људска права (МКЉП)
о стању људских права, укључујући хришћане у Сирији
На платформи Међупарламентарне комисије за људска права одржана је видео конференција „Сирија-колевка хришћанства“.
Конференцијом је председавао г. Валдемар Хердт, народни посланик немачког Бундестага из редова Алтернативе за Немачку, који је уједно и иницирао одржавање ове конференције.
У раду конференције учествовало је преко тридесет посланика, високо позиционираних политичара и експерата из шест држава.
Пише: Милош Здравковић
Према законима „модерног и слободног новинарства“, користећи добро познате русофобичне клишеје, аутори пре свега телевизијских емисија на мејнстрим медијима, воде паралелу између модерне Русије и Совјетског Савеза, укључујући и за време Стаљинове владавине. Према њиховим речима, Кремљ у том времену црпи инспирацију за спровођење својих „непријатељских“ планова, увлачећи Турску у рат и интензивирајући свој сукоб са Европском унијом.
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и члан Савета за безбедност Српског покрета Двери
Пре више од два месеца бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, објавила је на порталу Armswatch комплетну документацију о томе како је српска власт организовала продају оружја домаће производње, терористима на Блиском истоку.
Након тога телевизија Russia Today објавила је репортажу о овом случају, а затим и други светски медији. У свакој иоле нормалној држави, одмах би пала Влада због овакве афере. Посебно због тога што је главни осумњичени за шверц оружја, отац министра унутрашњих послова (од 2014. је на тој позицији) Србије и потпредседника Владе, Небојше Стефановића. Не само да таква афера није срушила Владу, већ је оставила јавност без икаквог објашњења. Наиме представници власти, а посебно председник Србије Александар Вучић, негирају било какву повезаност државних структура и Бранка Стефановића са овом светском афером. Српски медији под контролом власти, потпуно игноришу овај случај.
Пише: Милош Здравковић
Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију последњу битку за коначно ослобођење окупиране провинције Идлиб и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, Курди су одбили мировни споразум са Дамаском, охрабрени од САД-а (тј. оног дела администрације који представља такозвану „дубоку државу“ ) да ће добити засебну, независну државу источно од Еуфрарата. Таква је могућност не треба посебно помињати најцрњи сценарио за султана са Босфора, турског председника Ердогана. А зашто је то тако покушаћемо да објаснимо у наредним редовима.
Преносимо са Стања Ствари
Пре годину дана руско Министарство одбране је објавило нову концепцију тзв. „Транспарентног рата“ која има за циљ да домаћим и страним медијима у пуном обиму учини доступним операције руске војске у борби против тероризма
Руска армија у последње време показују тенденцију атипичне отворености за представнике иностраних медија, која није карактеристична за оружане снаге када говоримо о светским стандардима. Говори се о концепцији тзв. „Транспарентног рата“. Наиме, Москва је потпуно отворила простор за новинаре из земаља НАТО и ЕУ, који несметано прате велике војне вежбе руске армије, тестирања новог наоружања, и што је најважније, детаљно приказује своју улогу у сукобу у Сирији.
Пише: Милош Здравковић
Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?
